Википедија

Заменица — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
'''Заменице''' ({{Ијек|замјеницeзамјенице}}) представљају једну од [[српски језик#Врсте речи|променљивих врста речи]]. Оне се односе на лица, ствари, особине, односно замењују [[именице]] или [[придеви|придеве]]. Деле се на именичке и придевске.
 
Заменице су традиционално сматране једним од [[part of speech|делова говора]], али део модерних теоретичари их не сматра јединственом класом, с обзиром на разноврсност лингвистичких функција које обављају. Један пример заменице је „њихово”, што је и плурално и сингуларно. Подтипови обухватају [[Личне заменице|личне]] и [[possessive pronoun|посесивне заменице]], [[reflexive pronoun|рефлексне]] и [[reciprocal pronoun|реципрочне]] заменице, [[Pokazne zamjenice|демонстративне]] заменице, [[relative pronoun|релативне]] и [[interrogative pronoun|упитне]] заменице и [[indefinite pronoun|неодређене]] заменице.<ref name="Bhat">{{citeCite book|title=Pronouns|last=Bhat|first=Darbhe Narayana Shankara|dateyear=2007|publisher=[[Oxford University Press]]|year=|isbn=978-0199230242|edition=Paperback|location=Oxford|pages=1}}</ref>{{rp|1–34}}<ref name=Borjars>{{cite book |last=Börjars |first=Kersti |title=Introducing English grammar |dateyear=2010 |publisher=Hodder Education |location=London |isbn=978-1444109870 |edition=2nd |last2=Burridge |first2=Kate |pages=50&ndash;5750–57}}</ref>
 
Употреба заменица често укључује [[anaphora (linguistics)|анафору]], где значење заменице зависи од [[Антецедент|претходних]] речи. На пример, у реченици „''Онај јадни човек изгледа као да му је потребан нови капут''”, антецедент заменице „''он''” („му”) је зависан од „''онај јаднi човек''”.
 
[[Придев]] који се односи на заменицу је ''прономиналан''.{{efn-ua|Not to be confused with ''prenominal'', which means "before the noun". English adjectives are prenominal – ''the '''blue''' house'' — and most of the French adjectives are postnominal — ''la maison '''bleue'''''.}} Прономинална је такође реч или фраза која делује као заменица. На пример, у „''То није онај који сам ја хтео''”, израз „''онај''” је прономиналан.<ref>{{cite web |url= https://glossary.sil.org/term/pronominal |title=What is a pronominal? |publisher=SIL International |work=Glossary of linguistic terms |last=Loos |first=Eugene E. |last2=Anderson |first2=Susan |last3=Day |first3=Dwight H. Jr.|last4=Jordan |first4=Paul C.|last5= Wingate |first5=J. Douglas }}</ref>
 
== Теоријска разматрања ==
 
Заменице -{''(antōnymía)''}- су наведене као један од [[Врсте речи|осам делова говора]] у делу ''[[The Art of Grammar|Уметност граматике]]'', расправи о грчкој граматици која се приписује [[Dionysius Thrax|Дионисију Фракијском]] и потиче из 2. века пнеп. н. е. Заменица се тамо описује као „део говора који је замењив за именицу и означен за особу”. Заменице су и даље сматране делом говора у [[Латински језик|латинској]] граматици (латински термине је {{јез-лат|pronomen}}, од чега потиче енглески назив, преко [[Middle French|средњефранцускeсредњефранцуске]] речи), и стога генерално у европској традицији.
 
У модернијим приступима, мање је вероватно да ће се заменице сматрати [[Врсте речи|класом]] једне речи, због много различитих синтактичких улога које играју, што је представљено различитим врстама заменица које су наведене у претходним одељцима.<ref>For example, Vulf Plotkin (''The Language System of English'', Universal Publishers, 2006, pp. 82–83) writes: "[...] Pronouns exemplify such a word class, or rather several smaller classes united by an important semantic distinction between them and all the major parts of speech. The latter denote things, phenomena and their properties in the ambient world. [...] Pronouns, on the contrary, do not denote anything, but refer to things, phenomena or properties without involving their peculiar nature."</ref>
Ред 43:
Неличне именичке заменице не разликују лица и имају један облик који се користи за оба броја и сва три рода.
Деле се на:
* упитно-односне (ко, шта)
* неодређене (неко, нешто)
* одричне (нико, ништа)
Ред 52:
 
Придевске заменице се деле на:
* Присвојне (посесивне)
* Показне
* Упитне - односне
Ред 130:
 
== Референце ==
{{Reflistreflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|title=Pronouns|last=Bhat|first=Darbhe Narayana Shankara|year=2007|publisher=[[Oxford University Press]]|year=|isbn=978-0199230242|edition=Paperback|location=Oxford|pages=1}}
{{Refbegin}}
{{refbegin}}
* {{cite book|last=Wales|first=Katie|title=Personal pronouns in present-day English|date=1995|publisher=Cambridge University Press|location=New York|isbn=9780521471022|edition=Digital print.}}
* {{citeCite book|ref=harv|last=SimonWales|first=Horst J.Katie|title=PronounsPersonal -pronouns Grammarin andpresent-day RepresentationEnglish|dateyear=20021995|publisher=LinguisticsCambridge TodayUniversity Press|location=|pages=New York|isbn=97890272277379780521471022|edition=Digital print.}}
* {{citeCite book|ref=harv|last=BhatSimon|first=DarbheHorst N.SJ.|title=Pronouns - Grammar and Representation|dateyear=20072002|publisher=OxfordLinguistics University PressToday|location=|pages=|isbn=978-01992302429789027227737|edition=|pages=}}
* {{citeCite book|ref=harv|last=RödlBhat|first=SebastianDarbhe N.S.|title=Categories of the TemporalPronouns|year=20122007|publisher=HarvardOxford University Press|location=Cambridge, Massachusetts|isbn=978-0-674-04775-4 0199230242|edition=|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Rödl|first=Sebastian|title=Categories of the Temporal|year=2012|publisher=Harvard University Press|location=Cambridge, Massachusetts|isbn=978-0-674-04775-4|pages=}}
{{Refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commons categoryCommonscat|}}
* [http://www.englishgrammar.org/category/pronouns/ English pronouns exercises], by Jennifer Frost
* {{Cite NIE|wstitle=Pronoun|short=x}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Заменица”