Симон де Бовоар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book |
м Бот: исправљам преусмерења |
||
Ред 11:
| место_смрти = [[Париз]]
| држава_смрти = [[Француска]]
| школа = [[Сорбона|Универзитет Сорбона]]
| награде =
| утицао =
Ред 20:
}}
'''Симон де Бовоар''' ({{јез-фр|Simone de Beauvoir}};<ref>{{cite web|url=https://en.oxforddictionaries.com/definition/us/de_beauvoir,_simone| title = de Beauvoir, Simone| work = [[Oxford American Dictionary]]| accessdate=9. 2. 2017}}</ref> [[Париз]], [[9. јануар]] [[1908]] — [[Париз]], [[14. април]] [[1986]]) била је [[француска]] [[књижевност|књижевница]], филозофкиња [[Egzistencijalizam|егзистенцијализма]], теоретичарка, политичка активисткиња и [[Феминизам|феминисткиња]].<ref name="plato.stanford">Bergoffen, Debra, "Simone de Beauvoir", ''The Stanford Encyclopedia of Philosophy'' (Fall 2010 Edition), Edward N. Zalta (ed.), URL = <http://plato.stanford.edu/archives/fall2010/entries/beauvoir/>.</ref> Била је животна сапутница филозофа [[Жан
Од [[1931]]. до [[1941]]. била је професорка филозофије у [[Марсељ|Марсеју]], [[Руан]]у и [[Париз]]у, а од [[1943]]. се посветила књижевности. Писала је романе, драме, есеје и мемоаре. Нека од њених познатијих дела су романи егзистенцијалистичке тематике: „Гошћа“, „Крв других“, „Сви су људи смртни“ и „Мандарини“, драма „Некорисна уста“ и мемоари „Успомене лепо васпитане девојке“.
Ред 35:
Након што је 1925. године стекла [[универзитет]]ску диплому из области [[Математика|математике]] и [[Филозофија|филозофије]], наставила је да студира математику на Католичком институту у Паризу, као и књижевност и језике на Институту св. Марија. Затим је студирала филозофију на [[Сорбона|Сорбони]] где је дипломирала 1928. године. Касније је написаla -{''diplôme d'études supérieure''}- (што је упоредиво са магистарском дисертацијом) о [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Лајбницу]].<ref>Margaret A. Simons (ed.), ''Feminist Interpretations of Simone de Beauvoir'', Penn State Press, Nov 1. {{page|year=2010|id=|pages=3}}.</ref> Симон де Бовоар је била девета жена која је дипломирала на Сорбони, будући да су се Францускиње тек тада избориле за приступ високом образовању.
У почетку је де Бовоар радила с [[Морис Мерло-Понти]]јем и [[Клод Леви-Строс]]ом јер су све троје завршили предавачку праксу у истој средњој школи. Иако није била на службеном попису студената, слушала је предавања у [[
Пишући о својој младости у ''Успоменама добро одгојене девојке'', де Бовоар је напоменула: „... индивидуализам мог оца и пагански етички стандарди били су у потпуној опозицији на ригидним моралним конвенционализмом моје мајке. Ова неравнотежа, која је мој живот учинила неком врстом бесконачног спора, је главни разлог што сам постала интелектуалка”.<ref>''Memoirs of a Dutiful Daughter'', Book One</ref>
Ред 41:
=== Средње доба ===
Од 1929. до 1943. године, де Бовоар је подучавала као -{''lycée''}- (професорка која припрема средњошколце за факултет), све док се није могла уздржавати искључиво од зараде коју би стекла својим интелектуалним радом, односно писањем. Подучавала је на -{''Lycée Montgrand''}- ([[Марсељ]]), затим -{''Lycée Jeanne-d'Arc''}- ([[Руан]]) те -{''Lycée Molière''}- ([[Париз]]).<ref>Kelly Oliver (ed.), ''French Feminism Reader''. {{page1|location=|publisher=Rowman & Littlefield Publishers|year=2000|id=|pages=1}}; ''Bulletin 2006 de l'Association amicale des anciens et anciennes élèves du lycée Molière''. {{page|year=2006|id=|pages=22}}.</ref> Што се тиче трендова у филозофији који су утицали на де Бовоар, ваља споменути Сартра чија се мисао назире у егзистенцијалистичким списима попут њезиног романа ''Гошћа''. Такође, де Бовоар је значајно утицала на Сартрово познато дело ''Битак и ништа: оглед из феноменолошке онтологије''. У многим се њезиним делима осећа утицај Хегела и Лајбница. Наиме, неохегелијански препород вођен [[Alexandre Kojève|Александром Којевом]] и [[Jeanom Hyppolite|Жаном Иполитеом]] из 1930-их је инспирисаое читаву генерацију француских мислилаца, укључујући и де Бовоар, који су наново открили [[
=== Зрело доба и старост ===
Ред 106:
Дело ''Други пол'' први пут је издано [[1949]]. године, када је де Бовоар имала тридесет и осам година.<ref name=Plessix-Gray>{{citation|author=du Plessix Gray, Francine|authorlink=Francine du Plessix Gray|title=Dispatches From the Other|date=27. 5. 2010|url=https://www.nytimes.com/2010/05/30/books/review/Gray-t.html?pagewanted=all|work=The New York Times|accessdate=24. 10. 2011}}</ref>{{sfn|Bauer|2006|p=122}} Књига је објављена у два дела: "Митови и чињенице" те "Живљено искуство". Нека поглавља најпре су се појавила у часопису ''Модерна времена'', чија је де Бовоар била уредница. ''Други пол'' се сматра епохалним делом феминистичке филозофије и почетном тачком феминизма другог таласа.<ref name=Plessix-Gray /> Де Бовоарино је почетно питање: „шта је жена?”<ref>{{Cite book|last=de Beauvoir|first=Simone|title=The Second Sex|publisher=Alfred A. Knopf|location=New York|pages=xv-xxix}}</ref> Тврди да је [[мушкарац]] саморазумљива норма, док је [[жена]] секундарна. Креће од биологије и разматра однос [[Јајна ћелија|јајашца]] и [[Сперма|сперме]] код разних врста ([[рибе]], [[инсекти]], [[сисари]]...), све до [[Човек|људских]] бића. Описујући физиологију мушкараца и жена закључује да разлике не могу бити базиране искључиво на телесности: [[биологија]] се мора посматрати у светлу [[Онтологија|онтолошког]], [[економија|економског]] и друштвеног контекста.{{sfn|Beauvoir|2009|p=46}}
Према де Бовоар, два су фактора превасходно утицала на скорашњу еволуцију женског положаја: начин партиципације у производњи и укидање репродуктивног ропства.{{sfn|Beauvoir|2009|p=139}} Мајчинство је оставило жену заковану за тело, што је мушкарцу омогућило да њоме доминира.{{sfn|Beauvoir|2009|p=75}} У [[Античка Грчка|античкој Грчкој]] (с изузецима попут [[Спарта|Спарте]], где ништа није угрожавало женску слободу), жене су биле третиране попут робова. У [[Римско царство|Римском царству]] уживале су већа права, али ипак су биле дискриминисане на бази пола.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=96, 100, 101, 103}} Што се [[Хришћанство|хришћанства]] тиче, де Бовоар тврди да је оно - уз изузетак германске традиције - настојало подчинити жене.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=104–106, 117}} У књизи наглашава промене у динамици моћи коју доноси такозвана 'дворска љубав' [[12. век]]а, претходница данашње романтичне љубави.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=108, 112–114}} Затим описује период раног [[15. век]]а где посебно истиче мистичарку, писца и реформаторку [[Света Терезија Авилска|Терезију Авилску]]{{sfn|Beauvoir|2009|p=118|ps=}} која је доказала да се жена може уздићи веома високо кад су јој осигурани исти услови какве имају мушкарци. Кроз [[19. век]] законски је статус жена остао непромењен, али индивидуе су се истицале својим радом. Де Бовоар проналази грешке у Наполеоновом коду, критикује [[
У другом тому де Бовоар описује живот жене од њеног рођења до смрти.{{sfn|Beauvoir|2009|p=284}} Упоређује одгој девојчица и дечака како би показала у коликој је мери женственост производ одгоја.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=285–286}}{{sfn|Beauvoir|2009|pp=294–295}} Девојчица учи да верује и поштује мушкарца као божанство и замишља одрасле љубавнике (пр. слушањем бајки).{{sfn|Beauvoir|2009|pp=304–305, 306–308}} Када открије да су мушкарци господари света, промени свест о себи.{{sfn|Beauvoir|2009|p=301}} Де Бовоар описује пубертет, почетак менструације и начин на који девојка замишља секс с мушкарцем.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=320–330, 333–336}} Набраја различите начине на које жена у адолесценцији прихвата своју женственост.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=366, 368, 374, 367–368}} Описује сексуалне односе с мушкарцима те држи да прва искуства обликују цели њен живот.{{sfn|Beauvoir|2009|p=383}} Говори о женској бисексуалности и хомосексуалности.{{sfn|Beauvoir|2009|p=436}} Затим се бави радом удате жене, који укључује и бригу о домаћинству.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=470–478}} Истиче бројне неједнакости између жена и мушкараца те закључује да брак готово увек уништи жену,{{sfn|Beauvoir|2009|p=518}} иако је он у суштини институција која подчињава и мушкарце и жене.{{sfn|Beauvoir|2009|p=521}} Што се абортуса тиче, док се изводи легално у болницама, постоји мали ризик по здравље мајке.{{sfn|Beauvoir|1971|p=458}} [[Католичка црква]], сматра де Бовоар, не може тврдити да душе нерођених неће завршити у [[рај]]у због неучињеног [[Крштење|крштења]], јер би то било контрадикторно другим црквеним учењима.{{sfn|Beauvoir|1971|p=486}} Стога абортус није морално питање већ мушки [[садизам]] над женом.{{sfn|Beauvoir|1971|p=486}} Де Бовоар описује трудноћу, коју се истодобно види као клетву и дар.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=524–533, 534–550}} Затим анализира женску одећу, њене пријатељице и односе с мушкарцима.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=571–581, 584–588, 589–591, 592–598}} Пише о проституткама и њиховим односима са сводницима и другим женама.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=605, 607–610}} Спомиње и хетере, које за разлику од проститутки могу бити признате као индивидуе те бити друштвено истакнуте.{{sfn|Beauvoir|1971|p=565}} Женско приближавање [[Менопауза|менопаузи]] може подражити женске [[Хомосексуалност|хомосексуалне]] осећаје, који су према де Бовоар латентни код већине жена.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=619, 622, 626}} На прагу старости, неке жене бирају да живе кроз своју децу, обично сина или унуке.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=627, 632, 633}} Де Бовоар сматра да је жена активна и ефективна баш као и мушкарац, а њен рад се држи друштвено корисним (припрема хране, одеће, спремање дома ...). Међутим она брине што ништа не ради - жали се, плаче, некад и прети самоубиством.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=645, 647, 648, 649}} Де Бовоар сматра да је бесмислено покушати докучити је ли женска позиција супериорна или инфериорна, јер је очито да је она мушка пожељнија.{{sfn|Beauvoir|2009|p=664}} За жену нема другог пута осим онога који иде стазом феминистичког покрета и ослобођења.{{sfn|Beauvoir|2009|p=664}}
Ред 127:
* Hélène Rouch, 2001–2002, Trois conceptions du sexe: Simone de Beauvoir entre Adrienne Sahuqué et [[Suzanne Lilar]], ''Simone de Beauvoir Studies'', n° 18, pp. 49–60.
* {{Cite book|ref=harv|author=Seymour-Jones, Carole| title = A Dangerous Liaison|year=2008| publisher = Arrow Books|isbn=978-0-09-948169-0|authorlink= Carole Seymour-Jones}}
* Simone de Beauvoir, [[Маргерит Јурсенар|Marguerite Yourcenar]], [[Nathalie Sarraute]], Conférence [[Élisabeth Badinter]], Jacques Lassalle & Lucette Finas. {{page|year=2002|isbn=978-2-7177-2220-8|pages=}}.
* ''Le Malentendu du Deuxième Sexe'', by [[Suzanne Lilar]], 1969
* ''Feminist theory & Simone de Beauvoir'', by [[Toril Moi]], 1990
|