Википедија

Марс (бог) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 3:
[[Датотека:Velázquez - Dios Marte (Museo del Prado, c. 1638).jpg|мини|100п|Бог рата, Марс]]
 
'''Марс''' је био [[римска религија|римски]] бог [[рат]]а, сличан њему је и [[Античка Грчка|Грчки]] бог [[Ареј|Арес]]. Поред [[Јупитер (бог)|Јупитера]] Марс је најзначајније италско и [[Римска религија|римско]] божанство. Поштован је од давнина у целој [[Италија|Италији]], и то под разним именима: ''Маворс'' - код [[Латини|Латина]], ''Мамерс'' - код Оска и Сабињана, ''Марисл'' - код [[Етрурци|Етрураца]], ''Маурте'' - у Тускулу, ''Мармар'' - у песми свештеничког реда арвалска браћа. Марс је такође био [[Agriculture in ancient Rome|пољопривредни]] чувар, што је комбинација карактеристична за рани [[ancient Rome|Рим]].<ref>[[Mary Beard (classicist)|Mary Beard]], J.A. North, and S.R.F. Price, ''Religions of Rome: A History'' (Cambridge University Press, 1998), pp. 47–48.</ref> Био је најистакнутији војни бог у [[Religion in the Roman military|религији римске војске]]. Већина његових [[Roman festivals|фестивала]] одржана је у марту, месецу названом по њему (латински [[Martius (month)|-{''Martius''}-]]), и у октобру, када је почињала сезона војних кампања и завршавала се пољопривредна сезона.
 
Под [[Hellenization|утицајем грчке културе]], Марс је био [[interpretatio graeca|поистовећиван са]] [[Greek mythology|грчким богом]] [[Арес]]ом,<ref name=Lar>''Larousse Desk Reference Encyclopedia'', [[The Book People]], Haydock, 1995, p. 215.</ref> чији су [[мит]]ови реинтерпретирани у [[Римска књижевност|римској литератури]] и [[Римска уметност|уметности]] под именом Марс. Међутим, карактер и достојанство Марса фундаментално су се разликовали од начина на који се опходио његов грчки пандан, који се у [[Хеленска књижевност|грчкој књижевности]] често третира с презиром и одбојношћу.<ref>Kurt A. Raaflaub, ''War and Peace in the Ancient World'' (Blackwell, 2007), p. 15.</ref> Марс је био део [[Capitoline Triad|архаичне тријаде]] заједно са Јупитером и [[Quirinus|Квирином]], при чему Квирин као чувар римског народа, није имао грчког еквивалента. Марсов олтар на [[Campus Martius|Марсовом пољу]], подручју Рима који је добио његово име, требао је бити посвећен [[Нума Помпилије|Нуми]], мирољубивим полу-легендарном другим [[Рекс|краљу Рима]]. Иако је центар богослужења Марса био првобитно лоциран изван свете границе Рима ([[pomerium|померијума]]), [[Октавијан Август|Аугуст]] је учинио овог бога обновљеним фокусом [[Religion in ancient Rome|римске религије]] успостављањем храма Марса Ултора у [[Forum of Augustus|свом новом форуму]].<ref>Paul Rehak and John G. Younger, ''Imperium and Cosmos: Augustus and the Northern Campus Martius'' (University of Wisconsin Press, 2006), pp. 11–12.</ref>
Ред 16:
Најстарије средиште Марсовог култа у [[Антички Рим|Риму]] налазило се изван града, на Марсовом пољу. Према предању овде је већ [[Нума Помпилије|Нума]] посветио Марсу жртвеник (''Ara Martis in campo''), где је обављан ритуал посвећивања оружја и велика церемонија очишћења (''lustrum''). У старом италском култу Марс је повезан са богињом [[Нерио]], која је касније сматрана и његовом супругом. Уз њега је још и богиња рата [[Белона]], која персонификује једну од најзначајнијих Марсових функција. Касније, под грчким утицајем, Марс је у култу и миту повезан са [[Минерва|Минервом]] и [[Венера (богиња)|Венером]].
Марсови симболи су :
* свето копље (''hastae Martis'')
* свети штитови (''ancilia'')
Ред 28:
* ратног оружја - Квинкватри (''Quinquatrus'') 19. марта
* бојних труба - Тубилустриј (''Tubilustrium'') 23. marta
Са њима су повезана још два мартовска празника светкована 1. и 17. марта (''agonium Martiale''). У свим овим свечаностима учествовао је свештенички ред салијеваца, чији су чланови у ратничкој одећи изводили игре са оружјем у Марсову част. Циклус празника у октобру почиње на дан ида, жртвовањем [[Коњ|коњакоњ]]а (''Equus October''), а завршава се посвећивањем оружја (''Armilustrium''), такође уз учешће салијеваца.
 
== Светилишта ==
Ред 40:
У римској уметности Марс је најчешће приказиван као и грчки [[Ареc]], махом као наг младић, са шлемом на глави и копљем и мачем у рукама. Једино је Марс Осветник представљен као зрео брадат мушкарац, у [[Римска легија|легионарској]] униформи.
{|
| [[Датотека:0_Statue_de_Mars_(Pyrrhus)_-_Musei_Capitolini_-_MC0058_(2).JPG|мини|uprightусправно|alt=|Марс Осветник<ref>Capitoline Museums. "[http://capitolini.info/scu00058/?lang=en Colossal statue of Mars Ultor also known as Pyrrhus – Inv. Scu 58.]" Capitolini.information. AccessedПриступљено 8 October 2016.</ref>]]
| [[Датотека:Mars_Balearicus_cropped.jpg|мини|uprightусправно|alt= |Марс]]
|}
 
Ред 48:
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Срејовић|first=Драгослав |first2=Александрина|last2=Цермановић|authorlink=Драгослав Срејовић|authorlink2= Александрина Цермановић |title = Речник грчке и римске митологије |year=1989|publisher=СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА |location=Београд|id=}}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Mars (god)}}
* {{cite EB1911|wstitle=Mars (deity)|authorlast=Fowler, |first=William Warde|authorlink=William Warde Fowler|volume=17|pages=760–761760-761}}
* -{[http://warburg.sas.ac.uk/vpc/VPC_search/subcats.php?cat_1=5&cat_2=149 c. 700 images of Mars] at the [[Warburg Institute]] Iconographic Database}-
 
Ред 61:
 
{{DEFAULTSORT:Марс, митологија}}
 
[[Категорија:Римски богови]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Марс_(бог)”