31.994
измене
м (pravljenje sablona Cite book) |
|||
Већина атома [[хемијски елемент|хемијских елемената]] тежих од [[хелијум]]а који тренутно постоје у васиони, као и сви елементи тежи од [[литијум]]а су настали у средиштима звезда преко процеса [[нуклеосинтеза|нуклеосинтезе]].
Најближа звезда [[Земља|Земљи]] је [[Сунце]], извор светлости, топлоте и живота за нашу планету.<ref name=Bond-140283 /> Остале звезде (са изузетком појединих [[супернова]]) су видљиве само током ноћи, као сјајне тачке на небу које трепере услед ефекта Земљине [[Zemljina atmosfera|атмосфере]]. У свакодневном говору под појмом звезде се понекад сматрају и видљиве [[планета|планете]], па чак и [[комета|комете]] и [[метеор]]и. Најближа звезда Земљи, осим Сунца, је [[Проксима Кентаури]] која је удаљена око 40 -{Pm}- (петаметара), односно 4,3 СГ (свјетлосне године) или 1,3 -{pc}- (парсека). То значи да светлости
У нашој [[Млечни пут|галаксији]] процењује се на има око 200 милијарди звезда. Однос сјаја и величине звезде приказује се [[Херцшпрунг-Раселов дијаграм|Херцшпрунг-Раселовим дијаграмом]]. Сматра се да има најмање 70 секстилиона звезда у познатом делу нашег Свемира (70 000 000 000 000 000 000 000 или 7 × 10<sup>22</sup>).{{чињеница|date=02. 2019. }}
|