Симон де Бовоар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења
Ред 11:
| место_смрти = [[Париз]]
| држава_смрти = [[Француска]]
| школа = [[Сорбона|Универзитет Сорбона]]
| награде =
| утицао =
Ред 20:
}}
 
'''Симон де Бовоар''' ({{јез-фр|Simone de Beauvoir}};<ref>{{cite web|url=https://en.oxforddictionaries.com/definition/us/de_beauvoir,_simone| title = de Beauvoir, Simone| work = [[Oxford American Dictionary]]| accessdate=9. 2. 2017}}</ref> [[Париз]], [[9. јануар]] [[1908]] — [[Париз]], [[14. април]] [[1986]]) била је [[француска]] [[књижевност|књижевница]], филозофкиња [[Egzistencijalizam|егзистенцијализма]], теоретичарка, политичка активисткиња и [[Феминизам|феминисткиња]].<ref name="plato.stanford">Bergoffen, Debra, "Simone de Beauvoir", ''The Stanford Encyclopedia of Philosophy'' (Fall 2010 Edition), Edward N. Zalta (ed.), URL = <http://plato.stanford.edu/archives/fall2010/entries/beauvoir/>.</ref> Била је животна сапутница филозофа [[Жан- Пол Сартр|Жан-Пола Сартра]].
 
Од [[1931]]. до [[1941]]. била је професорка филозофије у [[Марсељ|Марсеју]], [[Руан]]у и [[Париз]]у, а од [[1943]]. се посветила књижевности. Писала је романе, драме, есеје и мемоаре. Нека од њених познатијих дела су романи егзистенцијалистичке тематике: „Гошћа“, „Крв других“, „Сви су људи смртни“ и „Мандарини“, драма „Некорисна уста“ и мемоари „Успомене лепо васпитане девојке“.
Ред 35:
Након што је 1925. године стекла [[универзитет]]ску диплому из области [[Математика|математике]] и [[Филозофија|филозофије]], наставила је да студира математику на Католичком институту у Паризу, као и књижевност и језике на Институту св. Марија. Затим је студирала филозофију на [[Сорбона|Сорбони]] где је дипломирала 1928. године. Касније је написаla -{''diplôme d'études supérieure''}- (што је упоредиво са магистарском дисертацијом) о [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Лајбницу]].<ref>Margaret A. Simons (ed.), ''Feminist Interpretations of Simone de Beauvoir'', Penn State Press, Nov 1. {{page|year=2010|id=|pages=3}}.</ref> Симон де Бовоар је била девета жена која је дипломирала на Сорбони, будући да су се Францускиње тек тада избориле за приступ високом образовању.
 
У почетку је де Бовоар радила с [[Морис Мерло-Понти]]јем и [[Клод Леви-Строс]]ом јер су све троје завршили предавачку праксу у истој средњој школи. Иако није била на службеном попису студената, слушала је предавања у [[ÉcoleВиша Normaleнормална Supérieureшкола|Високој школи]] где се припремала за ''агрегат'' у филозофији, врло тежак постдипломски испит који је служио рангирању студената на националном нивоу. Док је тамо студирала упознала је студенте [[Жан Пол Сартр]]а, с којим је била у романтичној вези, [[Paul Nizan|Пола Низана]] и [[René Maheu|Рене Маја]].<ref name = "IEP Biography" /> Иако су де Бовоар и Сартр били партнери педесет и једну годину,<ref>Seymour-Jones 2008, p. Back cover</ref> де Бовоар је одлучила да се никад не уда или да живи у заједници; имала је љубавнице и љубавнике те није имала амбиција да постане мајка. Свој живот посветила је образовању и политичком ангажману, писала је и подучавала.<ref name=Schneir>{{harvnb|Schneir|1994|pp=5}}</ref> Оцењивачи за -{''agrégation''}- су доделили Сартру прво место, док је де Бовоар завршила на другом месту. Ипак, са узрастом од само двадесет и једне године, постала је најмлађом особом у историји која је положила овај испит.<ref>Menand, Louis. [http://www.newYorker.com/archive/2005/09/26/050926crbo_books?currentPage=all "Stand By Your Man"]. ''The New Yorker'', 26 September 2005. Приступљено 11 May 2010.</ref>
 
Пишући о својој младости у ''Успоменама добро одгојене девојке'', де Бовоар је напоменула: „... индивидуализам мог оца и пагански етички стандарди били су у потпуној опозицији на ригидним моралним конвенционализмом моје мајке. Ова неравнотежа, која је мој живот учинила неком врстом бесконачног спора, је главни разлог што сам постала интелектуалка”.<ref>''Memoirs of a Dutiful Daughter'', Book One</ref>
Ред 41:
=== Средње доба ===
 
Од 1929. до 1943. године, де Бовоар је подучавала као -{''lycée''}- (професорка која припрема средњошколце за факултет), све док се није могла уздржавати искључиво од зараде коју би стекла својим интелектуалним радом, односно писањем. Подучавала је на -{''Lycée Montgrand''}- ([[Марсељ]]), затим -{''Lycée Jeanne-d'Arc''}- ([[Руан]]) те -{''Lycée Molière''}- ([[Париз]]).<ref>Kelly Oliver (ed.), ''French Feminism Reader''. {{page1|location=|publisher=Rowman & Littlefield Publishers|year=2000|id=|pages=1}}; ''Bulletin 2006 de l'Association amicale des anciens et anciennes élèves du lycée Molière''. {{page|year=2006|id=|pages=22}}.</ref> Што се тиче трендова у филозофији који су утицали на де Бовоар, ваља споменути Сартра чија се мисао назире у егзистенцијалистичким списима попут њезиног романа ''Гошћа''. Такође, де Бовоар је значајно утицала на Сартрово познато дело ''Битак и ништа: оглед из феноменолошке онтологије''. У многим се њезиним делима осећа утицај Хегела и Лајбница. Наиме, неохегелијански препород вођен [[Alexandre Kojève|Александром Којевом]] и [[Jeanom Hyppolite|Жаном Иполитеом]] из 1930-их је инспирисаое читаву генерацију француских мислилаца, укључујући и де Бовоар, који су наново открили [[GeorgГеорг WilhelmВилхелм FriedrichФридрих HegelХегел|Хегелову]] ''Феноменологију духа''.<ref>Ursula Tidd, ''Simone de Beauvoir'', Psychology Press, p. 19.</ref><ref>Nancy Bauer, ''Simone de Beauvoir: Philosophy, and Feminism''. {{page1|location=|publisher=Columbia University Press|year=2012|id=|pages=86}}.</ref> Године 1950. и 1954. де Бовоар је освојила најпрестижнију француску књижевну награду за роман ''Мандарини''.<ref>{{cite news|url=http://www.nytimes.com/books/first/d/debeauvoir-love.html|title=Preface: A Transatlantic Love Affair|author=Le Bon-de Beauvoir, Sylvie|authorlink=Sylvie Le Bon-de Beauvoir|year=1997|publisher=The New York Times|accessdate=28. 12. 2017}}</ref> Године 1977. де Бовоар, Сартр, [[RolandРолан BarthesБарт|Барт]], [[MichelМишел FoucaultФуко|Фуко]], [[JacquesЖак DerridaДерида|Дерида]] те остали представници интелектуалне елите потписују петицију којом зе захтева укидање добне границе пристанка на сексуални однос у Француској.<ref name="Krizman">"''[[Sexual Morality and the Law]]''", Chapter 16 of ''Politics, Philosophy, Culture: Interviews and Other Writings 1977-1984''. Edited by Lawrence D. Krizman. New York/London: 1990. {{page1|location=|publisher=Routledge|year=|isbn=978-0-415-90149-9|pages=275}}</ref><ref>{{cite news|title=Calls for legal child sex rebound on luminaries of May 68|last=Henley|first=Jon|date=23. 2. 2001|publisher=The Guardian|accessdate=28. 12. 2017|url=https://www.theguardian.com/world/2001/feb/24/jonhenley}}</ref>
 
=== Зрело доба и старост ===
Ред 106:
Дело ''Други пол'' први пут је издано [[1949]]. године, када је де Бовоар имала тридесет и осам година.<ref name=Plessix-Gray>{{citation|author=du Plessix Gray, Francine|authorlink=Francine du Plessix Gray|title=Dispatches From the Other|date=27. 5. 2010|url=https://www.nytimes.com/2010/05/30/books/review/Gray-t.html?pagewanted=all|work=The New York Times|accessdate=24. 10. 2011}}</ref>{{sfn|Bauer|2006|p=122}} Књига је објављена у два дела: "Митови и чињенице" те "Живљено искуство". Нека поглавља најпре су се појавила у часопису ''Модерна времена'', чија је де Бовоар била уредница. ''Други пол'' се сматра епохалним делом феминистичке филозофије и почетном тачком феминизма другог таласа.<ref name=Plessix-Gray /> Де Бовоарино је почетно питање: „шта је жена?”<ref>{{Cite book|last=de Beauvoir|first=Simone|title=The Second Sex|publisher=Alfred A. Knopf|location=New York|pages=xv-xxix}}</ref> Тврди да је [[мушкарац]] саморазумљива норма, док је [[жена]] секундарна. Креће од биологије и разматра однос [[Јајна ћелија|јајашца]] и [[Сперма|сперме]] код разних врста ([[рибе]], [[инсекти]], [[сисари]]...), све до [[Човек|људских]] бића. Описујући физиологију мушкараца и жена закључује да разлике не могу бити базиране искључиво на телесности: [[биологија]] се мора посматрати у светлу [[Онтологија|онтолошког]], [[економија|економског]] и друштвеног контекста.{{sfn|Beauvoir|2009|p=46}}
 
Према де Бовоар, два су фактора превасходно утицала на скорашњу еволуцију женског положаја: начин партиципације у производњи и укидање репродуктивног ропства.{{sfn|Beauvoir|2009|p=139}} Мајчинство је оставило жену заковану за тело, што је мушкарцу омогућило да њоме доминира.{{sfn|Beauvoir|2009|p=75}} У [[Античка Грчка|античкој Грчкој]] (с изузецима попут [[Спарта|Спарте]], где ништа није угрожавало женску слободу), жене су биле третиране попут робова. У [[Римско царство|Римском царству]] уживале су већа права, али ипак су биле дискриминисане на бази пола.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=96, 100, 101, 103}} Што се [[Хришћанство|хришћанства]] тиче, де Бовоар тврди да је оно - уз изузетак германске традиције - настојало подчинити жене.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=104–106, 117}} У књизи наглашава промене у динамици моћи коју доноси такозвана 'дворска љубав' [[12. век]]а, претходница данашње романтичне љубави.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=108, 112–114}} Затим описује период раног [[15. век]]а где посебно истиче мистичарку, писца и реформаторку [[Света Терезија Авилска|Терезију Авилску]]{{sfn|Beauvoir|2009|p=118|ps=}} која је доказала да се жена може уздићи веома високо кад су јој осигурани исти услови какве имају мушкарци. Кроз [[19. век]] законски је статус жена остао непромењен, али индивидуе су се истицале својим радом. Де Бовоар проналази грешке у Наполеоновом коду, критикује [[AugusteОгист ComteКонт|Огиста Конта]] и [[HonoréОноре deде BalzacБалзак|Онора де Балзака]]{{sfn|Beauvoir|2009|pp=127–129}}, те описује [[PierreПјер JosephЖозеф ProudhonПрудон|Пјера Жозефа Прудона]] као антифеминисте.{{sfn|Beauvoir|2009|p=131}} [[Индустријска револуција]] је омогућила жени да се макне из дома, али због ниских надница ово је мач са две оштрице.{{sfn|Beauvoir|2009|p=132}} Де Бовоар пише о расту [[синдикат]]а и партиципацији жена у њима. Затим описује ширење [[Контрацепцијаконтрола рађања|контрацептивних метода]] и борбу за репродуктивна права и [[побачај|абортус]].{{sfn|Beauvoir|2009|pp=133–135, 137–139}} Бави се историјом [[Суфражеткињесифражеткиње|женског суфражетског покрета]]{{sfn|Beauvoir|2009|pp=140–148}} те закључује да су жене попут [[Роза Луксембург|Розе Луксембург]] и [[Марија Кири|Марије Кири]] демонстрирале да није женска инфериорност оно што одређује њихову историјску неважност, већ је обрнуто: њихова историјска безначајност их је проклела и учинила инфериорнима.{{sfn|Beauvoir|2009|p=151}} Де Бовоар делове књиге посвећује [[Менструација|менструацији]], [[Невиност|девичанству]], женској [[људска сексуалност|сексуалности]]и и [[полни односсекс|полним односима]] (укључујући и оне [[Хомосексуалност|хомосексуалне]]), [[брак]]у, мајчинству и [[Проституција|проституцији]].{{sfn|Beauvoir|2009|pp=168, 170}} Пишући о делима [[Henry de Montherlant|Анри де Монтерлана]], [[D. H. Lawrence|Д. Х. Лоренса]], [[Paul Claudel|Пола Клаудела]], [[Андре Бретон]]а и [[Стендал]]а, уочава да се овде рефлектују велики, колективни митови о жени.{{sfn|Beauvoir|2009|p=261}} Жена је 'привилегована друга', с тим да њена друготност зависи од тога како ће се норма (мушкарац) позиционирати.{{sfn|Beauvoir|2009|p=262}} 'Мистерија' је један од најпроминентнијих мушких митова о жени.{{sfn|Beauvoir|2009|p=268}} Како би га оповргнула, де Бовоар објашњава да мистичност није задана полом, већ ситуацијом - она је обележје сваког роба.{{sfn|Beauvoir|2009|p=271}}
 
У другом тому де Бовоар описује живот жене од њеног рођења до смрти.{{sfn|Beauvoir|2009|p=284}} Упоређује одгој девојчица и дечака како би показала у коликој је мери женственост производ одгоја.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=285–286}}{{sfn|Beauvoir|2009|pp=294–295}} Девојчица учи да верује и поштује мушкарца као божанство и замишља одрасле љубавнике (пр. слушањем бајки).{{sfn|Beauvoir|2009|pp=304–305, 306–308}} Када открије да су мушкарци господари света, промени свест о себи.{{sfn|Beauvoir|2009|p=301}} Де Бовоар описује пубертет, почетак менструације и начин на који девојка замишља секс с мушкарцем.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=320–330, 333–336}} Набраја различите начине на које жена у адолесценцији прихвата своју женственост.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=366, 368, 374, 367–368}} Описује сексуалне односе с мушкарцима те држи да прва искуства обликују цели њен живот.{{sfn|Beauvoir|2009|p=383}} Говори о женској бисексуалности и хомосексуалности.{{sfn|Beauvoir|2009|p=436}} Затим се бави радом удате жене, који укључује и бригу о домаћинству.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=470–478}} Истиче бројне неједнакости између жена и мушкараца те закључује да брак готово увек уништи жену,{{sfn|Beauvoir|2009|p=518}} иако је он у суштини институција која подчињава и мушкарце и жене.{{sfn|Beauvoir|2009|p=521}} Што се абортуса тиче, док се изводи легално у болницама, постоји мали ризик по здравље мајке.{{sfn|Beauvoir|1971|p=458}} [[Католичка црква]], сматра де Бовоар, не може тврдити да душе нерођених неће завршити у [[рај]]у због неучињеног [[Крштење|крштења]], јер би то било контрадикторно другим црквеним учењима.{{sfn|Beauvoir|1971|p=486}} Стога абортус није морално питање већ мушки [[садизам]] над женом.{{sfn|Beauvoir|1971|p=486}} Де Бовоар описује трудноћу, коју се истодобно види као клетву и дар.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=524–533, 534–550}} Затим анализира женску одећу, њене пријатељице и односе с мушкарцима.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=571–581, 584–588, 589–591, 592–598}} Пише о проституткама и њиховим односима са сводницима и другим женама.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=605, 607–610}} Спомиње и хетере, које за разлику од проститутки могу бити признате као индивидуе те бити друштвено истакнуте.{{sfn|Beauvoir|1971|p=565}} Женско приближавање [[Менопауза|менопаузи]] може подражити женске [[Хомосексуалност|хомосексуалне]] осећаје, који су према де Бовоар латентни код већине жена.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=619, 622, 626}} На прагу старости, неке жене бирају да живе кроз своју децу, обично сина или унуке.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=627, 632, 633}} Де Бовоар сматра да је жена активна и ефективна баш као и мушкарац, а њен рад се држи друштвено корисним (припрема хране, одеће, спремање дома ...). Међутим она брине што ништа не ради - жали се, плаче, некад и прети самоубиством.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=645, 647, 648, 649}} Де Бовоар сматра да је бесмислено покушати докучити је ли женска позиција супериорна или инфериорна, јер је очито да је она мушка пожељнија.{{sfn|Beauvoir|2009|p=664}} За жену нема другог пута осим онога који иде стазом феминистичког покрета и ослобођења.{{sfn|Beauvoir|2009|p=664}}
Ред 127:
* Hélène Rouch, 2001–2002, Trois conceptions du sexe: Simone de Beauvoir entre Adrienne Sahuqué et [[Suzanne Lilar]], ''Simone de Beauvoir Studies'', n° 18, pp. 49–60.
* {{Cite book|ref=harv|author=Seymour-Jones, Carole| title = A Dangerous Liaison|year=2008| publisher = Arrow Books|isbn=978-0-09-948169-0|authorlink= Carole Seymour-Jones}}
* Simone de Beauvoir, [[Маргерит Јурсенар|Marguerite Yourcenar]], [[Nathalie Sarraute]], Conférence [[Élisabeth Badinter]], Jacques Lassalle & Lucette Finas. {{page|year=2002|isbn=978-2-7177-2220-8|pages=}}.
* ''Le Malentendu du Deuxième Sexe'', by [[Suzanne Lilar]], 1969
* ''Feminist theory & Simone de Beauvoir'', by [[Toril Moi]], 1990