Селеук I Никатор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене
Ред 24:
| опис_грба =
}}
[[Датотека:SeleucusCoin.jpg|мини|десно|350п|Селеуков сребрењак. На грчком пише ΒΑΣΙΛΕΩΣ  ΣΕΛΕΥΚΟΥ ("краља Селеука“ - мисли се да новац припада краљу, тј. да је Селеуков]]
 
'''Селеук -{I}- Никатор''' (око [[358. п. н. е.]] -[[281. п. н. е.]] ) био је официр у војсци [[Александар Велики|Александра Македонског]]. Током [[дијадоси|ратова дијадоха]] Селеук -{I}- Никатор успоставља [[Селеукидско царство|Селеукидску династију]] и оснива [[Селеукидско царство]].
 
Након Александрове смрти у јуну 323 пне, Селеук је иницијално подржавао [[Пердика|Пердику]], реганта Александровог царства, и био је именован за командира [[Companion cavalry|пратеће коњице]] и [[chiliarch|хилијарха]] током [[Вавилонска подела|Вавилонске поделе]] 323 пне. Међутим, након избијања [[Ратови дијадоха|ратова дијадоха]] 322 пне, Пердикини војни порази против [[PtolemyПтолемеј I SoterСотер|Птолемеја]] у [[EgyptЕгипат|Египти]] довели су до побуне његових трупа и [[Pelusium|Пелузији]]. Пердика је био издат и убијен у завери од стране Селеука, [[Питон (дијадох)|Питона]] и [[Антиген (дијадох)|Антигена]] у Пелузији током 321 или 320 пне. [[Partition of Triparadisus|Споразумом у Трипарадису]] из 321 пне, Селеук је био постављен за [[Babylonвавилон|намесника Вавилона]] под новим регантом [[Антипатер]]ом. Али су скоро одмах ратови дијадоха настављени и [[Антигон I Монофталмос|Антигон]] је присилио Селеука да побегне из [[Вавилон]]а. Селеук је успео да се вратити у Вавилон тек 312. пне уз подршку Птоломеја. Од 312. пне је Селеук немилосрдно проширио своје доминионе и коначно покорио [[Persiaперзија (Кремона)|персијске]] и [[Медија|медијске]] територије. Селеук је владао не само [[Вавилонија|Вавилонијом]], него целокупним енормним источним делом [[Успон Македоније|Александровог царства]].
 
== Рана каријера ==
Ред 37:
 
== Оснивање Селеукидског царства ==
Повратком у [[Вавилон]] [[312. п. н. е.]] почиње нова Селеукидска ера. То се сматра годином када је основано [[Селеукидско царство]]. Из Вавилоније Селеук Никатор осваја околне провинције Персије, Сусу (Елам) и Медеју. Те провинције су дотад билу у рукама [[Антигон I Монофталмос|Антигонових]] људи. Антигонов син [[Деметрије I Полиоркет|Деметрије Полиоркет]] напада Вавилон [[311. п. н. е.]], али не успева да нанесе озбиљнију штету. Током следећих 9 година (311. п. н. е. - 302. п. н. е.) Антигон је био заузет на Западу, па је Селеук Никатор имао времена да освоји цели источни део царства Александра Македонског све до реке [[Инд]].
 
Након што је угашена краљевска македонска линија, Селеук Никатор узима титулу краља, као и остала четворица главних македонских вођа.
Ред 47:
Саградио је огроман број градова, 16 Антиохија, 9 Селеукија и 6 Лаодика.
 
Заробљава [[Деметрије I Полиоркет|Деметрија]] 285. п. н. е., тако да му Лизимах и [[Птолемеј II Филаделф|Птолемеј II]] остају једини велики ривали. [[Птолемеј Кераун]] се склонио код Селеука после доласка на власт његова брата Птолемеја II ([[285. п. н. е.]] Лизимах је постао непопуларан, након што је убио свог сина. То је Селеуку створило прилику за интервенцију против Лизимаха, у којој му помаже Птолемеј Кераун. У одлучној [[битка код Корупедија|бици код Курупедиона]] у [[Лидија|Лидији]] [[281. п. н. е.]] Селеук побеђује и тиме осваја све што је [[Александар Велики|Александар Македонски]] освојио осим Египта.
 
Преостало му је да још освоји Македониу и Грчку. Намеравао је он држи Македонско краљевство у старим границама, а да му син Антиох држи целу Азију. Међутим Селеука убија Птолемеј Кераун 281. п. н. е. и спречава га тиме да обнови готово цело краљевство Александра Македонског.
Ред 68:
* {{Citation | author= John D. Grainger | title =Seleukos Nikator: Constructing a Hellenistic Kingdom | year=1990 |publisher=Routledge | isbn=978-0-415-04701-2}}
* {{citation |last=Majumdar |first=Ramesh Chandra |authorlink=R. C. Majumdar |title=Ancient India |url=https://books.google.co.in/books?id=XNxiN5tzKOgC |publisher=[[Motilal Banarsidass]] |date=2003 |orig-year=1952 |isbn=978-81-208-0436-4 }}
* {{Citation | author = T. Boiy | title = Late Achaemenid and Hellenistic Babylon |publisher=Peeters Publishers| isbn =978-90-429-1449-0| year = 2004 }}
{{refend}}