Роза Луксембург — разлика између измена

Године 1887, Роза је положила матуру, а од [[1889]]. године студира на [[Универзитет Циришки|Циришком универзитету]], заједно са другим социјалистима попут [[Анатолиј Луначарски|Анатолија Луначарског]] и [[Лео Јошигес|Леа Јошигеса]]. Студирала је [[филозофија|филозофију]], [[историја|историју]], [[политика|политику]], [[економија|економију]] и [[математика|математику]]. Специјалистички предмети су јој били ''-{Staatswissenschaft}-'' (наука о управљању државом), [[Средњи вијек|средњи век]] и економске и берзанске кризе.

Роза Луксембург се пак држала својих револуционарно-демократских и марксистичких принципа. [[1893]]. године, заједно са Леом Јошигесом и [[Јулијан Марчлевски|Јулијаном Марчлевским]] (алиас Јулиус Карски), је основала новине ''[[Справа Роботница]]'' (''-{Sprawa Robotnicza}-''), као супротност националистичким политикама [[Пољска социјалистичка партија|Пољске социјалистичке партије]]. Роза је веровала да до независне Пољске може доћи само кроз револуције у [[НемачкаЊемачка|Немачкој]], [[Аустрија|Аустрији]], и [[Русија]]. Истрајавала је на идеји да борбу треба водити против самог капитализма, а не за независну Пољску. Луксембургова је одбијала право на самоопредељење држава (нација) у социјализму, што је касније довело до тензија са [[Владимир Лењин|Лењином]].

[[1898]], Роза Луксембург је стекла [[Немачкањемачка|немачко]] [[држављанство]] удајом за Густава Либека. Преселила се у [[Берлин]]. Постала је активна у левом крилу [[Социјалдемократска партија Немачке|Социјалдемократске партије Немачке]] (СПД), где је повукла оштру границу између своје фракције и [[Ревизионистичка теорија|Ревизионистичке теорије]] [[Едуард Бернштајн|Едуарда Бернштајна]], нападајући га у брошури под насловом „Социјална реформа или револуција?“. Њене [[беседа|говорничке]] способности су је убрзо промовисале у главну говорницу странке. Супротставила се све конформистичкијем парламентарном страначком курсу СПД-а уочи све очигледнијег рата. Инсистирала је да се главне разлике између капитала и радништва могу превазићи једино ако би пролетаријат преузео власт, и након свеобухватних револуционарних промена у целом окружењу производних метода. Желела је да ревизионисти напусте СПД. Ово се није догодило, али барем је руководство странке оставило марксизам у програму.

Група је одбацила ''прекид ватре'' између СПД-а и немачке владе под [[Вилхелм II Немачкиод Немачке|Вилхелмом II]], и жестоко се борила против њега, залажући се за генерални штрајк. Због тога је [[28. јун]]а 1916, Роза Луксембург осуђена на две и по године у затвору. За време боравка у затвору, била је двапут премештана, први пут у [[Познањ]] а затим у [[Вроцлав]]. У овом периоду је написала више чланака под именом ''Јуниус'', које су њени пријатељи прокријумчарили из затвора, и илегално одштампали. Међу њима је био и чланак ''Руска револуција''. Овај чланак је критиковао [[бољшевици|бољшевике]], и упозорио да постоји опасност да се диктатура развије из бољшевичке власти. У овом контексту је написала своју чувену реченицу: ''-{Freiheit ist immer die Freiheit des Andersdenkenden}-'' (Слобода је увек и искључиво за оне који мисле другачије.) Још једна публикација, јуна 1916. је била ''-{Die Krise der Sozialdemokratie}-'' (Криза социјалдемократије).

Године 1917., када су [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ушле у рат, Спартакистичка лига се придружила [[Независна социјал-демократска партија Немачке|Независној социјал-демократској партији Немачке]] (УСПД), такође групи анти ратних бивших чланова СПД-а, која је основана [[9. новембар|9. новембра]] [[1918]]. УСПД је лансирана на власт, као водећа партија нове републике заједно са СПД-ом, након абдикације [[вилхелм II Немачкиод Немачке|кајзера]]. Ово се догодило након устанка ([[Немачка револуција]]) који је почео у [[Кил]]у, [[4. новембар|4. новембра]] 1918, када је четрдесет хиљада морнара преузело луку у знак протеста због одлуке Немачке поморске команде да се ступи у борбе са Британском морнарицом, упркос чињеници да је било јасно да је рат изгубљен. До [[8. новембар|8. новембра]], раднички и војнички савети су заузели већи део западне Немачке, постављајући темеље за такозвани ''-{Räterepublik}-'' (Републички савет), моделиран по систему Совјета из руских револуција [[Револуција у Русији 1905.|1905.]] и [[Револуција у Русији 1917.|1917]].

Централна особина њене мисли је била [[дијалектика]] [[спонтаности]] и [[организација|организације]], где се '''спонтаност''' може сматрати сродном ванпарламентарном и "директно-демократском" приступу, а '''организација''' бирократскијем или страначко-институционалном приступу [[класнакласни борбасукоб|класној борби]]. По овој дијалектици, спонтаност и организација нису две раздвојиве или чак различите ствари, већ само различити моменти истог процеса, тако да један не може постојати без другог. Ова теоретска уочавања произлазе од основне и спонтане класне борбе; а кроз ова уочавања, класна борба се развија у виши ниво.

Влада [[Источна Немачка Демократска Република|Источне Немачке]] је именовала ''Роза-Луксембург-плац'' и станицу подземног метроа на њему, у историјском центру Берлина, [[Мите]], по њој. ''-{Volksbühne}-'' (''Народно позориште'') се налази на Роза-Луксембург-плацу. Ово име је остало непромењено и након уједињења Немачке.