Српскословенски језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Прецизније формулације...
мНема описа измене
Ред 2:
[[Слика:Temnicki_natpis.jpg|мини|десно|250п|Темнићки натпис]]
[[Слика:Miroslavs_Gospel.jpg|мини|десно|250п|Мирослављево јеванђеље]]
'''Српскословенски''' или '''славеносербски језик''' је назив за [[Срби|српску]] редакцију [[Старословенски језик|старословенског језика]] која је представљала прву норму [[Српски језик|српског књижевног језика]] која се користила до уласка [[Рускословенски језик|рускословенског]] у употребу у [[XVIII век]]у. Раније је сматрано да се ова норма развила на простору [[Српско Поморје|српског Поморја]] у [[Зета (држава)|Зети]] и [[Захумље|Захумљу]], на простору са кога потичу најстарији данас сачувани споменици стварани овом редакцијом, али се данас, на основу неких језичких појава<ref>Једна од њих је прелазак гласа ''л'' у двоглас ''лу'' (нпр. ''с'''л'''нце'' постаје ''с'''лу'''нце''), који и данас постоји у говорима Срба у том крају,а није постојао у западним српским говорима, иако се јавља у најстаријим сачуваним писаним споменицима. ([[Јован Деретић]] ''„Историја српске књижевности“'' (четврто издање) [[Београд]] [[2007]]. ISBN 978-86-86003-45-4)</ref>, сматра да се она развила много [[Исток|источније]], ближе првим центрима [[Словенска писменост|словенске писмености]] на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]], [[Охрид]]у и [[Преслав]]у. Као простор њеног настанка, узима се предео око данашње границе [[Република Србија|Србије]] и [[Република Македонија|Македоније]], [[север]]но од линије [[Кратово]]—[[Скопље]]—[[Тетово]]. Имао је три устаљена правописа:
*зетско-хумски, који је био најстарији и коришћен је у [[Србија у средњем веку|Србији]] (до почетка [[XIII век]]а) и [[Босна у средњем веку|Босни]] (до [[Пад Босне (1463)|њене пропасти]], средином [[XV век]]а)
*рашки, који је наследио зетско-хумски у Србији и био у употреби до првих деценија [[XV век]]у