Франц Лист — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 10:
| датум_смрти = {{Датум смрти|1886|7|31|1811|10|22}}
| место_смрти =[[Бајројт]]
| држава_смрти = [[Њемачка|Немачка]]
| дела=Фауст симфонија, Мађарске рапсодије, Године Ходочашћа
| период=[[Романтизам]]
Ред 16:
| сарадници=[[Фредерик Шопен]], [[Ектор Берлиоз]], [[Шарл Валентин Алкан]], [[Рихард Вагнер]]
}}
'''Франц Лист''' ({{јез-мађ|Liszt Ferenc}} <ref>У Листовом пасошу писало је "Ferencz". Ортографска реформа мађарског језика 1922. године заменила је слова "cz" словом "c" у свим речима, осим у презименима, што је довело до тога да се име "Ferenc" почело користити дуго после његове смрти. Од 1859. до 1867. године званично је био '''Франц Ритер фон Лист'''. У чин витеза (ритера) произвео га је хабзбуршки император [[Франц Јозеф|Франц Јозеф I]] 1859. године, али никада није користио титулу у јавности. Ова титула била је неопходна за венчање са принцезом Зајн-Витгенштајн, како она не би изгубила положај. Пошто је венчање пропало, Лист је пребацио титулу свом ујаку Едварду 1867. године. Едвардов син био је Франц фон Лист.</ref>, [[22. октобар]] [[1811]], [[Рајдинг]], [[Аустрија]] - [[31. јул]] [[1886]], [[Бајројт]], [[Њемачка|Немачка]]; {{јез-мађ|Liszt Ferenc}}), мађарски <ref>{{cite encyclopedia|title=Франц Лист|encyclopedia=[[Енциклопедија Британика]]|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/343394/Franz-Liszt|year=2008|accessdate=}}{{ен}}</ref> [[композитор]] и пијаниста, највећи међу пијанистима свог времена <ref>Назнаку тога имамо у Сафлеовој књизи ''Лист у Немачкој'', стр. 209. Он 1840. године пише: „нико није оспоравао да је Лист највећи живи пијаниста, можда и свих времена. Пошто Сафле не наводи изворе, ово се може сматрати само његовом тачком гледишта.</ref> У његовом стваралаштву се уочавају утицаји различитих европских традиција. Пореклом [[Мађари|Мађар]], васпитаван је на традицији француске културе, јер је младост провео у Паризу, наступајући по париским аристократским салонима. То је време када у овом граду живи и [[Фредерик Шопен]]. Лист је концертирао по целој Европи и упознао све водеће музичаре свог времена. После 1848. Лист се налази у служби [[вајмар]]ског двора, и тада на њега снажан утицај имају немачки музичари, посебно [[Рихард Вагнер]], чији је био искрени пријатељ. Лист-диригент био је један од главних пропагатора Вагнерове уметности и један од најуспешнијих тумача његових идеја. Пред крај живота Лист се заредио и много времена проводио у Италији.
Листова пијанистичка делатност била је изузетно значајна. Он је умеће свирања на клавиру подигао на онај ниво који је [[Николо Паганини|Паганини]] остварио на [[виолина|виолини]]. Лист је први увео праксу солистичког концерта-како га је сам у шали назвао „музичког монолога“. До тада је био обичај да на концертима наступа више извођача. Својим концертом у [[Рим]]у [[1839]]. године Лист прекида такву праксу. И он је, попут других пијаниста свог времена, на концертима имао обичај да импровизује (из те праксе развио се облик ''парафразе'') варијационе форме која се базира на популарним темама разних [[опера|оперских]] и [[simfonija|симфонијских]] дела, али и народних песама. Такође је радио на клавирским транскрипцијама симфонијских, оперских, камерних дела многих композитора, те их тако приближавао слушаоцима. Међутим, много већи значај има његово оригинално стваралаштво: циклуси минијатура (посебно ''Године ходочашћа'', објављене у три свеске комада који су настајали током целог живота), [[етида|етиде]] (збирка ''Трансцеденталних етида''), ''Мађарске рапсодије'' и бројне друге композиције. Посебно место међу тим делима припада ''Сонати х-мол''. Клавирска [[соната]] у делима разних [[романтизам|романтичара]] доживљава сличну судбину као симфонија: композитори стварају све мањи број дела која називају сонатама.
Ред 23:
=== Детињство ===
[[Датотека:Listz - Sopron.jpg|мини|Меморијална табла у [[Шопрон]]у]]
Најстарији Листов предак који је остао познат био је његов чукундеда, Себастијан Лист, који је био један од хиљаду немачких [[кмет]]ова који су се селили унутар Аустријских царских територија (данашња [[доња Аустрија]] и [[Мађарска]]), у првој половини [[18. век]]а и који је умро [[1793]]. године у селу Рајки, Грофовија Мошон, која је била део [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевине Угарске]].<ref>[[Алан Вокер|Вокер]], ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847'', стр. 33–34</ref> Листов деда је био надгледник на неколико [[Етерхази|Естерхазијевих]] имања и свирао је [[клавир]], [[виолина|виолину]] и [[оргуље]].<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847'', стр. 34</ref> Листова породица се расула по [[Аустрија|Аустрији]] и Мађарској и постепено је губила међусобни додир.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847'', стр. 35</ref>
Франц Лист се родио [[22. октобар|22. октобра]] [[1811]]. године од родитеља Марије Ане Лагер и Адама Листа у селу [[Рајдинг]]у, Грофовији Шопрон. Његов отац користио је [[мађарски језик|мађарски]] само када би се као представник Естерхазија састајао са сељанима.<ref>Дејна Ендру Гули, ''Виртуозни Лист'', Нова гледишта у историји музике и критицизму, 13. део, Кембриџ, (2004). стр. 138</ref> Листов отац свирао је клавир, виолину, [[виолончело]] и [[гитара|гитару]]. Био је у служби [[кнез]]а Николе II Естерхазија и познавао је [[Јозеф Хајдн|Хајдна]], [[Јохан Непомук Хумел|Хумела]] и [[Лудвиг ван Бетовен|Бетовена]] лично. У шестој години, Франц је почео да пажљиво слуша како његов отац свира клавир и показао је интересовање како за духовну, тако и за [[роми|циганску]] музику. Адам је почео да му даје часове клавира када је овај имао седам година. У својој осмој години, Франц је компоновао своје прво дело. Одржао је концерте у [[Шопрон]]у и [[Братислава|Братислави]] у октобру и новембру [[1820]]. године у својој деветој години. После тих концерата, група богатих спонзора понудила му је стипендију за студије у иностранству.
Ред 34:
После очеве смрти, Лист се преселио у [[Париз]], где је пет година живео са мајком у малом стану. Одустао је од турнеја. Да би зарадио новац, почео је да држи часове клавира и композиције, често од јутра до мрака. Његови ученици били су расути по граду, па је морао да прелази велике раздаљине. Тада је почео да пуши и пије, што ће задржати током живота.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847''. стр. 131.</ref>
Следеће године, заљубљује се у своју ученицу Каролину де Сан-Крик, ћерком министра трговине. Ипак, њен отац инсистира да се веза прекине. Лист се веома разболео, у тој мери да у [[новине|новинама]] објављују његову читуљу. Тада започиње дуг период сумње у веру, после којег он жели да се придружи [[Католичка црква|Цркви]], али га [[мајка]] одвраћа. Водио је много дискусија са [[монаштво|монахом]] де Ламенеом, који му је био духовни отац, а такође и са [[Кретен Јуран|Кретеном Јураном]], немачким виолинистом који га је упознао са сенсимонизмом. Јуран је писао музику која је била анти[[класицизам|класичарска]] и високо субјективна са насловима као што су „Она и ја“ и „Анђеоско спасење и жаљење“, а која је утицала на Листов укус за [[романтизам]]. Од једнаке важности за Листа било је Јураново извођење Шуберта, који је утицало на његову приврженост Шубертовим композицијама.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847''. стр. 137–8</ref>
[[Датотека:Franc Liszt.JPG|
Током овог периода, Лист је много читао да би надокнадио недостатак општег образовања и ускоро је дошао у контакте са многим водећим писцима и сликарима тог доба, укључујући и [[Виктор Иго|Витора Игоа]], [[Хајнрих Хајне]]а и [[Алфонс де Ламартин|Алфонса де Ламартина]]. Тих година, практично није ништа компоновао. Јулска револуција [[1830]]. године инспирисала га је да напише Револуционарну симфонију, базирану на догађајима ова „три славна дана“. Она је утицала на то да узме више учешћа у догађајима који га окружују. Упознао је [[Ектор Берлиоз|Ектора Берлиоза]] [[4. децембар|4. децембра]] 1830, дан пре премијерног извођења Фантастичне симфоније. Берлиозова музика остварила је велики утицај на Листа, нарочито у погледу његових дела за оркестар.
[[Датотека:NiccoloPaganini.jpeg|мини|
=== Паганини ===
После присуства на добротворном концерту [[Николо Паганини|Николе Паганинија]] [[20. април]]а [[1832]]. године,<ref>Датум је из Листовог џепног календара.</ref> Лист је постао одлучан у намери да постане највећи виртуоз на клавиру, као што је Паганини на виолини. Париз је те деценије постао препун пијаниста посвећених савршенству свирања на клавиру. Неки су се, као нпр. [[Сигисмунд Талберг]] и [[Александар Дејшок]], фокусирали на специјалне техничке ствари као што су ефекат треће [[рука|руке]], [[октава|октаве]] итд. Оваква школа клавира називала се „летећим трапезом“, а управо та генерација је решила неке од највећих проблема пијанистичке [[техника|технике]] и подигла ниво свирања до незамисливих висина. Листова [[снага (физика)|снага]] и способност да се издвоји у оваквом друштву била је савладавање свих аспеката клавирске технике који су његови ривали гајили.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847''. стр. 161–7</ref>
Године 1833, начинио је транскрипције за клавир неколико Берлиозових дела, укључујући и Фантастичну симфонију. Његов главни мотив, нарочито у раду на Симфонији, био је да помогне сиромашном Берлиозу, чија је симфонија остала непозната и необјављена. Лист је сам намирио трошкове објављивања транскрипције, коју је много пута изводио како би помогао да њен оригинал постане популаран.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847''. стр. 180.</ref> Он је такође склопио пријатељство са трећим композитором који је утицао на њега, [[Фредерик Шопен|Фредериком Шопеном]], под чијим утицајем је почела да се развија Листова поетска и романтична страна.
=== Са грофицом Маријом д‘Агу ===
Године 1833, Лист је започео везу са грофицом д`Агу. Поред ње, крајем [[април]]а [[1834]]. упознао је [[Фелисите де Ламене|Фелиситеа де Ламенеа]]. Под њиховим утицајем, Листов креативизам достигао је врхунац. Исте године дебитовао је као зрео и оригиналан композитор са својим циклусима композиција за клавир „Поетске и религиозне хармоније“ и „Наступи“. Сва ова поетска дела чине велики контраст фантазијама које је раније компоновао.
[[Датотека:Barabas-liszt.jpg|мини|
[[Гроф]]ица је [[1835]]. године напустила мужа и породицу да би се придружила Листу у [[Женева|Женеви]]. Децембра 18. добили су кћер Бландину. Лист је тада предавао на тек основаном Женевском конзерваторијуму и написао приручник за клавирску технику, који је касније изгубљен. Писао је чланке за Музички гласник који је издавао Париски конзерваторијум. У њима се залагао за то да уметник не буде слуга, већ угледни члан друштва. Наредне четири године живео је заједно са грофицом, првенствено у [[Швајцарска|Швајцарској]] и [[Италија|Италији]], где је добио ћерку Козиму, са повременим посетама Паризу. [[9. мај|Маја 9]], [[1839]]. године добили су сина Даниела, али те јесени односи између њега и грофице постали су затегнути. Чуо је да су планови за подизање споменика Бетовену у опасности због недостатка средстава, па је обећао своју подршку. Тада се вратио животу виртуоза. Грофица се вратила у Париз са децом, док је Лист давао концерте у Бечу и Мађарској.
=== Турнеја по Европи ===
[[Датотека:Franz Liszt by Herman Biow- 1843.png|мини||Лист 1843, на врхунцу каријере]]
Наредних осам година Лист је провео путујући по [[Европа|Европи]], а проводећи одморе са грофицом и њеном децом на оству [[Ноненверт]]у [[1841]]. и [[1843]]. У пролеће [[1844]]. пар се коначно раздвојио. Ово је био Листов најлепши део живота. Обасипан је признањима са свих страна и где год да је ишао свуда су му ласкали. Пошто је Лист држао око три или четири [[концерт]]а недељно, процењује се да је у току ових осам година одржао преко хиљаду концерата. Ни не чуди што баш у току овог периода стекао светску славу која га прати до данашњих дана.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847''. стр. 285.</ref>
После [[1842]]. "[[Листоманија]]" се проширила Европом. Владала је општа [[хистерија]]. Жене су цепале његове марамице и [[рукавица|рукавице]] у парампарчад и задржавале их као сувенире. У салама Лист је подизао расположење публике на ниво мистичног заноса.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847''. стр. 289.</ref>
У прилог његовом угледу иде чињеница да је огромну своту [[новац|новца]] давао у добротворне сврхе. У ствари, Лист је зарадио толико новца да је сваки његов концерт после [[1857]]. године био у добротворне сврхе. Његово залагање за подизање Бетовеновог споменика и оснивање Мађарске националне музичке школе веома су познате, али оно што треба истаћи су: донација фонду за изградњу Катедрале у [[Келн]]у, оснивање [[гимназија|Гимназије]] у [[Дортмунд]]у и цркве Св. Леополда у [[Будимпешта|Пешти]]. Он је донирао и болнице, школе, хуманитарне организације као што је лајпсишки фонд за пензије музичара. Када је сазнао за велики пожар у [[Хамбург]]у, маја 1842, који је трајао три недеље и уништио већи део града, давао је концерте да би помогао хиљадама бескућника.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847''. стр. 290.</ref>
=== Лист у Вајмару ===
У фебруару [[1847]]. године, Лист је наступио у [[Кијев]]у, Тамо је упознао принцезу Каролину цу Зајн-Витгенштајн, која је доминирала остатком његовог живота. Она га је убедила да се концентрише на компоновање, што би значио да мора да остави каријеру путујућег виртуоза. После турнеје по [[Балканско полуострво|Балкану]], [[Турска|Турској]] и [[Русија|Русији]] тог лета, Лист је у [[септембар|септембру]] одржао свој опроштајни концерт у Јелисаветграду (данашњи [[Кропивницки|Кировоград]]). Зиму је провео са принцезом на њеном имању у [[Воронинс]]у.<ref>Сирл, ''Нови Гроув'', 11:31</ref> Повлачењем са концертне сцене у својој 35. години док је још био на врхунцу моћи, Лист је успео да очува легенду о његовом свирању.
[[Датотека:Franz Liszt 1858.jpg|мини|
Наредне године, Лист је одговорио на дугогодишње позиве руске Велике војвоткиње Марије Павловне да се насели у [[Вајмар]]у, где је обављао функцију капелмајстора од 1842. до [[1861]]. Током овог периода био је [[диригент]] на концертима и специјалним дешавањима. Давао је часове великом броју пијаниста, укључујући и великог виртуоза Ханса фон Билова, који се оженио Листовом ћерком Козимом [[1857]]. године (касније ће се она удати за [[Рихард Вагнер|Рихарда Вагнера]]). Писао је чланке у којима је хвалио Берлиоза и Вагнера. Коначно, Лист је имао времена да компонује. Током наредних 12 година прерадио је или написао она оркестарска и хорска дела по којима је остао упамћен као композитор. Својим напорима, успео је да издејствује извођење Вагнерове опере „Лоенгрин“ 1850, док је овај био у егзилу у Швајцарској.
Ред 66:
=== Лист у Риму ===
[[Датотека:Liszt-1870.jpg|мини|
Година [[1860]]. је период велике туге у његовом приватном животу. Децембра 13, 1859, изгубио је [[син]]а Даниела, а 11. септембра 1862. његова ћерка Бландина је такође умрла. У писмима пријатељима, Лист је после изјавио да ће почети да води усамљенички живот. Нашао га је у [[манастир]]у Мадоне дел Росарио, недалеко од [[Рим]]а, где је 20. јуна [[1863]]. узео малу собу (тзв. Спартански апартман). Ту се три дана касније придружио [[фрањевци|фрањевачком]] реду.
Дана 25. априла 1865 примио је постриг од руку кардинала Хоенлоеа. Од тада су га понекад називали „монах Лист“. Јула 31, [[1865]]. добио је четири мања чина: [[лектор]]а, егзорциста, портера и свештениковог помоћника, да би га на крају прогласили почасним каноником Албана. У неким приликама, Лист је узимао учешћа у музичком животу Рима. 26. марта 1863, на концерту на Алтијеријевом тргу дириговао је програмом духовне музике. Изедена су његова, али и дела других композитора: [[Јозеф Хајдн|Хајдна]], [[Јохан Себастијан Бах|Баха]], [[Лудвиг ван Бетовен|Бетовена]], [[Феликс Менделсон|Менделсона]] и [[Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина|Палестрине]]. Јануара 4, [[1866]]. Лист је дириговао извођењу „Стабат матер“ из његовог „Ораторијума Хрису“, а 26. фебруара 1866. његова „Данте симфонија“. Бодог Пичлер, који је посетио Листа 1864. и упитао га за његове будуће планове, стекао је утисак да музички живот у Риму није задовољавајућ за њега.
=== Троструки живот ===
Ред 75:
=== Последње године ===
[[Датотека:Franz Liszt by Nadar, March 1886.png|мини|
Лист је пао низ степенице [[хотел]]а у Вајмару 2. јула 1881. године. Његови пријатељи и колеге приметили су отоке на стопалима и ногама када је дошао у Вајмар претходног месеца (индикација конгестивне срчане мане). Био је доброг здравља до те тачке да је још увек био витак и активан. Остао је у повезима осам недеља након инцидента од кога се никад није потпуно опоравио. Боловао је од [[хидропсија|хидропсије]], [[астма|астме]], [[несаница|неиспаваности]], [[катаракта|катаракте]] левог ока и болести [[срце|срца]]. Ово задње је допринело Листовој смрти. Почео је да очајава и био је преокупиран осећајем смрти што је изразио у својим делима из тог периода. Рекао је Лини Раман: " Носим дубоку тугу на срцу која се мора пре или касније одразити на звук."<ref>Вокер, ''Франц Лист: Последње године (1861—1886)''</ref>
Умро је у Бајројту, [[
Композитор [[Камиј Сен-Санс]], његов стари пријатељ, кога је Лист једном назвао „највећим оргуљашем у свету“, посветио је своју Трећу симфонију Листу, која је премијерно изведена неколико недеља пре његове смрти.
Ред 84:
== Лист као пијаниста ==
=== Извођачки стил ===
Постоје неколико добрих извора који нам говоре како је Лист звучао од 20-их година 19. века. [[Карл Черни]] је тврдио да је Лист свирао природно, према осећају. Критике његових концерата указују на то да је свирао са невероватним сјајем, снагом и прецизношћу. Имао је невероватну могућност да држи један апсолутни [[темпо]], који је можда резултат његовог вежбања са [[метроном]]ом на коме је инсистирао његов отац. Његов репертоар у то време садржао је комаде у стилу „Бечке школе“, као што су Хумелови концерти и дела његовог учитеља Чернија. На концертима је често показивао своју моћ импровизације.
[[Датотека:Liszt at the Piano.JPG|мини|350п|''Франц Лист фантазира на клавиру'' (1840). Имагинарно окупљање приказује [[Жорж Санд]], [[Александар Дима Отац|Александра Диму]], Франца Листа, Марију д`Агу, [[Ектор Берлиоз|Ектора Берлиоза]] или [[Виктор Иго|Викора Игоа]], [[Николо Паганини|Николу Паганинија]], [[Ђоакино Росини|Ђоакина Росинија]]; [[Лудвиг ван Бетовен|Бетовенову]] бисту на концертном клавиру „Граф“, портрет [[Џорџ Гордон Бајрон|лорда Бајрона]].<ref>{{cite encyclopedia|title=Лист за клавиром|encyclopedia=Едвард Свенсон|url=http://www.mozartpiano.com/articles/liszt.php=}}{{ен}}</ref>]]
После смрти Листовог оца [[1827]]. године и његовог повлачења са сцене, Лист је постепено развијао свој сопствени [[стил]]. Један од најдетаљнијих описа његовог свирања потиче из дневника мајке Валерије Боасје (зима 1831/2. године) који каже:
Ред 94:
=== Репертоар ===
Током година проведених као пијаниста, Лист је широм [[Европа|Европе]] извео огромну количину музике, али срж његовог репертоара чиниле су његове композиције, парафразе и транскрипције. Изучавајући Листове концерте у [[
Већину концерата у то време делило је више уметника. Лист пратио певаче, друге инструменте или оркестар. Често је изводио Веберове „Концертне комаде“, Бетовенов „Царски концерт“ и „Фантазију за клавир хор и оркестар“, свој „Хексамерон“ за клавир и оркестар. Од камерне музике изводио је [[Јохан Непомук Хумел|Хумелов]] „Септет“, Бетовенов „Клавирски трио“ Оп. 97 и „Кројцер сонату“, као и [[Ђоакино Росини|Росинијеве]], [[Гаетано Доницети|Доницетијеве]], Бетовенове и Шубертове песме. На неким концертима Лист није могао да пронађе музичаре са којима би делио програм, па је био међу првима који су солистички дали клавирски реситал у модерном смислу те речи. Овај израз смислио је издавач [[Фредерик Беле]] на Листовом концерту у [[Лондон]]у 9. јуна 1840. године, иако је Лист одржао такав један концерт већ у марту 1839. године.
== Дела ==
Ред 103:
=== Клавирска дела ===
Његово ремек-дело су „Године ходочашћа“ којих чине вероватно његови најизазовнији и најсатиричнији комади. Овај сет од три године креће се од виртуозне швајцарске Олује до суптилних и маштовитих приказа [[Микеланђело Буонароти|Микеланђелових]] и [[
Листова дела за клавир су обично подељена у две категорије. У првој се налазе његова „оригинална“ дела, а у другој „транскрипције“, „парафразе“ или „фантазије“ на дела других композитора. Примери за прву категорију су његова дела „Поетске и религиозне хармоније“ настале маја [[1833]]. године и Соната за клавир у х-молу из 1853. године. Транскрипције [[Франц Шуберт|Шубертових]] песама, фантазије на оперске мелодије и аранжмани [[Ектор Берлиоз|Берлиозових]] и [[Лудвиг ван Бетовен|Бетовенових]] симфонија су примери за другу категорију. У посебним случајевима, Лист је писао клавирске транскрипције својих инструменталних и вокалних дела. Најпознатије од тих транскрипција су „Мефисто валцер“ и „Љубавни сан бр.3"
Ред 123:
=== Програмска музика ===
[[Датотека:Liszt Ferenc Kalocsa.jpg|мини|Листова статуа у [[Калоча|Калочи]], Мађарска|
Лист је у неким својим литерарним радовима подржавао идеју програмске музике, која треба да створи нове идеје за [[писање]]. Листову тачку гледишта можемо видети у предговору својој збирци композиција „Путников албум“ из [[1837]]. године. Он пише да неки предео може да створи неку врсту расположења. Пошто музички комад може такође да опише то расположење, могуће је створити слику тог [[предео|пејзажа]] у главама слушаоца. У том смислу, музика неће насликати предео, већ ће описати како расположење ствара тај предео у нама док га посматрамо.
Јула [[1854]]. године, Лист је написао есеј о [[Ектор Берлиоз|Берлиозовом]] „Харолду у Италији“ у коме је тврдио да није свака музика програмска музика. Уколико би, у жару расправе, особа ишла тако далеко да тврди супротно, било би боље да све идеје програмске музике остави по страни. Текстуално објашњење дела, то јест папир на којем се слушаоцу објашњава шта то дело које слуша приказује, треба додати само уколико је то неопходно за разумевање тог дела. Лист сматра да је боље прерадити такво дело у погледу [[Ритам (музика)|ритма]], [[Музичка хармонија|хармоније]] или [[музички
=== Симфонијске песме ===
[[Датотека:Wilhelm von Kaulbach 001.jpg|мини|''Битка против Хуна'', Вилхелма фон Каулбаха, била је инспирација за једну Листову симфонијску песму]]
Симфонијска песма или поема је једноставачно дело за [[оркестар]] у којем музика има наративну или [[илустрација|илустративну]] функцију. Програм може доћи из песме, приче, [[новела|новеле]], слике или другог извора. Овај термин први је употребио Франц Лист за својих тринаест једноставачних дела за оркестар. Она нису чисти [[simfonija|симфонијски]] ставови у класичноом смислу, зато што се баве фантазијама, описивањем предела, [[романтизам|романтичарском]] књижевношћу и скорашњом [[историја|историјом]]. Другим речима, та дела су више програмска него апстрактна. Форма је директан производ романтизма, који је охрабривао додавање литерарних, сликарских и драматичних елемената у [[музика|музици]]. Оно се развило у важну форму програмске музике у другој половини [[19. век]]а.
=== Позна дела ===
Ред 188:
| wikinews = Франц Лист
}}
[[Категорија:Рођени 1811.]]
[[Категорија:Умрли 1886.]]
| |||