Теодор Момзен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене
Ред 5:
| датум_рођења = {{датум рођења|1817|11|30}}
| место_рођења = [[Гардинг]]
| држава_рођења = [[Њемачка|Немачка]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1903|11|1|1817|11|30}}
| место_смрти = [[Берлин]]
Ред 17:
}}
 
'''Теодор Момзен''' ({{јез-нем|Theodor Mommsen}}; [[30. новембар]] [[1817]] — [[1. новембар]] [[1903]]), био је [[Немачкањемачка|немачки]] историчар, песник и правник. Као универзитетски професор радио је у [[Лајпциг]]у, [[Цирих]]у, [[Вроцлав]]у и [[Берлин]]у. Важи за једног од најзначајнијих класициста 19. века. Његова дела и издања извора и дан данас су од суштинског значаја за истраживање римске историје. На предлог 18 чланова Пруске академије наука [[1902]]. године добио је [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду за књижевност]] за своју ''Римску историју''. Био је истакнути политичар, члан пруског и немачког парламента. Његови радови на тему римског права имали су велики утицај на немачки грађански законик (Bürgerliches Gesetzbuch).
 
== Биографија ==
Момзен је класични историчар [[19. век]]а. Студирао је право и класичне науке од [[1838]]-[[1843|43]]. године, а после неколико година проведених у Француској и Италији и кратке новинарске каријере, постао је универзитетски професор. Политички је био ангажован у револуцији 1848-49. што је резултовало напуштањем професорске службе.
 
Године [[1858]]. додељена му је Катедра за историју старог века на [[Хумболтов универзитет у Берлину|Универзитету у Берлину]]. Био је стални члан Пруске академије наука и уметности, и активан и истакнути члан пруског парламента. Године [[1902]]. добио је Нобелову награду за књижевност за дјело „Историја Рима“ (''Römische Geschichte'').
Ред 26:
Био је посланик пруског Представничког дома од 1863. до 1866. и поново од [[1873]]. до [[1879]]. године и посланик [[Рајхстаг]]а од [[1881]]. до [[1884]]. године, и то у почетку као представник Немачке напредне партије (Deutsche Fortschrittspartei), затим Националне либералне партије и на крају Сецесиониста. Нарочито су га занимала питања академске и образовне политике. Мада је подржавао уједињење Немачке, био је разочаран политиком Немачког царства и имао песимистичне прогнозе о његовој будућности. Разилазио се са [[Ото фон Бизмарк|Отом фон Бизмарком]] по питању социјалне политике [[1881]]. године. Предлагао је сарадњу између либерала и социјалдемократа и служио се тако речником да је једва избегао кривично гоњење.
 
Као либерал националиста Момзен је претпостављао асимилацију етничких мањина у немачко друштво њиховом искључењу. Године [[1879]]. његов колега [[Хајнрих Трајчке]] покренуо је политичку кампању против [[Јевреји у Немачкој|Јевреја]]. Момзен се снажно супротстављао [[антисемитизам|антисемитизму]] и написао оштри памфлет у ком је одбацио Трајчкове погледе. Решење антисемитизма он је видео у добровољној [[културнакултуролошка асимилација|културној асимилацији]]. Предлагао је да Јевреји могу пратити пример народа [[Шлезвиг−Холштајн|Шлезвига−Холштајна]], [[Хановер]]а и других немачких држава, које су се одрекле посебних обичаја када су интегрисане у [[Пруска|Пруску]]. Момзен је био ватрени гласноговорник немачког национализма. Према [[Словени]]ма је гајио милитантни став до те мере да је правдао употребу насиља против њих. У писму бечком листу „Neue Freie Presse” од [[31. октобар|31. октобра]] [[1897]]. године, Момзен назива [[Чеси|Чехе]] апостолима варваризма и пише да је „чешка лобања неприступачна за разум, али рањива на ударце” <ref>(Vernunft nimmt der Schädel der Czechen nicht an, aber für Schläge ist auch er zugänglich)</ref>.
 
== Извори ==
Ред 39:
 
{{DEFAULTSORT:Момсен, Теодор}}
 
[[Категорија:Рођени 1817.]]
[[Категорија:Умрли 1903.]]