Књига — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: додавање {{Commonscat|Books}}
Нема описа измене
Ред 6:
Као физички објекат, књига је обично свежањ углавном правоугаоних [[Page (paper)|страница]] (направљених од [[папирус]]а, [[пергамент]]а, [[велум]]а или [[папир]]а) оријентираних са једном дужом страном (било лево или десно, у зависности од правца у коме се чита писмо) везаних, зашивених или другачије фиксираних заједно, а затим [[bookbinding|књиговезаних]] за флексибилну кичму заштитних [[Book cover|корица]] од тежег, релативно крутог материјала, тако да, када се отворена предња корица преклопи са довољно масовном количином листова, књига може да лежи равно.<ref>{{harvnb|IEILS||p=41}}</ref> Технички израз за овај физички аранжман је ''[[кодекс]]'' (у множини ''кодекси''). У историји ручне физичке подршке за дуготрајне писане композиције или записе, кодекс замењује свог непосредног претходника, [[Scroll|свитак]].
 
Као интелектуални објекат, књига је прототипски састав толико велике дужине да је потребно знатно улагање времена за њено састављање и још увек значајно, мада не толико обимно, улагање времена за читање. Овај осећај књиге има ограничен и неограничен смисао. У ограниченом смислу, књига је самодовољна секција или део дужег састава, што је употреба која одражава чињеницу да сује у древним временима требало да дуги радови требали битибуду написани у неколико свитака, а сваки свитак је морао бити идентификован књигом коју је садржао. Тако, на пример, сваки део [[Аристотел]]ове [[Physics (Aristotle)|''Физике'']] се зове књига, као што и [[Библија]] обухвата мноштво различитих књига. У неограниченом смислу, књига је композициона целина таквих секција, било да се зову књиге или поглавља или делови, они су делови.
 
Међутим интелектуални садржај у физичкој књизи не мора бити састав, да би се назвала књигом. Књиге се могу састојати само од цртежа, гравира или [[фотографија]], или таквих ствари као што су [[укрштене речи]] или лутке за изрезивање. У физичкој књизи странице могу остати празне или могу садржати апстрактан скуп линија као подршку за текуће уносе, нпр. [[Рачуноводство|рачуноводствених]] налога, књига заказивања, књига извештаја, књига [[аутограм]]а, [[Свеска|бележница]], дневник или [[роковник]], или блок за цртање. Неке физичке књиге направљене су са страницама које су дебеле и довољно чврсте да подржавају друге физичке објекте, као што је албум (за новинске чланке, [[лист]]ове, [[цвет]]ове, ...) или фотографски албум.
 
Књиге се могу дистрибуирати у електронској форми као [[електронска књига]] и другим форматима. У својој „Ревидираној препоруци о међународној стандардизацији статистике о производњи и дистрибуцији књига, новина и часописа” од 1. новембра 1985. године, [[Организација уједињених нација]] за образовање, науку и културу ([[Унеско]]) изјавила је да је „уверена да је пожељно да национални органи који су одговорни за прикупљање и извештавање статистичких података који се односе на производњу и дистрибуцију штампаних публикација требајутреба да се руководе одређеним стандардима у смислу дефиниција, класификације и презентације,” како „би се побољшала међународна упоредивост статистика”. Они су дефинисали књигу као „непериодичну публикацију од најмање 49 страница не рачунајући насловне странице, објављену у земљи и учињену доступном јавности”{{чињеница}}, тако да се статистика књига може прикупити за:
{{colbegin|2}}
* (а) [[Влада|Владине]] публикације, тј. публикације које издају јавне управе или њихови помоћни органи, осим оних који су поверљиви или дизајнирани само за интерну дистрибуцију;
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Књига