Мехмед IV — разлика између измена

| супружник = [[Султанија Еметулах Рабија Гулнуш]], [[Siyavuş Sultan]]

Његова владавина важна је за повратак османских добара од стране Мехмед Копрулу- паше и његовог сина Фазил Ахмеда. Повратили су егејска острва од Венеције, као и Крит током Критског рата (1645-16691645—1669).

Османлије су имале успешне походе у Трансилванији (1660) и Пољској (1670-16741670—1674). Тада је Мехмед склопио савез са Петром Дорошенком, те је тако био близу освојања Подолије и делова Украјине.

Године 1683. Османлије су подржале устанак у Мађарској, вођен од стране Имра Токолија, против хабзбуршке власти. Османлије су схватиле да више нема шта да се чека, те су одмах решиле да нападну [[Беч]]. Велики везир Кара Мустафа-паша предводио је војску која је бројала 150 000 људи. Током опсаде чинило се да ће читав европски свет немо посматрати још једну величанствену поведу Османлија. Међутим, при самом завршетку опсаде дошло је до неслоге између команде у османској војсци. Самим тим почело је да се ствара расуло унутар саме војске. Расуло је достигло свој врхунац када је пољски крај [[Јан III Собјески]] жестоким изненадним нападом, који се манифестовао у топовском бомбардовању османских табора и жестоким јуришем коњице, односно [[Хусари|летећих хусара]] која је бројала око 15 .000 војника, сасвим уништио срце османске команде и добар део војске. Преплашени, војници су почели да бацају оружје и беже пред налетом савезничких трупа. Битка код Каленберга која се одиграла 12. септембра 1683. године завршила се катастрофално по Османлије. Велики везир [[Кара Мустафа-паша]] склонио се након битке у [[Београд]], а затим је, по сопственом налогу, био погубљен свиленим гајтаном. Ово хаотично стање унутар османске војске, Хабзбуршка монархија схватила је као знак слабости Османлија, те је царска војска почела да продире у османске земље и осваја их једну по једну.

Она се задржала у Скопљу, где се са 20 .000 побуњеника из [[Македонија|Македоније]] упутила ка [[Истанбул|Цариграду]] с намером да протера Османлије са Балкана. Међутим, Османлије су успеле да се колико-толико саберу и узврате жестоким нападом пуним осветничког беса. Овај турбулентни рат се завршио 1699. године миром у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], којим је Османско царство било присиљено да Хабзбуршкој монархији уступи читаву [[Мађарска|Мађарску]], [[Хрватска|Хрватску]] и [[Војводина|Војводину]] изузев [[Банат]]а. Овај рат био је почетак дугог и веома болног пропадања Османског царства.

[[Датотека:Battle of Vienna 1683 11.PNG|лево|мини|500x500px500x500п|Битка код Беча 1683.]]

Сахрањен је у турбету своје мајке. Његова омиљена конкубина била је Еметулах Рабија Гулнуш султанија са којом је имао двојицу синова. Њихова деца била су [[Мустафа II]] (1695-17031695—1703) и [[Ахмед III]] (1703-17301703—1730) и обојица су били султани.{{чињеница|date=01. 2017. }}

| 1= 1. '''Мехмед IV'''