Френклин Д. Рузвелт — разлика између измена

[[Датотека:Franklin Roosevelt Secretary of the Navy 1913.jpg|thumbмини|ФДР као асистент секретара за морнарицу]]

'''Френклин Делано Рузвелт''' (тачније '''Розевелт''', {{јез-енгл|Franklin Delano Roosevelt}}; [[Њујорк]], [[30. јануар]] [[1882]] — [[Ворм Спрингс (Џорџија)|Ворм Спрингс]], [[12. април]] [[1945]]), је био амерички политичар и тридесет други председник [[Сједињене Америчке Државе|САД]] (1933—1945).<ref>{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=Lm3Bntsp2ck | title = President Franklin D. Roosevelt First Inaugural Address| publisher = Google| work = YouTube |date=15. 10. 2009| accessdate=04. 03. 2014}}</ref><ref>Arthur M. Schlesinger, Jr., "Ranking the Presidents: From Washington to Clinton". ''Political Science Quarterly'' (1997) 112#2, pp. 179–90. {{doi|10.2307/2657937}}.</ref> У политику је ушао следећи пример свог рођака [[Теодор Рузвелт|Теодора Рузвелта]], и постао активан члан Демократске странке. Године [[1905]]. оженио се [[Еленор Рузвелт|Елеонор Рузвелт]], која ће у наредним годинама постати његов саветник.

Служио је у њујоршком сенату (1910—1913) и као помоћник секретара за морнарицу (1913—1920). Демократска странка кандидовала га је за потпредседника на изборима [[1920]]. године. Наредне године оболео је од парализе: иако није могао да хода, остао је активан у политици. Као [[Списак гувернера Њујорка|44. гувернер државе Њујорк]] (1929—1933), основао је државну агенцију за социјалну помоћ у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Године [[1932]]. освојио је председничку номинацију демократа уз помоћ Џејмса Фарлија и с лакоћом победио председника [[Херберт Хувер|Херберта Хувера]]. У свом инаугуралном обраћању земљи са више од 13 милиона незапослених, рекао је да је „једина ствар које треба да се плашимо сам страх“. Конгрес је одобрио већину промена којим је он тежио у свом програму [[Њу дил|Нови договор]] у првих сто мандата. Великом већином поново је изабран [[1936]], а противкандидат му је био Алф Ландон.

[[Датотека:Yalta_summit_1945_with_Churchill,_Roosevelt,_Stalin.jpg|thumbмини|250px|Рузвелт (средина) на Јалтској конференцији заједно са Черчилом (лево) и Стаљином (десно)]]

Франклин Делано Рузвелт рођен је 30. јануара [[1882]]. године.<ref name="Roosevelt Genealogy">{{cite web|url=http://www.fdrlibrary.marist.edu/archives/resources/genealogy.html | title = Roosevelt Genealogy | publisher = Franklin D. Roosevelt Presidential Library and Museum | archivedate=20. 12. 2012 | archiveurl = https://www.webcitation.org/6D3m1PDnl?url=http://www.fdrlibrary.marist.edu/archives/resources/genealogy.html | deadurl = no | accessdate=06. 03. 2014 | df = }}</ref><ref>{{Citation| url = http://thepeerage.com/p13944.htm#i139433| last=Person| title = The Peerage|pages=13944}}</ref> Политком је почео да се бави [[1907]]. године, а већ [[1910]]. изабран је за сенатора савезне државе [[Њујорк (држава)|Њујорк]] на листи [[Демократска странка (САД)|Демократске странке]].{{Sfn | Gunther | 1950 | pp = 202–3}}{{Sfn | Burns | 1956 | p = 34}} Председник [[Вудро Вилсон|Вилсон]] именовао га је [[1913]]. подсекретаром морнарице.{{Sfn|Smith|2007|pp=51–98}} На тој дужности је остао до [[1920]]. године када је Демократска странка изгубила изборе.{{Sfn|Burns|1956 |p=51}}{{Sfn | Gunther|1950|p=209}} Иако оболео од [[парализа|парализе]] [[1921]]. наставио је политичку делатност<ref>{{cite news|date=16. 09. 1921 | title = F. D. Roosevelt Ill of Poliomyelitis | url = https://query.nytimes.com/gst/abstract.html?res=9D0CE5DB153EEE3ABC4E52DFBF66838A639EDE | newspaper = [[Њујорк тајмс|The New York Times]] | location = | accessdate=24. 09. 2015.}}</ref><ref name="The Roosevelts 2014">{{harvnb|Ward|Burns|2014|pp=}}</ref>{{Rp|236}}, те је [[1928]]. године изабран за [[Губернатор|гувернера]] савезне државе Њујорк. На конвенцији Демократске странке [[1931]]. изабран је за председничког кандидата. На изборима [[1932]]. године Франклин Делано Рузвелт односи надмоћну победу - само шест држава није гласало за њега. На председничкој инагурацији [[1933]]. у марту обећао је [[Њу дил]] (социјалне мере у време дубоке економске кризе које су му донеле велику популарност){{sfn|Tobin|2013|pp=4-7}} и изрекао, касније чувену, реченицу:

: ''Допустите да изнесем своје чврсто веровање како се требамо бојати једино страха самога.''

Са Њу дилом Рузвелт је покренуо кампању радикалних мера за оздрављење националне привреде. Кампања је укључивала масовни програм јавних радова (бране, шуме, аутоцесте) који су финанцирани из савезног буџета. Ови радови омогућили су запошљавање неколико милиона људи. Уз то реорганизиран је банковни систем, уведено је осигурање за незапослене и старосна пензија. Такође је изменио политику Сједињених Држава према државама [[ЦентралнаСредња Америка|Средње]] и [[Јужна Америка|Јужне Америке]] у политику доброг суседства. Три године пре поновног избора за предсједника Сједињених Држава, тачније [[1933]]. године, са [[Совјетски Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетским Савезом]] успоставља дипломатске односе.

Године 1940. трећи се пут кандидирао за председника Сједињених Држава, што је то дотада било незабележено у америчкој историји. У августу [[1941]]. Рузвелт и [[WinstonВинстон ChurchillЧерчил|Черчил]] састали су се у Плацентија Бају у Њуфаундленду ([[Канада]]) и саставили [[Атлантска повеља|Атлантску повељу]] која је садржавала четири тзв. Рузевелтова правила која је исте године објавио у Повељи о четири слободе: мисли, вере, од беде и од страха. Атланска повеља значила је зачетак [[УједињениОрганизација уједињених народинација|Уједињених народа]]. С Черчкилом је потписао и Закон о зајму и најму којим је омогућио америчку помоћ у борби против [[Силе Осовине|Сила Осовине]].

У новембру [[1944]]. године по четврти пут побеђује на председничким изборима. Већ приликом сусрета на [[КонференцијаКримска на Јалтиконференција|Јалти]] (у фебруару [[1945]]. године) с Черчилом и [[Јосиф Стаљин|Стаљином]] видно је био болестан. Тада га је прегледао Черчилов лекар и дао му мање од шест месеци живота. Преминуо је 17. априла [[1945]]. од излива крви у мозак у [[Ворм Спрингс (Џорџија)|Ворм Спрингсу]] у савезној држави [[Џорџија|Џорџији]]. Покопан је у [[Вашингтон]]у. Постхумно по њему је назван један носач авиона америчке морнарице. Такође постхумно [[1948]]. године у [[Лондон]]у му је откривен споменик на једном од лондонских тргова. Споменик је на свечаном отварању открила Рузвелтова супруга [[Еленор Рузвелт|Ана Еленора Рузвелт]].

* {{Cite book|ref=harv | last=Daniels | first=Roger |year=2015 | title= Franklin D. Roosevelt: Road to the New Deal, 1882-1939 | publisher=University of Illinois Press |isbn=978-0-252-03951-5|pages=}}.

* {{Citation | last=Smiley | first = Gene |year=1993 | title = Rethinking the Great Depression | type = short essay}} by [[Libertarianismлибертаријанизам|libertarian]] economist who blames both Hoover and FDR.

* {{Cite book|ref=harv | last=Roosevelt | first = Franklin Delano | editor-first = Myron C | editor-last=Taylor | others = Prefaces by [[Папа Пије XII|Pius XII]] and [[Хари Труман|Harry Truman]] | title = Wartime Correspondence Between President Roosevelt and Pope Pius XII | publisher = Kessinger Publishing | origyear=1947 | type = reprint |year=2005 |isbn=978-1-4191-6654-9 |author-mask = 3}}.

* -{[http://www.loc.gov/rr/program/bib/presidents/fdroosevelt/index.html Franklin Delano Roosevelt: A Resource Guide] from the [[Конгресна библиотека|Library of Congress]]}-