Марсел Пруст — разлика између измена

175 бајтова додато ,  пре 1 године
м
Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене
м (pravljenje sablona Cite book)
м (Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене)
| утицали =
| период = [[импресионизам]]
| дела = ''[[У трагању за ишчезлим временом|У трагању за изгубљеним временом]]''
| потпис = Marcel Proust signature.svg
}}
 
'''Марсел Пруст''' ({{јез-фр|Marcel-Valentin-Louis-Eugène-Georges Proust}}; [[Париз]], [[10. јул]] [[1871]] — [[Париз]], [[22. новембар]] [[1922]]) био је француски интелектуалац, романописац, есејиста и критичар, најпознатији по делу ''[[У трагању за ишчезлим временом|У трагању за изгубљеним временом]]'' у 7 томова, које је издавано у периоду од 14 година (последња три постхумно) и које је оставило дубок траг, не само у [[Француска|Француској]], већ и у европској књижевности [[20. век]]а и извршило велики утицај на многе књижевнике.<ref>Harold Bloom, ''Genius''. pp. 191–224.</ref><ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/books/first/w/white-proust.html| title = Marcel Proust| work = New York Times| accessdate=13. 10. 2016.}}</ref> Један је од представника [[импресионизам|импресионизма]].
 
== Биографија ==
[[Датотека:Marcel Proust et Lucien Daudet.jpg|thumbмини|лево|Марсел Пруст (седи), [[Роберт де Флер]] (лево), [[Лусијен Доде]] (десно)]]
 
Рођен у богатој лекарској породици, нежан и осетљив, у детињству је боловао од астме, што је обележило читав његов потоњи живот. Прустов отац, [[Ахил Адријан Пруст]], био је угледан патолог и епидемиолог, заслужан за проучавање и покушаје излечења узрока и ширења [[колера|колере]], која се у то време ширила кроз Европу и Азију; био је аутор бројних чланака и књига о медицини и хигијени. Прустова мајка, Жан Клеманс Вил, била је кћи из богате и културне јеврејске породице из Елзаса.<ref>[http://www.literaryreview.co.uk/massie_10_07.html Allan Massie – Madame Proust: A Biography By Evelyne Bloch-Dano, translated by Alice Kaplan] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20090212151419/http://www.literaryreview.co.uk/massie_10_07.html |date=12. 2. 2009. }} – ''Literary Review''.</ref> Била је веома начитана; њена писма показују развијен смисао за хумор<ref name="Tadié">Tadié, J-Y. (Euan Cameron, trans.) ''Marcel Proust: A life''. New York: Penguin Putnam, 2000.</ref> и довољно познавање енглеског језика да пружи помоћ сину у превођењу дела [[Џон Раскин|Џона Раскина]].<ref name="Tadié" /> Пруст је одгојен у очевој католичкој вери.<ref>[http://www.nysoclib.org/travels/proust.html NYSL TRAVELS: Paris: Proust's Time Regained] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20120127020446/http://www.nysoclib.org/travels/proust.html|date=27. 1. 2012.}}</ref> Крштен је 5. августа 1871. и касније се потврдио као католик, али никада није формално практиковао своју веру.{{sfn|White|2009|pp=}}<ref>Proust, Marcel . The Oxford dictionary of quotations. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=1999|isbn=978-0-19-860173-9|pages=594}} "...the highest praise of God consists in the denial of him by the atheist who finds creation so perfect that it can dispense with a creator."</ref> Када је имао 9 година, доживео је први тежи напад астме и отад су га сматрали болешљивим дететом. Године 1882. постао је ученик школе ''-{Lycée Condorcet}-'' у [[Париз]]у. Због болести је прекинуо школовање. Упркос лошем здрављу, Пруст је одслужио једну годину у француској војсци у [[Орлеан]]у. Ово искуство му је послужило за трећи део циклуса романа „У трагању за изгубљеним временом“, „Војвоткиња де Германтес“.
У младости је похађао салоне гђе Штраус, удовице [[Жорж Бизе|Жоржа Бизеа]] и мајке Прустовог пријатеља из детињства, [[Жак Бизе|Жака Бизеа]], те салоне [[Мадлен Лемер]] и Мадам Арман де Кајаве (Леонтин Липман), мајке његовог пријатеља Гастона Армана де Кајавеа, у чију се вереницу био заљубио ([[Жан Поке]]). Преко Мадам Арман де Кајаве је упознао [[Анатол Франс|Анатола Франса]], њеног љубавника.
 
Пруст је био врло близак са мајком. Како би умирио оца, који је инсистирао да изграђује каријеру, Пруст је успео да добије место волонтера у библиотеци Мазарин у лето 1896. Значајним напорима добио је боловање, што се протегнуло на неколико година, те се сматрало да је напустио радно место. Никада није радио, те се није селио из родитељског стана све до њихове смрти.
 
=== Последње године и смрт ===
[[Датотека:Marcel Proust (Père Lachaise).jpg|thumbмини|Прустов гроб]]
Његов живот и породично окружење знатно се изменило између 1900. и 1905. У фебруару 1903. његов брат Роберт се оженио и напустио дом. Исте године у новембру му је преминуо отац.{{sfn|Carter|2000|pp=}} Напослетку, у септембру 1905. године изгубио је мајку, што га је највише погодило. Мајка му је оставила значајно наследство. Кроз овај период здравље му је било нарочито нарушено. Последње три године свог живота провео је у својој спаваћој соби, спавајући дању и радећи на роману ноћу.<ref>Marcel Proust: Revolt against the Tyranny of Time. Harry Slochower .''The Sewanee Review'', 1943.</ref> Преминуо је од упале и апсцеса плућа 1922, а покопан је на гробљу [[Пер Лашез]] у Паризу.
 
Године 1896. је објављен -{''Les Plaisirs et les Jours''}-, компендијум мноштва тих раних комада. Књига је обухватала предговор [[Анатол Франс|Анатола Франса]], цртеже госпође [[Madeleine Lemaire|Лемер]] у чијем ''салону'' је Пруст био чест гост, и која је била инспирација за Прустову госпођу Вердурин. Она је позвала њега и [[Reynaldo Hahn|Рејналда Хана]] у њен [[Réveillon, Marne|шато де Ревејон]] (модел за Ла Распелије госпође Вердурин) током лета 1894. године, и током три недеље 1895. Ова књига је била тако раскошно произведена да коштала дупло више од нормалне цене књиге њене величине.
 
Те године је Пруст почео да ради на роману, који су коначно објавили 1952. године под насловом -{''[[Jean Santeuil]]''}- његови постхумни едитори. Многе од тема касније развијених у ''У трагању за изгубљеним временом'' налазе своју прву артикулацију у овом незавршеном раду, укључујући енигму меморије и неопходност рефлекције; неколико секција ''У трагању за изгубљеним временом'' се могу наћи у првој верзији књиге -{''Jean Santeuil''}-. Портрет родитеља у -{''Jean Santeuil''}- је врло оштар, што је у изразитој супротности са обожавањем са којим су родитељи приказани у Прустовом ремек-делу. Након лошег пријема рада -{''Les Plaisirs et les Jours''}-, и унутарашњих проблема са разрешавањем радње, Пруст је постепено напуштао -{''Jean Santeuil''}- 1897. године и престао с радом у потпуности до 1899. године.
 
Почевши од 1895. године Пруст је провео неколико година читајући [[Томас Карлајл|Карлајла]], [[Ралф Волдо Емерсон|Емерсона]], и [[Џон Раскин|Џона Раскина]]. Путем тог читања он је рафинирао своје теорије уметности и улоге уметника у друштву. Исто тако, у ''[[Le Temps retrouvé|Повраћеном времену]]'' Прустов универзални протагониста се присећа да је превео Раскинов ''Сезам и Љиљани''. Уметникова одговорност је да се суочи са појавом природе, изведе закључак о њеној суштини и пренесе или објасни ту суштину у уметничком делу. Раскиново схватање уметничке продукције било је централно за ову концепцију, и Раскинов рад је био толико важан за Пруста да је тврдио да зна „напамет” неколико Раскинових књига, укључујући, ''Седам светиљки архитектуре'', ''Библију Амиена'', и -{''Praeterita''}-.<ref name="Tadié"/>
Пруст је желео да преведе два Раскинова рада на француски, али му је тај подухват отежавало његово недовољно познавање енглеског. Да би компензовао за то он је претворио ове преводе у групну аферу: иницијални превод је радила његова мајка, нацрте је прво ревидирао Пруст, а затим Мари Норлинџер, енглески рођак његовог пријатеља и понекад љубавник<ref name="carter">{{harvnb|Carter|2006|pp=31-35}}</ref> Рејналдо Хан, затим је коначно превод полирао Пруст. На питања његовог уредника о његовом методу, Пруст је одговорио, „Ја не тврдим да знам енглески; ја тврдим да знам Раскина”.<ref name="Tadié"/><ref>Karlin, Daniel (2005) ''Proust's English''; pp. 36.</ref> -{''The Bible of Amiens''}-, са Прустовим проширеним уводом, је била објављена на француском 1904. године. Превод и увод су били добро примљени; [[Анри Бергсон]] је назвао Прустов увод „једним важним доприносом психологији Раскина”, а имао је сличне похвале за превод.<ref name="Tadié"/> У време објављивања, Пруст је већ преводио Раскиново дело -{''Sesame and Lilies''}-, што је завршио јуна 1905, непосредно пре смрти његове мајке, а књига је објављена 1906. године. Књижевни историчари и критичари су константовали да су поред Раскина Прустови главни књижевни утицаји били [[Louis de Rouvroy, duc de Saint-Simon|Сен-Симон]], [[Мишел де Монтењ|Монтењ]], [[Стендал]], [[Гистав Флобер|Флобер]], [[Џорџ Елиот]], [[Фјодор Достојевски]], и [[Лав Толстој]].
 
Година 1908. је била важна за Прустов развој као писца. Током првог дела те године он је објављивао у разним часописима [[pastiches|пастише]] других писаца. Ове вежбе у имитацији су можда омогућиле Прусту да ојача свој сопствени стил. Додатно, у пролеће и лето те године Пруст је почео да ради на неколико различитих фрамената писања које ће касније сјединити под радним називом -{''Contre Sainte-Beuve''}-. Пруст је описао своје напоре у писму пријатељу: „Ја имам у току: студију о племству, паришки роман, есеј о [[Charles Augustin Sainte-Beuve|Сент-Беву]] and [[Гистав Флобер|Флоберу]], есеј о жени, есеј о [[Педерастија|педерастији]] (што није лако објавити), студију на надгробним споменицима, студију о роману”.<ref name="Tadié"/> Из ових различитих фрагмената Пруст је почео да обликује роман на којем је континуирано радио током тог периода.
 
=== У трагању за изгубљеним временом ===
[[Датотека:Proust - À la recherche du temps perdu édition 1919 tome 1.djvu|thumbмини|У трагању за изгубљеним временом, том -{I}-, Пут ка Свану (1919)]]
Своје главно животно дело писао је десетак година, у трци са болешћу и смрћу. У готово потпуној осами и одустајању од свих других делатности настало је једно од најобимнијих и највреднијих дела светске књижевности, велики роман „[[У трагању за ишчезлим временом|У трагању за изгубљеним временом]]“ (1913—27). Роман се састоји из седам књига: „У Свановом крају“, „У сени девојака цветова“, „Око Германтових“, „Содома и Гомора“, „Заточеница“ , „Нестала Албертина“ и „Васкрсло време“ („Пронађено време“).<ref>{{Cite web|url=http://www.paideia.rs/index.php?plugin=kategorijaproizvod&plugin_view=productcategory_detail&page_id=570&kategorijaid=98&lang=srpski |title=У трагању за изгубљеним временом |accessdate=16. 7. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150716151342/http://www.paideia.rs/index.php?plugin=kategorijaproizvod&plugin_view=productcategory_detail&page_id=570&kategorijaid=98&lang=srpski |archive-date=16. 7. 2015 |dead-url=yes }}</ref> Средишњи део прве књиге који носи назив „Једна Сванова љубав“ често се издаје као самостални роман. Роман од око 3.200 страница (зависно од издања) обухвата период друге половине 19, почетак 20. века и [[Први светски рат]], као и теме које су потресале француско друштво тога доба (нпр. Драјфусова афера). Радња се одвија у ладањској породичној кући у градићу Комбреју (у стварности Илијер), у Паризу, на нормандијској обали, у Венецији. Роман има облик есејизованих мемоара: то је заправо фикционализована и минуциозним рашчланама повезана квазиаутобиографија у којој су сви елементи узети из реалности, али стилизовани у смислу Прустове филозофије и естетике, у [[симболизам|симболистичком]] и [[импресионизам|импресионистичком]] духу времена. То велико синтетичко дело могуће је читати на више начина: нпр. као балзаковску студију друштвених односа у доба пропадања аристократије и успона богате грађанске класе, смештену већим делом у доба Драјфусове афере. Попут Балзака, Пруст тежи свеобухватности и синтези, предочава цели низ ликова из најразличитијих друштвених средина и њихове судбине. Но дело је, знаковито за оно доба, мешавина романа и есеја: аутор прати своје приповедање психолошким коментарима, културноисторијским реминисценцијама, естетским дигресијама и сентенциозним опсервацијама. Целовитост привидно хаотичног и хетерогеног текста проистиче из композиције изграђене на мрежи испреплетених лајтмотива, као у Вагнеровим операма, те мита о Времену као доминантној невидљивој сили у чијем се пољу обликују и растачу бића и односи.
 
== Теме и поетика ==
* -{[http://www.gerard-bertrand.net/aproustprem.htm The Album of Marcel Proust]}-
* -{[https://www.nytimes.com/2013/02/15/books/marcel-proust-and-swanns-way-at-the-morgan-library.html?ref=arts Swann's Way Exhibited at The Morgan Library]}-
* -{[http://partners.nytimes.com/library/books/041300proust.html "Why Proust? And Why Now?"]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20060214035025/http://etext.library.adelaide.edu.au/p/proust/marcel/ University of Adelaide Library]}-
 
{{Портал бар|Биографија|Француска|ЛГБТ}}
{{DEFAULTSORT:Пруст, Марсел}}
 
[[Категорија:Рођени 1871.]]
[[Категорија:Умрли 1922.]]
1.572.075

измена