Дејвид Рикардо — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 28:
=== Лични живот ===
 
Давид Рикардо је рођен у [[Лондон]]у, као треће од седамнаесторо деце у [[Сефарди|сефардској]] Јеврејској породици, која је емигрирала из [[Холандија|Холандије]] у [[Енглеска|Енглеску]] мало пре његовог рођења.<ref name=Heertje>{{cite journal |title=The Dutch and Portuguese-Jewish background of David Ricardo |first=Arnold |last=Heertje |journal=European Journal of the History of Economic Thought |year=2004 |volume=11 |issue=2 |pages=281–94281-94 |doi=10.1080/0967256042000209288}}</ref> Са 14 година, Рикардо се придружио оцу на [[Лондонска берза|Лондонској берзи]].
 
Рикардо је одбацио ортодоксна јеврејска веровања своје породице и побегао са [[Квекери|квекерком]], Присилом Ен Вилкинсон, кад је имао 21 годину. Његов отац је био толико несрећан због овога, да се одрекао Давида и никада више није проговорио са њим. Отприлике у исто време Рикардо је постао [[Унитаријанизам|унитаријанац]].
Ред 34:
Рикардо је на берзи стекао прилично богатство, што му је омогућило да се пензионише из посла [[1814]], када му је било 42 године. Тада се преселио у Гатком Парк и купио имање у [[Глостершир]]у.
 
Године [[1819]], Рикардо је постао члан [[Парламент Уједињеног Краљевства|Британског парламента]], као представник Портарлингтона, општине у [[Ирска|Ирској]]. Био је члан парламента све до своје смрти. Као члан парламента, Рикардо се залагао за [[слободна трговина|слободну трговину]] и укидање [[житни закони|житних закона]].
 
Умро је у Гаткомб Парку када је имао 51 годину.
Ред 46:
 
Неке од његових публикација су:
* ''Висока цена злата, доказ о депресирању банкнота'' ([[1810]]), где се залаже за усвајање металне [[валута|валуте]]
* ''Есеј о утицају ниске цене жита на профите акција'' ([[1815]]), где је тврдио да би укидање житних закона водило редистрибуцији богатства ка продуктивним члановима друштва (на штету рентијера)
* ''Принципи политичке економије и опорезивања'' ([[1817]]), анализа која закључује да земљишна рента расте како се становништво увећава. Овде је такође предложио теорију [[компаративне предности|компаративних предности]], која је показала да све земље могу имати користи од слободне трговине, чак иако су мање ефикасне у производњи свих врста робе од својих трговинских партнера.
 
Друге идеје које се везују за Рикарда су:
Ред 76:
 
== Референце ==
{{Reflistreflist|}}
 
== Литература ==
{{refbegin|}}
* {{citation |last1last=Case |first1first=Karl E. |last2=Fair |first2=Ray C. |year=1999 |title=Principles of Economics |edition= 5th |publisher=Prentice-Hall |isbn=978-0-13-961905-2|pages=}}
* [[Samuel Hollander]] (1979). ''The Economics of David Ricardo''. [[University of Toronto Press]].
* G. de Vivo (1987). "Ricardo, David," ''[[The New Palgrave: A Dictionary of Economics]]'', v. 4, pp.&nbsp;183–98