Одећа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 12:
Историја служи као извор инспирације данашњим модним дизајнерима, као и тема професионалног интереса за купце који граде за представе, филмове и телевизију.
 
Постоји одећа за мушкарце и жене. Разлике су и у стиловима, боји и тканинама. У неким друштвима сукње, хаљине и ципела на штиклу су карактеристичне за женску одећу док је кравата за мушку. Генерално је прихватљиво да жене носе мушку традиционалну одећу, а обратно се сматра необичним.
 
У неким културама установљен је закон који гласи да оно што носе мушкарци морају и жене. Ислам захтева да жене носе више "скромну" одећу, обично [[хиџаб]]. Оно што се квалификује као "скромно" варира у различитим исламским друштвима. Од жена се тражи да покрију већи део тела него мушкарци. У исламу жене носе од мараме до [[бурка|бурке]].
Ред 21:
{{see also|Коса|Историја одеће и текстила}}
 
Не постоји једноставан начин одређивања времена кад је одећа први пут била развијена, мада су неке информације произведене проучавањем [[ваши]]. Према тим проценама одећа је уведена пре око 42.000-72.000 година.<ref>{{Citation |author= Ralf Kittler |author2=Manfred Kayser |author3=Mark Stoneking |journal=[[Current Biology]] |volume=13 |year=2003|title=Molecular evolution of ''Pediculus humanus'' and the origin of clothing |url=http://www.cell.com/current-biology/abstract/S0960-9822(03)00507-4 |format=[[Portable Document Format|PDF]] |doi=10.1016/S0960-9822(03)00507-4 |pmid=12932325 |issue=16 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080910120019/http://www.eva.mpg.de/genetics/pdf/Kittler.CurBiol.2003.pdf |archivedate=10. 099. 2008. |df= |pages=1414-1417}}</ref><ref name="Stoneking">{{cite web|url=https://utsouthwestern.influuent.utsystem.edu/en/publications/erratum-molecular-evolution-of-pediculus-humanus-and-the-origin-o |last=Stoneking|first=Mark |title=Erratum: Molecular evolution of ''Pediculus humanus'' and the origin of clothing |accessdate=24. 033. 2008 }}</ref><ref>[http://mbe.oxfordjournals.org/content/28/1/29.full "...Lice Indicates Early Clothing Use ..."], Mol Biol Evol (2011) 28 (1): 29-32.</ref><ref>{{Citation|last=Reed|first=David
|title=Pair of lice lost or parasites regained: The evolutionary history of Anthropoid primate lice
|publisher=BMC Biology|year=2007
}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.redorbit.com/news/science/13258/naked_ape_humans_lost_body_hair_long_before_finding_clothes/|title=Naked ape: Humans lost body hair long before finding clothes|accessdate=13. 033. 2012.|date=20. 088. 2003.}}</ref>
 
== Функције ==
Ред 41:
Одећа може да буде и била је у прошлости израђена од веома широког спектра материјала. [[Clothing material|Материјали]] се крећу од коже и крзна до тканих материјала, до сложених и егзотичних природних и синтетичких тканина. Не сматрају се сви телесни покривни предмети одећом. Предмети који се носе уместо да се облаче (као што су [[Handbag|торбице]]), носе на једном делу тела и лако уклањају ([[шал]]ови), који се носе само ради украшавања ([[накит]]) или они који служе функцији која није заштитна ([[наочаре]]), обично се сматрају [[fashion accessory|додатном опремом]], пре него одећом, изузев ципела.
 
Одећа штити од многих утицаја који могу да повреде откривено људско тело. Одећа штити људе од елемената, укључујући кишу, снег, ветар и друге временске прилике, као и од сунца. Међутим, одећа која је превише прозрачна, танка, мала, уска, итд, нуди заштиту у мањој мери. Одговарајућа одећа такође може да умањи ризик током активности као што су рад или спорт. Нека одећа штити од специфичних опасности, као што су [[инсекти]], штетне хемикалије, време, [[оружје]] и контакт са абразивним супстанцама. Насупрот томе, одећа може да заштити животну средину од носиоца одеће: на пример доктори носе [[scrubs (clothing)|медицинску одећу]].<ref>{{cite web|last=Sherlock|first=Angela|title=The Origin of Scrubs|url=http://www.medelita.com/blog/the-origin-of-scrubs/|publisher=Medelita Lab Coats & Scrubs|accessdate=13. 077. 2011}}</ref><ref>{{cite web|last=Udin|first=Zaf|title=Nursing Uniforms of the Past and Present|url=http://www.pulseuniform.com/nursing/nursing-uniforms.asp|publisher=Pulse Uniform|accessdate=14. 11. 2011}}</ref>
 
Људи су били довитљиви у изналажењу решења за одећу у одговору на животну средину или друге опасности: као што су [[заштитно одело космонаута]], [[air conditioned clothing|климатизована одећа]], [[оклоп]]и, [[Diving suit|ронилачка одела]], [[Swimsuit|купаћи костими]], [[Пчеларство#Протективна одећа|пчеларска опрема]], [[Motorcycle personal protective equipment|мотоциклистичка одећа]], [[high-visibility clothing|одећа високе видљивости]], и други комади [[Personal protective equipment|заштитне одеће]]. У међувремену, разлика између одеће и заштитне опреме није увек јасна, јер одећа која је дизајнирана да буде помодна често има заштитну вредност, а одећа намењена функцији често узима у обзир моду у свом дизајну. Избор одеће такође има друштвене импликације. Она покрива делове тела које друштвене норме захтевају да буду покривени, делује као облик украшавања и служи другим друштвеним циљевима. Неко ко нема средстава да набави разумну одећу због [[Сиромаштво|сиромаштва]] или њене приуштивости, или услед једноставног непостојања инклинације, понекад се каже да је одрпан, дроњав или отрцан.<ref>Baradel, Lacey. "Geographic Mobility and Domesticity in Eastman Johnson’s The Tramp." American Art 28.2 (2014): 26-49</ref>
Ред 47:
== Истраживања ==
 
Дисертације о одећи и њеним функцијама се појављују од 19. века, када су се колонисти бавили новим окружењима.<ref name="Jeffreys1858">e.g. {{citation |year=1858 |last=Jeffreys|first=Julius|title=The British Army in India: Its Preservation by an appropriate Clothing, Housing, Locating, Recreative Employment, and Hopeful Encouragement of the Troops |place=London |publisher=Longman, Brown, Green, Longmans & Roberts |url=https://archive.org/stream/britisharmyinin01jeffgoog#page/n7/mode/1up |accessdate=088. 099. 2010}}</ref> У првој половини 20. века спроведена су планска научна истраживања психосоцијалних, [[Физиологија|физиолошких]] и других функција одеће (нпр. заштитна, носива), уз појаву репрезентативних публикација као што је [[John Flügel|Џ. Ц. Флигелова]] „''Психологија одеће''” из 1930. године,<ref name="Flugel1930" /> и Њубургов семинални рад „''Физиологија топлотне регулације и наука о одећи''” из 1949. године.<ref name="Newburgh1968">{{citation |year=1968|origyear=1949 |editor=Newburgh, Louis Harry |title=Physiology of Heat Regulation and The Science of Clothing |place=New York & London |publisher=Hafner Publishing}}</ref> До 1968. године, област физиологије животне средине се значајно развила и проширила, док се наука о одећи у односу на физиологију животне средине мало променила.<ref name="Hertig1969">{{citation |date=February 1969 |author=Hertig, Bruce A |title=Book review: Physiology of Heat Regulation and the Science of Clothing |journal=[[Journal of Occupational and Environmental Medicine]] |volume=11 |issue=2 |pages=100 |url=http://journals.lww.com/joem/Citation/1969/02000/Physiology_of_Heat_Regulation_and_the_Science_of.12.aspx |accessdate=088. 099. 2010 |doi=10.1097/00043764-196902000-00012|pmc=1520373 |pages=100}} (reviewer's name appears next to Newburgh, but was not the co-author. See also reviewer's name at bottom of page).</ref> Од тада су спроведена знатна истраживања, и база знања је значајно порасла, мада су главни концепти остали непромењени. Стога савремени аутори и даље често цитирају Њубургову књигу, укључујући и оне који покушавају да развију терморегулаторне моделе развоја одеће.<ref name="Gilligan2010">{{citation |date=January 2010 |last=Gilligan|first=Ian|title=The Prehistoric Development of Clothing: Archaeological Implications of a Thermal Model |journal=Journal of Archaeological Method and Theory |volume=17 |issue=1 |pages=15-80 |doi=10.1007/s10816-009-9076-x|pages=15-80}}</ref>
 
== Порекло и историја ==
Ред 55:
=== Рана употреба ===
 
Према налазима археолога и антрополога, најранија одећа се вероватно састојала од [[fur|крзна]], [[Koža (materijal)|коже]], лишћа, и траве који су били огртани, обмотавани или везани око тела. Познавање такве одеће остаје инференцијално, пошто се материјали за одећу брзо деградирају у поређењу са каменом, костима, шкољкама и металним артефактима. Археолози су идентификовали врло ране [[Игла|шиваће игле]] од костију и слоноваче из периода око 30.000 п. н. е., пронађених у близини [[Kostyonki-Borshchyovo archaeological complex|Костјонковског]], [[Русија]] 1988. године.<ref>Hoffecker, J., Scott, J., ''Excavations In Eastern Europe Reveal Ancient Human Lifestyles'', University of Colorado at Boulder News Archive, March 21, 2002, [http://www.colorado.edu/news/r/b278a670675fd8d2ca0700cdc0e9d808.html colorado.edu] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110719175257/http://www.colorado.edu/news/r/b278a670675fd8d2ca0700cdc0e9d808.html |date=19. 077. 2011 }}</ref> Осушена влакна [[лан]]а која су могла да буду кориштена за израду одеће су нађена у праисторијској пећини у [[Грузија|Грузији]]. Она потичу из периода око 34.000 п. н. е.<ref>{{cite journal|last=Balter|first=M.|year=2009 | title = Clothes Make the (Hu) Man | url = | journal = Science | volume = 325 | issue = 5946| pages=1329 | doi = 10.1126/science.325_1329a | pmid = 19745126 |pages=1329}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=Kvavadze E, Bar-Yosef O, Belfer-Cohen A, Boaretto E, Jakeli N, Matskevich Z, Meshveliani T |year=2009 | title = 30,000-Year-Old Wild Flax Fibers | url = http://nrs.harvard.edu/urn-3:HUL.InstRepos:4270521| journal = Science | volume = 325 | issue = 5946| pages=1359 | doi = 10.1126/science.1175404 | pmid = 19745144 |pages=1359}} [http://www.sciencemag.org/cgi/data/325/5946/1359/DC1/1 Supporting Online Material]</ref>
 
Научници и даље расправљају када су људи почели да носе одећу. Ралф Китлер, Манфред Кајзер и Марк Стоункинг, [[anthropology|антрополози]] при [[Max Planck Institute for Evolutionary Anthropology|Макс Планковом институту за еволуциону антропологију]], су спровели генетичку анализу људске [[Телесна ваш|телесне ваши]] и извели су закључак да је одећа кориштена током задњих 170.000 година. Телесне ваши су индикатор ношења одеће, пошто већина људи има веома ретку длаку, те је стога вашима неопходно да људи носе одећу да би преживеле. Њихово истраживање сугерише да се изум одеће вероватно поклапао са миграцијом модерне -{''[[Razuman čovek|Homo sapiens]]''}- врсте на север далеко од топле [[клима|климе]] [[Африка|Африке]], за коју се сматра да је почела пре између 50.000 и 100.000 година. Међутим, друга група истраживача је користећи сличне генетичке матоде проценила да је одећа кориштена у задњих 540.000 година.<ref>{{cite journal|author=Reed |display-authors=etal |year=2004 | title = Genetic Analysis of Lice Supports Direct Contact between Modern and Archaic Humans| journal = PLoS Biology | volume = 2 | issue = 11| page = e340 | doi=10.1371/journal.pbio.0020340 | pmid=15502871 | pmc=521174}}</ref> За сад, датум порекла одеће остаје нерешен.
 
== Животни циклус ==
Ред 63:
=== Негужвајућа одећа ===
 
Смола која се користи за израду негужвајућих кошуља отпушта [[формалдехид]], који може да узрокује [[contact dermatitis|контактни дерматитис]] код неких људи.<ref>{{cite journal|vauthors=Kimber I, Basketter DA, Gerberick GF, Dearman RJ |title=Allergic contact dermatitis |journal=Int. Immunopharmacol. |volume=2 |issue=2–3 |pages=201-11 |year=2002 |pmid=11811925 |doi= 10.1016/S1567-5769(01)00173-4|url=http://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S1567-5769(01)00173-4|pages=201-11}}</ref><ref name="rietschel1997">{{cite journal|last=Rietschel|first=R. L.|title=Mechanisms in irritant contact dermatitis |journal=Clin. Dermatol. |volume=15 |issue=4 |pages=557-9 |year=1997 |pmid=9255462 |doi= 10.1016/S0738-081X(97)00058-8|url=http://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S0738-081X(97)00058-8|pages=557-9}}</ref> Не постоје законски захтеви за декларисање ове појаве. Године 2008. је амерички [[Government Accountability Office|Уред за одговорност владе]]<ref>{{cite web|url=https://www.gao.gov/about/workforce/ocg.html|title=Office of the Comptroller General|publisher=United States Government Accountability Office}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.gao.gov/new.items/d10559sp.pdf |title=Strategic Plan: Serving the Congress and the Nation, 2010 –2015 |publisher=Government Accountability Office |accessdate=27. 011. 2011}}</ref> тестирао за присуство формалдехида у одећи и утврђено је да је генерално присутан у највишим концентрацијама у негужвајућим кошуљама и панталонама.<ref>[https://www.nytimes.com/2010/12/11/your-money/11wrinkle.html When Wrinkle-Free Clothing Also Means Formaldehyde Fumes]. ''New York Times''.</ref> Године 1999, једно истраживање утицаја прања на нивое формалдехида је утврдило да је шест месеци након прања 7 од 27 кошуља имало нивое веће од 75 -{ppm}-, што је безбедоносни лимит за директно излагање коже.<ref>[http://sciencelinks.jp/j-east/article/200006/000020000600A0121887.php Changes of Free Formaldehyde Quantity in Non-iron Shirts by Washing and Storage] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110722124023/http://sciencelinks.jp/j-east/article/200006/000020000600A0121887.php |date=22. 077. 2011 }}. ''Journal of Health Science''.</ref>
 
=== Рециклирање ===
 
Коришћена, неносива одећа може наћи примену у изради креветних [[quilt|прекривача]], [[:wikt:rag|крпара]], [[тепих]]а, [[bandage|завоја]], и многим другим кућним употребама. Она исто тако може да буде рециклирана у [[папир]]. У западним друштвима, стара одећа се често баца или се донира у добротворне сврхе (као што је путем [[clothing bin|контејнера]] за одећу). Она се исто тако продаје путем [[Consignment|консигнација]], агенција за одећу, [[Buvlja pijaca|бувљих пијаца]], и на [[online auction|онлајн аукцијама]]. Кориштена одећа се често прикупља у индустријским размерама да би била сортирана и отпремљена за даљу употребу у сиромашнијим земљама. Глобално, кориштена одећа је вредна око $4 америчких долара милијарде,<ref>{{cite news|last=Minter|first=Adam|title=No One Wants Your Used Clothes Anymore|url=https://www.bloomberg.com/view/articles/2018-01-15/no-one-wants-your-used-clothes-anymore|accessdate=17. 011. 2018|work=[[Bloomberg News#Bloomberg View|Bloomberg View]]|date=15. 011. 2018}}</ref> при чему су САД водећи извозник са $575 америчких долара милиона.<ref>{{cite news|last=Banigan|first=Melissa|title=East Africa Doesn’t Want Your Hand-Me-Downs|url=https://www.racked.com/2018/1/25/16923226/east-africa-used-clothing-ban|accessdate=26. 011. 2018|work=Racked|publisher=[[Vox Media#Racked|Vox Media]]|date=25. 011. 2018}}</ref>
 
Постоји много забринутости у погледу животног циклуса синтетичке одеће, која првенствено долази од петрохемикалија. За разлику од природних влакана, њихов извор није обновљив и она нису [[Biorazgradivi materijal|биоразградива]].<ref>[http://sweatshirtstation.com/articles/the-textile-materials-eco-battle-between-natural-and-synthetic-fabrics/ The Textile Materials Eco Battle Between Natural and Synthetic Fabrics] "Steven E. Davis, Sweatshirt Station".</ref>
 
Вишак инвентара одеће се понекад уништава како би се сачувала вредност марке.<ref>{{cite news|last=Lieber |first=Chavie |title=Why fashion brands destroy billions’ worth of their own merchandise every year |url=https://www.vox.com/the-goods/2018/9/17/17852294/fashion-brands-burning-merchandise-burberry-nike-h-and-m |accessdate=17. 099. 2018 |work=[[Vox (website)]] |date=17. 099. 2018}}</ref>
 
== Врсте одеће ==
* Капе где спадају: [[капа]], [[шешир]], [[шајкача]], [[марама]], [[шал]], [[Фес (капа)|фес]], [[клобук (шешир)|клобук]], [[шубара]]...
* Горња одећа где спадају: [[кошуља]], [[џемпер]], [[сако (одећа)|сако]], [[прслук]] ...
* Доња одећа где спадају: [[фармерице]], [[хаљина]], [[чарапа|чарапе]] ...
* Зимска одећа: [[јакна]], [[капут]], [[бунда]], [[шињел]]...
Ред 86:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv| |year=2008|last=Finnane|first=Antonia|title=Changing Clothes in China: Fashion, History, Nation |place=New York |publisher=[[Columbia University Press]] |isbn=978-0-231-14350-9|url=https://books.google.com/?id=Ju3N4VeiQ28C&printsec=frontcover&dq=clothes+history&q |accessdate=08. 099. }} ebook. {{page|year=2010|isbn=978-0-231-51273-2|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|year=2007|last=Forsberg|first=Krister|author2=Mansdorf, S.Z |title=Quick Selection Guide to Chemical Protective Clothing |edition=5th |place=Hoboken, New Jersey |publisher=[[John Wiley & Sons]] |isbn=978-0-470-14681-1|url=https://books.google.com/?id=UkA2MK9vXEIC&printsec=frontcover&dq=clothing+protective&q |accessdate=088. 099. 2010.}}
* {{citation |doi=10.2165/00007256-200333130-00001 |year=2003 |last=Gavin |first=Timothy P. |title=Clothing and Thermoregulation During Exercise |journal=Sports Medicine |volume=33 |issue=13 |url=http://adisonline.com/sportsmedicine/Abstract/2003/33130/Clothing_and_Thermoregulation_During_Exercise.1.aspx |accessdate=088. 099. 2010. |pmid=14606923 |pages=941-947 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110707083519/http://adisonline.com/sportsmedicine/Abstract/2003/33130/Clothing_and_Thermoregulation_During_Exercise.1.aspx |archivedate=077. 077. 2011 |deadurl=yes |pages=941-947}}
* {{Cite book|ref=harv|year=1993|last=Hollander|first=Anne L.|title=Seeing Through Clothes |place=Berkley & Los Angeles, California, and London, UK |publisher=[[University of California Press]] |isbn=978-0-520-08231-1 |url=https://books.google.com/?id=CSItqzbG9nIC&printsec=frontcover&dq=clothes&q |accessdate=088. 099. 2010.}}
* {{citation |year=1994|last=Montain|first=Scott J.|author2=Sawaka, Michael N |last3=Cadarett|first3=Bruce S.|author4=Quigley, Mark D |last5=McKay|first5=James M.|title=Physiological tolerance to uncompensable heat stress: effects of exercise intensity, protective clothing, and climate |journal=Journal of Applied Physiology |volume=77 |issue=1 |url=http://www.dtic.mil/cgi-bin/GetTRDoc?AD=ADA283851&Location=U2&doc=GetTRDoc.pdf |accessdate=088. 099. 2010. |pmid=7961236|pages=216-222}}
* {{Cite book|ref=harv| |year=2008|last=Ross|first=Robert|title=Clothing, a Global History: or, The Imperialist's New Clothes |place=Cambridge, UK |publisher=[[Polity Press]] |isbn=978-0-7456-3186-8|url=https://books.google.com/?id=e7LZe4b18ScC&printsec=frontcover&dq=clothes+history&q |accessdate=08. 099. }} Paperback. {{page|year=2010|isbn=978-0-7456-3187-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|year=2005|editor1=Tochihara, Yutaka |editor2=Ohnaka, Tadakatsu |title=Environmental Ergonomics: The Ergonomics of Human Comfort, Health and Performance in the Thermal Environment |volume=Vol.3 |isbn=978-0-08-044466-6 |place=Amsterdam & Boston |publisher=[[Elsevier]] |url=https://books.google.com/?id=qvh2sdJoQR8C&printsec=frontcover&dq=environmental+ergonomics&q |accessdate=088. 099. 2010. |series=Elsevier Ergonomics Book Series|pages=315-320}} (see especially sections 5 – 'Clothing' – & 6 – 'Protective clothing').
* {{Cite book|ref=harv|year=2005|editor=Yarborough, Portia |editor2=Nelson, Cherilyn N |title=Performance of Protective Clothing: Global Needs and Emerging Markets |volume=8th Vol. |place=West Conshohocken, PA |publisher=[[ASTM International]] |isbn=978-0-8031-3488-1 |issn=1040-3035 |url=https://books.google.com/?id=pbnN_SL4H9AC&printsec=frontcover&dq=protective+clothing+nelson&q |accessdate=088. 099. 2010.}}
* Boucher, François. [[20,000 Years of Fashion]]: The history of costume and personal adornment. New York: Harry N. Abrams. {{page|year=1987|isbn=978-0-8109-1693-7|pages=}}
* Jenkins, David, ed.: ''The Cambridge History of Western Textiles'', Cambridge, UK. {{page1|location=|publisher=Cambridge University Press|year=2003|isbn=978-0-521-34107-3|pages=}}
Ред 117:
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Clothing}}
{{Sister project links|clothing}}
* -{[http://news.bbc.co.uk/local/wiltshire/hi/people_and_places/history/newsid_8299000/8299700.stm BBC Wiltshire]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20080216110508/http://www.itaaonline.org/template.asp?intPageId=1 International Textile and Apparel Association]}-
Ред 125:
* -{[http://www.metmuseum.org/toah/hd/txt/hd_txt.htm Textile production in Europe, 1600–1800]}-
* -{[http://inventors.about.com/cs/inventorsalphabet/a/textile_5.htm Spindle, Loom, and Needle]}-
* {{Cite web |url=http://geocities.com/amcat_inc/ |title=Australian Museum of Clothing And Textiles Inc. |access-dateaccessdate=066. 11. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091027020852/http://geocities.com/amcat_inc/ |archive-date=27. 10. 2009 |dead-url=yes |df= }} – Why have a Museum of Clothing and Textiles?
* -{[https://web.archive.org/web/20080226213742/http://ctr.sagepub.com/cgi/content/refs/8/3/14 Linking Anthropology and History in Textiles and Clothing Research: The Ethnohistorical Method by Rachel K. Pannabecker]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20080510104439/http://www.tralac.org/scripts/content.php?id=3196 The drafting history of the Agreement on Textiles and Clothing]}-
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Одећа