Талес из Милета — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 87.116.175.71 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене
Ред 23:
Као што причају [[Херодот]], [[Дурис]] и [[Демокрит]], Талесов отац се звао Хексамија, а мајка Клеобулина; припадао је породици Телида, који су [[Феникија|Феничани]], и међу најугледнијим потомцима [[Кадмо|Кадма]] и [[Агенор]]а. Био је, као што [[Платон]] каже, „један од седам филозофа“. Он је први добио надимак филозофа кад је у Атини био архонт Дамасип; после њега је и свих седам филозофа тако названо. Тако каже [[Деметрије из Фалерона]] у свом делу ''[[Списак архоната]]''. У Милету је добио грађанство кад је тамо дошао са [[Нилеј]]ем, који је био протеран из [[Феникија|Феникије]]. Међутим, већина писаца тврди да је Талес рођени Милећанин и изданак отмене породице.
 
Бавио се политиком, а после је почео да проучава [[Природа|природу]]. Према неким подацима, он није оставио ништа написано; јер ''Наутичка астрологија'', која се њему приписивала, дело је, како кажу, Фока са Самоса. [[Калимах]] за њега зна да је открио сазвежђе [[Мали медвед (сазвежђе)|Малог медведа]], јер у својим Јамбима он вели: Говорило се да је утврдио звезде Кола, којима се Феничани служе при пловидби.
 
Превазишао је све остале мудраце многостраношћу своје делатности: био је хидротехничар, наутички инжењер, трговац, политичар, астроном, математичар и философ. Ако је и био генијалан практичар (Arist. Polit. Ι 11,1259 а 6), он се једини од седморице мудраца у свом размишљању уздигао изнад сфере обичне користи (Plut. Sol. 3) и тако постао не само непосредни оснивач јонске науке и философије него и посредни творац науке и философије уопште. Отклањајући све митолошке и теолошке чиниоце, а уводећи природну узрочност и последичност, он је први на рационалан начин учинио покушај да природу (φύσιν) објасни природним путем. Посматрајући поједине предмете, појаве и процесе у природи, органској и анорганској, он је налазио промену, а у тој промени нашао нешто непроменљиво, из чега све произилази и у што се све разрешава, а то је '''вοда'''. Као праоснову свега он је, дакле, узео материју која се може емпиријски проверавати, и вода је за њега не само општа праподлога живота него и апсолутни космички принцип, и то зато што без воде нема влаге ни житкости, а без влаге нема хране, живота, ни топлоте. Вода се очевидно мења у пару, снег, лед: тако од воде постаје и све друго и претвара се натраг у воду.
Ред 32:
[[Аристотел]] и [[Хипија]] кажу да је и мртвим предметима приписивао да имају душу или живот, доказујући то са магнетом и ћилибаром. [[Памфила]] каже да је код [[Стари Египат|Египћана]] учио [[Геометрија|геометрију]] и да је први у круг уцртао правоугли троугао и да је после тога принео вола на жртву боговима.
Други, међу којима је и математичар [[Аполодор из Атине|Аполодор]] тврде да је то учинио [[Питагора]]. Питагора је највише развио учење (које Калимах у свом делу ''Јамби'' приписује Фрижанину Еуфорбу) о троугловима и свему што има везе с теоретском геометријом.
 
Прича се да је установио годишња доба и да је годину поделио на триста шездесет и пет дана. Морнаре је упутио да пазе на Малог медведа, јер он најбоље показује север; прорекао је [[Биткабитка кодна ХалисаХалису|помрачење сунца]] од [[28. мај]]а [[585]]. (Herod. I 74); за Земљу је сматрао да, као округла плоча, плива на води. У [[Египат|Египту]] је размишљао о поплави [[Нил]]а и закључио да „егесије“, тј. годишњи ветрови на [[Егејско море|Егејском мору]], ометају воду да тече у море. Ту је научио и усавршио геометрију. Треба нагласити да Талес стоји на хилозоистичком гледишту: материја је жива, јер су њени делови живи (магнет привлачи извесне предмете зато што је жив). Да је Талес био и политички проницљив, показује његов предлог ο пан-јонском савезу и ο једној јединој скупштини свих Јоњана, која су била у Теју, јер је Теј у средини Јоније (Herod. I 170).
 
Уопште није имао учитеља, једино што је посетио Египат и дружио се с тамошњим свештеницима. [[Јероним Стридонски|Хијероним]] прича да је Талес измерио и висину пирамида по њиховој сенци, посматрајући тренутак кад је наша сенка исте дужине као наше тело.
 
Аполодор у својој ''Хронологији'' каже да је Талес рођен прве године тридесет пете олимпијаде ([[640. п. н. е.]]). Умро је у старости од седамдесет осам година (или, као што каже [[Сосикрат]], у деведесетој години живота). Умро је педесет осме олимпијаде, као савременик [[Крез]]ов, коме је обећао да ће прећи реку Халис не градећи мост, тако што је скренуо ток реке.
 
== Талесове теореме ==
Ред 57:
* „Веће је поштовање из даљине.“
* „Најбржи је ум, јер кроз све јури.“
* Ходајући путем Талес је гледао у небо и пао у јаму. Звао је у помоћ и на то му је рекла једна старица: „Е, Талесе, ти ниси у стању да видиш шта ти је пред ногама, а хтио би спознати што је на небу.“
* Талес је говорио да се смрт не разликује од живота. Кад му је приговорено па зашто онда не умре, рекао је: „Баш зато што нема никакве разлике.“
* Како ћемо живети најбоље и најправедније? „Ако не будемо радили оно што другима приговарамо.“