Рембрант — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м popunjavanje sablona Page |
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 21:
На почетку своје каријере и нешто касније, Рембрант је углавном сликао портрете. Мада је наставио да слика, ради гравире и понекад [[Цртеж|црта]] портрете током своје каријере, временом је то радио све ређе. Ипак, отприлике једну десетину његовог укупног дела чине насликани и гравирани аутопортрети, чињеница која је међу критичарима његовог дела довела до разних спекулација.
Рембрант је највећи и најпознатији [[Холандско сликарство|холандски сликар]] и један од најутицајнијих уметника у традицији уметности [[западна Европа|западне Европе]] [[17. век]]а. Психолошка дубина његових портрета и продубљена интерпретација библијских догађаја које је радо сликао остале су до данас јединствене и непоновљиве.
Његово сликарство припада стилској епохи [[Барокно сликарство|барока]]. Ово доба је познато као [[Златно доба Холандије]], када је она доживела политички, привредни и уметнички процват.
Већ за живота Рембрантова дела су копирана и подражавана. После његове смрти критичари присталице [[Класицизам у сликарству|класицизма]] нису имали високо мишљење о његовом колористичком сликарству, док су његове слике остале омиљене и на цени код колекционара. У 18. веку појавили су се сликари у Немачкој и Енглеској који су били надахнути његовим делом. Рембрантов живот постао је предмет мистификација и легенди. Тек су се средином 19. века појавили озбиљни истраживачи његовог живота и рада. Од 1970. „Истраживачки пројекат Рембрант“ се бави истраживањем и приписивањем његових дела. Данас се сматра да је сам Рембрант насликао око 350 дела.<ref>[[Catalogue raisonné]]: Stichting Foundation Rembrandt Research Project:
Ред 48:
Дана 2. јула 1634. Рембрант се венчао са [[Саскија ван Ујленбург|Саскијом ван Ујленбург]], нећаком његовог патрона и кћерком богатог грађанина. Исте године постао је члан удружења мајстора-сликара. То му је омогућило да као самостални мајстор узима ученике. Године 1635. радио је на сликама ''Исакова жртва'' и ''Самсон оптужује свога свекра''. Рембрантов први син Ромбертус (или Ромбартус), крштен је 15. децембра 1635, али је преминуо после неколико месци. Брачни пар Рембрант се 1636. преселио из куће трговца Ујленбурга у сопствени дом.<ref name="doelenstraat">Christian Tümpel: Rembrandt in Selbstzeugnissen und Bilddokumenten. Rowohlt, Reinbek (1977). стр. 63.</ref> Поред уметничке активности, Рембрант се тамо бавио сакупљањем уметничких, историјских и научних експоната, биљака, животиња и предмета из егзотичних земаља (попут Индије). Рембрантови рођаци су 1638. тужили Саскију због прекомерног трошења имовине. Тврдили су да је потрошила готово 40.000 гулдена које су очекивали као наследство.<ref name="doelenstraat"/> Исте године рођена је кћерка Корнелија, која је брзо преминула као и син.
Рембрант је 5. јануара 1639. купио нову кућу у којој се данас налази Музеј Рембрантове куће (''-{Museum Het Rembrandthuis}-''). За њу је узео кредит који је намеравао да врати за 5 до 6 година.<ref name="prägung"/> Последњу слику из циклуса Христових пасија израдио је 1639. Наредна година, 1640, била је година када су Рембранта погодиле две трагедије; 29. јула крштена је његова друга кћи која је убрзо умрла, док је месец дана касније умрла његова мајка.
У то време сликао је и израђивао графике са мотивом пејзажа. Други син, Титус, крштен је 22. септембра 1641. Наредне године завршио је слику ''[[Ноћна стража (Рембрант)|Ноћна стража]]''. Супруга Саскија умрла је 14. јуна 1642. Овај догађај је јако потресао сликара. Претходних година је сликао много, док је сада сликао доста мање.<ref name="saskias tod">Christian Tümpel: Rembrandt in Selbstzeugnissen und Bilddokumenten. Rowohlt, Reinbek (1977). стр. 90.</ref> Мећу ретке слике и графике из овог периода спада ''Графика од 100 гулдена''.<ref name="berühmteste_radierung">Michael Bockemühl: ''Rembrandt''. Taschen, Köln (2001). стр. 95.</ref> Јако се посветио улози оца свога сина Титуса. То је приметно у његовим делима, на пример на цртежу који приказује човека који храни дете.<ref name="vaterrolle">Christian Tümpel: Rembrandt in Selbstzeugnissen und Bilddokumenten. Rowohlt, Reinbek (1977). стр. 92.</ref> Као помоћ у домаћинству, ангажовао је Гертге Диркс (-{Geertghe Dircx}-), која је постала врло блиска са дететом. Тако је Титуса означила као свог главног наследника у тестаменту написаном током болести 1648.<ref name="dircx">Christian Tümpel: Rembrandt in Selbstzeugnissen und Bilddokumenten. Rowohlt, Reinbek (1977). стр. 97.</ref> Рембрант се 1649. оженио знатно млађом [[Хендрикје Стофелс]].<ref name="stoffels">Kristin Bahre u. a. (ed): Rembrandt. Genie auf der Suche. DuMont Literatur und Kunst, Köln (2006). стр. 45.</ref>
=== Финансијски проблеми и последње године ===
Гертге Диркс је 1649. тужила Рембранта за неиспуњено обећање после једне свађе. Хендрикје је сведочила протв ње, па је Гертге изгубила спор и провела неколико година у затвору.
[[Сицилија]]нски [[гај Килније Мецена|мецена]] [[Антонио Руфо]] је од Рембранта 1652. наручио слику ''Аристотел са Хомеровом бистом''. Упркос повољним наруџбинма, приходима од продаје графика и хонорару за подуку ученика, није успео да покрије дугове и морао је да још позајмљује. Хендрикје Стофелс је 1654. позвана да пред црквеним судом објасни природу свог суживота са Рембрантом, јер се сматрало да је овај однос грешан. Она је Рембранту родила трећу кћи, крштену 30. октобра 1654, која је такође добила име Корнлија.
Рембрант је 17. маја 1656. преписао власништво над кућом своме сину Титусу, и ускоро после тога је [[
Титус је постао пунолетан 1665. и примио своје наследство. У то време Рембрант је радио на слици ''[[Јеврејска невеста]]''. Три године касније, умро је син Титус, и сахрањен 7. септембра 1668. Пре тога Титус је био у браку око 6 месеци. Рембрант се тада преселио код кћери. После рођења унука, био му је кум 22. марта 1669. Рембрант је умро 4. октобра исте године. Слика ''Самсон у храму'' остала је недовршена. Сахрањен је 8. октобра у цркви Весткерк у Амстердаму.
== Дела ==
Рембрант је радио као сликар и [[графика|графичар]], водио је сликарску радионицу и подучавао ученике. Био је пре свега успешан портреиста, али се претпоставља да је себе пре свега сматрао историјским сликаром. Његово дело се састоји из [[портрет]]а и [[аутопортрет]]а, пејзажа и обрада [[Библија|библијских]] и [[Митолошко сликарство|митолошких тема]].<ref>Slive, Seymour, Dutch Painting, 1600–1800, Yale UP. {{page|year=1995|isbn=978-0-300-07451-2|pages=}}</ref><ref>[[Ernst van de Wetering|van de Wetering, Ernst]], ''Rembrandt: The Painter at Work''. {{page1|location=|publisher=Amsterdam University Press|year=2000|isbn=978-0-520-22668-5|pages=}}</ref><ref>Roberto Manescalchi, ''Rembrandt: la madre ritrovata'', M.C.M.(La storia delle cose), dicembre, 2004.</ref>
На портретима му је успевало да уверљиво представи ликове у некој активности. У историјским композицијама сликао је мотиве које пре њега нико није користио, или је старе мотиве представљао на нов начин. У многим Рембрантовим делима мајсторски је коришћен контраст светлог и тамног ([[светло-тамно|кјароскуро]]). Рембрантови аутопортрети илуструју како је видео себе као уметника и како је старио. Посебно су на графикама видљиви различити изрази лица и гестови који су служили као студије. Рембрант је насликао и нацртао мали број [[предео|пејзажа]] и [[жанр сцена]]. Слика „Мртви паунови“ је једина његова позната мртва природа.<ref name="stillleben">[http://www.faz.net/aktuell/feuilleton/kunst/rembrandt-im-schatten-goldener-zeitenbluete-1302852.html Niklas Maak: ''Rembrandt – Im Schatten goldener Zeitblüten'' auf faz.net, Zugriff am 18. 10. 2008], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Многе од цртежа Рембрант је начинио искључиво у сврху обуке својих ученика.
=== Атрибуција ===
Током 1920-их истраживачи су Рембранту приписивали више од 700 слика<ref>Између осталих, Вилхелм Рајнхолд Валентинер (1880—1958) у делу ''-{Rembrandt. Wiedergefundene Gemälde. 1910-1920}-'', и ''-{Anna Brzyski: Partisan Canons. {{page1|location=|publisher=Duke University Press|year=2007|isbn=978-0-8223-4106-2|pages=}}}-''. стр. 225ff.</ref>, док данас преовлађује мишљење да се његово укуно дело састоји из око 350 [[Слика (уметност)|слика]], 300 [[графика]] и 1000 [[цртеж]]а.
=== Бакрописи ===
Ред 119:
* {{Cite book|ref=harv| last=Clark| first = Kenneth| title = Civilisation: a personal view|year=1969| publisher = Harper & Row| location = New York|id=
9780060108014|ref=harv}}
* -{Buvelot, Quentin, White, Christopher (eds), ''Rembrandt by himself'', 1999, National Gallery}-
* -{[[Kenneth Clark|Clark, Kenneth]], ''An Introduction to Rembrandt'', 1978, London, John Murray/Readers Union,}- 1978
* {{Cite book|ref=harv| last=Clough| first = Shepard B.|year=1975| title = European History in a World Perspective| publisher = D.C. Heath and Company, Los Lexington, MA|isbn=978-0-669-85555-5|pages=}}
| |||