Enkripcija — разлика између измена

7 бајтова додато ,  пре 1 године
м
ciscenje dupliranih poziva
м (pravljenje sablona Cite book)
м (ciscenje dupliranih poziva)
'''Enkripcija''' ({{jez-eng-lat|encryption}}) ili šifrovanje je proces u [[kriptografija|kriptografiji]] kojim se vrši izmena [[podatak]]a tako da se podaci, ili poruke, učine nečitljivim za osobe koje ne poseduju određeno znanje ([[ključ]]). Na taj način se dobija šifrovana [[informacija]]. Da bi ovi podaci postali razumljivi i upotrebljivi, potrebno je da se dekodiraju. Dekodiranje se vrši procesom suprotnim od enkripcije koji se naziva [[dekripcija]].<ref>{{cite book |title= Introduction to Modern Cryptography |authorlast= Jonathan Katz |author2first=Jonathan|last2= Yehuda Lindell |first2=Yehuda|publisher= Chapman & Haii/CRC |date= 2008 |isbn=978-1-58488-551-1|pages=}}</ref>
 
U netehničkoj upotrebi, '''šifra''' i '''kod''' predstavljaju isti termin, ali u kriptografiji ti su pojmovi različiti. U klasičnoj kriptografiji šifra je odvojena od koda. Načelno, u kodu se zamenjivanje vrši na temelju obimne knjige kodova, u kojoj se reči i fraze zamenjuju slučajnim nizom znakova. Na primer, -{UQJHS}- može biti kod za „Nastavite do sledećih koordinata”. Originalna (izvorna) [[informacija]] poznata je kao ''otvoreni tekst'', a šifrirani oblik kao šifrirani tekst ili ''šifrat''. Šifrovana poruka sadrži sve informacije iz otvorenog teksta, ali nije u obliku čitljivom za čoveka ili računar bez primene odgovarajućeg mehanizma za njegovo dešifrovanje - treba da predstavlja nasumične znake za sve kojima poruka nije namenjena. Operacija šifrovanja obično zavisi od dodatne informacije zvane ''ključ''. Procedura šifriranja varira u zavisnosti od ključa, koji menja detalje algoritma. Ključ se mora izabrati pre šifriranja poruke. Bez poznavanja ključa trebalo bi da je teško, ili skoro nemoguće, dekriptovati šifrat u čitljiv otvoreni tekst.
 
Treba razlikovati termine ''dešifrovanje'' i ''dekriptovanje''.<ref>{{cite book |author= B . Schneier |title= Applied Cryptography: Protocols, Algorithms, and Source Code in C |publisher= Wiley |edition= 2nd |date= 1995 }}</ref> ''Dešifriranje'' je pretvaranje šifrata u otvoreni tekst kad je ključ poznat, i vrši ga osoba kojoj je poruka namenjena. ''Dekriptovanje'' je pokušaj pretvaranja šifrata u otvoreni tekst kad ključ nije (unapred) poznat, a vrše ga osobe kojima poruka nije namenjena. Dekriptovanje je deo [[kriptoanaliza|kriptoanalize]]. Većina modernih šifri može se svrstati u kategorije na nekoliko načina: (i) po tome da li se primenjuje na blokovima znakova stalne dužine (''blok šifre''), ili na neprekidnom nizu znakova (poznata pod nazivima ''šifra niza'', šifra toka ili protočna šifra, engl. -{''stream cipher''}-), (ii) po tome da li se koristi isti ključ za šifriranje i dešifriranje (''algoritmi simetričnih ključeva''), ili se koristi poseban ključ (''algoritmi asimetričnih ključeva''). Ako je algoritam simetričnog ključa, ključ mora biti poznat primatelju i nikome više. Kod algoritma asimetričnog ključa, ključ za šifriranje je različit od ključa za dešifriranje, ali je s njim u tesnoj vezi. Ako se jedan ključ ne može utvrditi iz drugog, algoritam asimetričnog ključa ima svojstvo javnog/tajnog ključa i jedan od ključeva može biti obelodanjen bez gubitka tajnosti informacije.
 
== Poreklo ==
 
== Elementi enkripcije ==
Svi sistemi enkripcije imaju u svojoj osnovi sledeće zajedničke elemente:<ref>{{Cite book |url = |title = A Graduate Course in Applied Cryptography |author = Dan Boneh |author2last2= Victor Shoup |first2=Victor|date= 17. 8. 2015 |language = }}</ref>
* ''[[Algoritam]]'': Funkcija, obično sa jakom matematičkom osnovom, koja obavlja zadatak inkripcije podataka;
* ''Ključevi'': Koriste se zajedno sa algoritmima enkripcije i određuju način na koji su podaci šifrovani;
1.572.075

измена