Живот — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje dupliranih poziva
Ред 130:
Једно питање у вези са теоријом РНК света је да је синтеза РНК из једноставних неорганских прекурзора тежа него за друге органске молекуле. Један од разлога за то је да су прекурзори РНК врло стабилни и међусобно реагују врло споро под уобичајеним условима околине, па је такође предложено да су се живи организми састојали од других молекула пре него што је настала РНК. Међутим, успешна синтеза одређених молекула РНК, под условима који су постојали пре живота на Земљи, постигнута је додавањем алтернативних прекурсора у неком одређеном циљу са претечама фосфата присутних у целој реакцији. Ова студија чини теорију РНК света прихватљивијом.
 
Геолошка открића у [[2013]]. су показала да су реактивне врсте [[фосфор]]а (као што су фосфити) били су у изобиљу у океану, пре 3,5 милијарде година и да лако реагује с воденим [[глицерол]]ом за генерирање фосфита и [[глицерол 3-фосфат]]а.<ref name=Pasek>{{cite journal|last=Pasek|first=Matthew A.|author2last2=et |first2=at. |title=Evidence for reactive reduced phosphorus species in the early Archean ocean|journal=PNAS|date=18. 6. 2013|volume=110|issue=25|doi=10.1073/pnas.1303904110|pmid=23733935|url=http://www.pnas.org/content/110/25/10089|accessdate=16. 7. 2013|bibcode=2013PNAS11010089P|last3=Buick|first3=R.|last4=Gull|first4=M.|last5=Atlas|first5=Z.|pmc=3690879 |pages=10089-10094}}</ref> Претпоставља се да су метеорити који садрже -{''Schreibersite''}- из касног тешког бомбардирања могли да пруже иницијални редуковани форсфор, који би могао да реагује с пребиотским органским [[молекул]]има да формира фосфорилизоване [[биомолекул]]е, као и РНК.<ref name=Pasek/>
 
У [[2009]]. години, експерименти су показали Дарвиновску еволуцију од двокомпонентног система РНК [[ензим]]а ([[рибозим]]а) -{''in vitro''}-. Експеримент је изведен у лабораторији [[Gerald Joyce|Герарда Џојса]], који је изјавио: „Ово је први пример, изван биологије, еволуцијске адаптације у молекулско-генетичком систему“.
Ред 194:
Земља је једина планета која је познато уточиште живота. Остале локације унутар Сунчевог система које могу угостити [[микробиологија|микробне]] облике живота укључују потповршинске слојеве на [[Марс]]у, [[Венера|атмосферу Венере]], и потповршинске слојеве океана на неким сателитима планете гасног гиганта. Варијабле Дрејкеове једнаџбе се користе како би се разговарало о условима за живот у соларном систему, где се са највећом веројатноћом очекује постојање цивилизације.
 
Регије око звезда главног низа које би могле подржати облике попут живота на Земљи могле би бити сличне планетама које су познате као [[усељива зона]]. Унутарњи и вањски радијус ове зоне варира са сјајем звезда, као што то чини и временски интервал у којем зона опстаје. Масивније звезде од Сунца имају већу усељиву зону, али се и даље у главном рачуна на краћи временски интервал. Мали [[црвени патуљак|црвени патуљци]] су звезде које имају супротан проблем, са мањом усељивом зоном која је предмет виших нивоа магнетне активности и ефеката [[плима|плиме закључавања]] из блиске орбите. Стога, звезде у средњем распону масе као што је Сунце могу имати већу вероватноћу да развију живот као што је овај на Земљи. Положај звезда унутар галаксије може имати утицај на могућност формирања живота. Звезде у подручјима с већим обиљем тежих елемената који могу формирати планете, у комбинацији са ниском стопом потенцијалних станишта оштећују супернова догађаји, према предвиђањима, имају већу вероВатноћу да буду домаћинске планете са сложеним животом.<ref>Van Valkenburgh, B. (1999): Major patterns in the history of carnivorous mammals. Annual Review of Earth and Planetary Sciences 27: 463–493.</ref><ref>{{cite journal|title=Major Patterns In The History Of Carnivorous Mammals |journal = Annual Review of Earth and Planetary Sciences |id= Bibcode:1999AREPS..27..463V. |doi= 10.1146/annurev.earth.27.1.463 |authorlast=Valkenburgh|first= Blaire Van Valkenburgh |volume= 27 |year=1999|url= http://www.annualreviews.org/doi/abs/10.1146/annurev.earth.27.1.463 |pages=463-493}}</ref><ref name=FAQ >Frequently asked questions. San Diego Natural History Museum. Приступљено 2012-05-25.</ref>
 
[[Панспермија]], такође названа и као егзогенеза, је хипотеза да је живот настао другде у Свемиру, а потом пребачен на Земљу у облику [[спора]] путем [[метеорит]]а, [[комета]] или [[космичка прашина|космичке прашине]]. Насупрот томе, земаљски живот може се „пресадити“ у друге соларне суставе помоћу усмерене панспермије, да би се осигурало ширење неких земаљских облика живота. [[Астроекологија|Астроеколошки]] експерименти са метеоритима показују да су материјали астероида и комета богати неорганским елементима и могу бити плодно тло за микробе, алге и биљни живот, прошлом и будућем животу на нашем и другим соларним системима.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот