Мери Шели — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења
Ред 64:
Мери се је вероватно први пут срела са радикалним песником и филозофом [[Перси Биш Шели|Персијем Бишем Шелијем]] између два своја боравка у Шкотској.{{sfn|Bennett|1998|p=17}}{{sfn|St. Clair|1989|p=357}}{{sfn|Seymour|2000|p=89}} Када се је по други пут вратила кући 30. марта 1814. године, Шели је већ био напустио своју супругу и редовно је посећивао Годвина, ком је обећао да ће му помоћи да отплати дугове.{{sfn|Sunstein|1991|pp=70–75}}{{sfn|Seymour|2000|p=88}}{{sfn|St. Clair|1989|pp=329–35}} Шелијев радикализам, посебно његови економски ставови, које је упијао из Годвинове ''Политичке правде'' ({{јез-ен|Political Justice}}, 1793), отуђио га је од његове аристократске породице: породица је од њега тражила да следи традиционалне узоре земљишне аристократије, а он је, насупрот томе, желео да донира велику суму породичног новца који би наменио плановима за помоћ хендикепиранима. Шели је због тога имао проблема, јер није могао да приступи новцу све док није наследио имање, пошто његова породица није желела да он троши новац на пројекте „политичке правде”. Након неколико месеци обећавања, Шели је рекао Годвину да он неће моћи да отплати све његове дугове. Годвин је тада био љут и осећао се изданим.{{sfn|St. Clair|1989|p=355}}
 
Мери и Перси су почели да се виђају тајно на гробу њене мајке, па су се на крају заљубили једно у друго — она је имала скоро 17 година, док је он био готово 22-огодишњак.{{sfn|Spark|1987|pp=19–22}}{{sfn|St. Clair|1989|p=358}} На Мерино запрепашћење, њен отац није одобравао, па је чак покушао да осујети њихов однос и спасе „неумрљану славу” своје ћерке. Отприлике у исто време Годвин је сазнао за Шелијеву немогућност да плати његове дугове.{{sfn|Seymour|2000|pp=94, 100}}{{sfn|Spark|1987|pp=22–23}}{{sfn|St. Clair|1989|p=355}} Мери је, која је касније писала о њеној „претераној и романтичној привржености оцу”,{{sfn|Seymour|2000|p=49}} била збуњена. Она је Персија видела као отеловљење либералних и реформистичких идеја њених родитеља из [[1790е1790-е|1790-их]] година, посебно Годвиновог виђења брака као репресивног монопола, који се тиме бавио у издању ''Политичке правде'' из 1793. године, али је након тога то порекао.{{sfn|St. Clair|1989|p=373}}{{sfn|Seymour|2000|pp=89 ''n'', 94–96}}{{sfn|Spark|1987|p=23 ''n''2}} Дана 28. јула 1814. године, пар је тајно побегао у Француску и повео са собом Мерину полусестру Клер Клермонт,{{sfn|Spark|1987|p=24}}{{sfn|Seymour|2000|pp=98–99}} притом остављајући Шелијеву трудну жену за собом.
 
Након времена проведеног у [[Кале]]у, Мери их је убедила да отпутују у [[Париз]], па је трио одатле, користећи се магарцем, мулом, фијакером, а и пешице, наставио пут кроз ратом опустошену Француску до [[Швајцарска|Швајцарске]]. „Личило је на догађај из неког романа и представљало је оваплоћење романсе”, присећала се је Мери Шели током 1826. године.{{sfn|Sunstein|1991|p=84}} Док су путовали, Мери и Перси су читали дела њене мајке и других писаца, водили заједнички дневник и наставили свако своје стваралаштво.{{sfn|Spark|1987|pp=26–30}} Док су били у [[Луцерн]]у, недостатак новца приморао их је на повратак. Они су путовали низводно [[Рајна|Рајном]] и копном до [[Холандија|холандске]] луке [[Марслајс]], па су коначно стигли у [[Грејвсенд]], [[Кент]], 13. септембра 1814. године.{{sfn|Spark|1987|p=30}}{{sfn|Seymour|2000|pp=109, 113}}
Ред 148:
 
==== Романескни жанрови ====
Мери се је користила техникама бројних новелистичких жанрова, најчешће годвинијанским романом, новим историјским романом [[ВалтерВолтер Скот|Валтера Скота]] и готичким романом. Годвинијански роман, који је постао популаран током 1790-их делима попут Годвиновог ''Кејлеба Вилијамса'' ({{јез-ен|Caleb Williams}}, 1794), „користио се [[Жан Жак Русо|Русоовом]] исповедаоничком формом како би истражио контрадикторне односе између појединца и друштва”,{{sfn|Clemit|1993|p=140–41, 176}}<ref>Clemit, "Legacies of Godwin and Wollstonecraft" (CC), 31.</ref> а ''Франкенштајн'' приказује многе од теме и књижевне изуме као и поменути Годвинов роман.{{sfn|Clemit|1993|p=143–44}}{{sfn|Blumberg||pp=38–40}} Ипак, Шели је критиковао ове [[Просветитељство|просветитељске]] идеале које је Годвин промовисао у својим делима.{{sfn|Clemit|1993|p=144}} У ''Последњем човеку'' Мери је искористила годвинијанску филозофску форму како би демонстрирала крајњу бесмисленост света.{{sfn|Clemit|1993|p=187}} Док су ранији годвинијански романи показивали како рационални појединац може постепено побољшати друштво, ''Последњи човек'' и ''Франкенштајн'' показују појединчев недостатак контроле над историјом.{{sfn|Clemit|1993|p=187, 196}}
 
Шелијева је такође користила њене историјске романе како би говорила о односима између полова; на пример, ''Валперга'' представља феминизирану верзију Скотовог маскулинизма.{{sfn|Clemit|1993|p=179}}<ref>Curran, "Valperga" (CC), 106–7; Lew, "God's Sister" (OMS), 164–65.</ref> Уводећи жену која није била део историјске позадине, Шели користи њихове приче како би довела у питање етабилиране теолошке и политичке институције.{{sfn|Clemit|1993|p=183}}<ref>Bennett, "Political Philosophy", 357.</ref> Она похлепу мушког јунака за освајањем ставља контрастно са женском алтернативом: разумом и осећајношћу.<ref>Lew, "God's Sister" (OMS), 173–78.</ref> У ''Судбини Перкина Ворбека'', још једном њеном историјском роману, Лејди Гордон означава вредности пријатељства, породичног живота и једнакости. Кроз њу Шелијева нуди феминистичку алтернативу мушкој политичкој моћи која на крају уништава мушки лик. Роман даје инклузивнију историјску причу како би изазвала оне које се обично односе на искључиво мушке догађаје.{{sfn|Bunnell||p=132}}<ref>Lynch, "Historical novelist" (CC), 143–44; see also Lew, "God's Sister" (OMS), 164–65.</ref>
Ред 233:
* {{Cite book|ref=harv| last=Shelley| first = Mary| title = [[Lodore]]| location = Ed. Lisa Vargo. Ontario| publisher = Broadview Press|year=1997|isbn=978-1-55111-077-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Shelley| first = Mary| title = Mary Shelley's Literary Lives and Other Writings.| location = 4 vols. Ed. Tilar J. Mazzeo. London| publisher = Pickering & Chatto|year=2002|isbn=978-1-85196-716-2|pages=}}
* Shelley, Mary. ''[http://www.gutenberg.org/catalog/world/readfile?fk_files=172580 Mathilda]''. Ed. Elizabeth Nitchie. Chapel Hill: University of North Carolina Press, 1959. [[Пројекат Гутенберг|Project Gutenberg]]. Приступљено 16 February 2008.
* {{Cite book|ref=harv| last=Shelley| first = Mary| title = [[Mathilda (novella)|Matilda]]''; with ''[[Mary: A Fiction|Mary]]| location = and ''publisher=or, The Wrongs of Woman|Maria'', by [[Мери Вулстонкрафт|Mary Wollstonecraft]]. Ed. [[Janet Todd]]. London: Penguin|year=1992|isbn=978-0-14-043371-5|pages=}}
* Shelley, Mary, ed. ''[https://books.google.com/books?id=mFkJAAAAQAAJ&dq=percy+shelley+date:1838-1840&lr=&as_brr=0&source=gbs_summary_s&cad=0 The Poetical Works of Percy Bysshe Shelley]''. London: Edward Moxon, 1840. [[Гугл књиге|Google Books]]. Приступљено 6 April 2008.
* {{Cite book|ref=harv| last=Shelley| first = Mary| title = Selected Letters of Mary Wollstonecraft Shelley| location = Ed. Betty T. Bennett. Baltimore| publisher = Johns Hopkins University Press|year=1995|isbn=978-0-8018-4886-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Shelley| first = Mary| title = [[Valperga (novel)|Valperga; or, The Life and Adventures of Castruccio, Prince of Lucca]]| location = Ed. Michael Rossington. Oxford| publisher = Oxford Paperbacks|year=2000|isbn=978-0-19-283289-4|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|author = [[PercyПерси ByssheБиш ShelleyШели|Shelley, Percy Bysshe]]| title = Shelley's Poetry and Prose| location = Eds. Donald H. Reiman and Neil Fraistat. 2nd ed. New York| publisher = W. W. Norton and Co.|year=2002|isbn=978-0-393-97752-3|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|author = [[Betty T. Bennett|Bennett, Betty T.]] "Finding Mary Shelley in her Letters"| title = Romantic Revisions| location = Ed. Robert Brinkley and Keith Hanley. Cambridge| publisher = Cambridge University Press|year=1992|isbn=978-0-521-38074-4|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|author=Bennett, Betty T., ed| title = Mary Shelley in her Times.| location = Baltimore| publisher = Johns Hopkins University Press|year=2003|isbn=978-0-8018-7733-9|pages=}}