Лептири — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене Mamamamamammama7d (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Ред 1:
{{Taxobox
| name = -{[[Leptir¡]]Lepidoptera}-
| image = Parthenos_sylvia_philippensis.jpg
| image_width = 250п
Ред 30:
* -{[[Tischeriodea]]}-
* -{[[Simaethistoidea]]}-
* -{[[TineodighdaTineoidea]]}-
* -{[[Gracillarioidea]]}-
* -{[[Yponomeutoidea]]}-
Ред 59:
* -{[[Noctuoidea]]}-
}}
'''Лептири''' ([[Латински језик|лат.]] -{Lepidoptera}-) други су по величини red ред [[Инсекти|инсеката]], коме припадају [[дневни лептир]]и, [[Мољац|мољци]] и [[ноћни лептир]]и. Одрасле јединке имају два dva пара мембранастих [[Крило|крила]] и [[усни апарат]] прилагођен за сркање.
 
Ред има око 180.000 [[врста]] подељених у u 127 породица<ref name="Capinera">{{Cite book|last=Capinera|first=John L. |title=Encyclopedia of Entomology |publisher=Springer |year=2008|edition=2nd |volume=4 |chapter=Butterflies and moths |isbn=9781402062421|url=https://books.google.com/?id=i9ITMiiohVQC&printsec=frontcover|pages=626-672}}</ref> и 46 натпородица.<ref name="Taxome1">{{cite web|url=http://www.ucl.ac.uk/taxome/lepnos.html |title=Taxonomy of Lepidoptera: the scale of the problem |last=Mallet|first=Jim|year=2007|work=The Lepidoptera Taxome Project |publisher=University College, London |accessdate=8. 2. 2011}}</ref><ref>{{cite web|title=Lepidoptera Taxome Project | publisher =Lepidoptera Taxome Project | url = http://www.ucl.ac.uk/taxome/ | accessdate=25. 2. 2015}}</ref> Научни назив потиче од [[грчки језик|грчких]] речи -{''lepido''}- (љуспа, крљушт) и -{''pteron''}- (крило).<ref name name ="Etymology">{{cite web|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=lepidoptera |title=Lepidoptera |last=Harper|first=Douglas|publisher=The Online Etymology Dictionary |accessdate=8. 2. 2011}}</ref> Дневни лептири (-{Rhopalocera}-) су велики кладус из реда лептира (-{Lepidoptera}-). Одрасли дневни лептири имају велика, често јарко обојена крила, која видљиво, подрхтавају у лету. Ова група се састоји од велике натпородице -{Papilionoidea}- ([[Papilionoidea|једрилци]]) и две мање натпородице, скелари (-{[[Hesperioidea]]}-) и мољци-лептири (-{[[Hedyloidea]]}-). Фосили лептира који су пронађени стари су око 56 милиона година.
 
Лептири пролазе кроз потпуну метаморфозу, која обухвата четири фазе животног циклуса. Крилати одрасли полажу јаја на биљку хранитељку којом ће њихове ларве, познате као [[Гусеница|гусенице]] да се хране. Гусенице расту, понекад врло брзо, а када се потпуно развију, учауре се у лутку. Када се метаморфоза заврши, кожа лутке се цепа, одрасли инсект пење се, и након што су се крила проширила и осушила, он одлети. Неки лептири, посебно у тропским крајевима, имају неколико генерација у току једне године, док други имају једну генерацију, а неким врстама које насељавају хладнија станишта може бити потребно неколико година да прођу кроз цео животни циклус.
 
Лептири су често [[Полиморфизам|полиморфни]] и многе врсте користе камуфлажу и [[Мимикрија|мимикрију]] да би избегле своје предаторе. Неке врсте, попут монарха и [[Чкаљевац|чкаљевца]] ({{јез-енг|painted lady}}), прелазе велике раздаљине. Неки лептири и мољци живе у [[Симбиоза|симбиози]] или [[Коменсализам|коменсализму]] са другим организмима (нпр. са мравима), многе лептире нападају [[паразит]]и и [[паразитоиди]], који живе у телима других организама, укључујући [[Праживотиње|протозое]], [[Двокрилци|двокрилце]], неке врсте оса и друге [[Бескичмењаци|бескичмењаке]] или су плен других организама. Неке врсте лептира су штеточине (док су у фази ларве), јер могу оштетити домаће усеве или дрвеће; остале врсте су опрашивачи неких биљака, а гусенице неких врста лептира једу штетне инсекте. У култури, лептири су популарни мотив визуелних и књижевних уметности.
 
== Биологија ==
=== Основне одлике ===