Бока которска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м brisanje obrisanih slika iz galerija (ili pripremne radnje) |
Dubina korigovana sa 60 na izmerenih 68 metara ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 8:
У Боки которској постоји и девет острва: [[Михољска превлака|Превлака]], [[Мамула (острво)|Мамула]] и [[Острво Ваведење]] на самом улазу у [[Бококоторски залив]], [[Госпа од Милости]], [[Sveti Marko (ostrvo)|Свети Марко]] и [[Михољска превлака|Острво Цвијећа]], [[Зановетни Шкољиц]] у Тиватском заливу, те [[Кртоли|Кртољска]] увала, а [[Госпа од Шкрпјела]] и [[Свети Ђорђе (острво)|Свети Ђорђе]] у Рисанском заливу.
Основни морфометријски подаци Бококоторског залива: Укупна површина је 87,33 км². Укупна запремина је 2.412.306.000 км³. Максимална дубина је
Боку которску су прославили храбри поморци, вешти мајстори, градитељи, многи истакнути умни људи. Има славну историју — од [[Грчка|грчких]] колонија, преко [[Илири|Илира]], [[Римско царство|Рима]], [[Византијско царство|Византије]], [[Историја Србије у средњем веку|српских средњовековних држава]] ([[Дукља]], [[Историја Србије у средњем веку|Србија]] и [[Босна у средњем веку|Босна]]) до [[Турци|Турака]], Млечана (в. [[Млетачка република]]), [[Русија|Руса]], [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] и [[Аустрија|Аустрије]]. Сви су имали амбиције да њоме господаре. [[Поморство]] је била основа живота и дало је печат великом културном наслеђу. У [[17. век|17.]] и [[18. век]]у Бока је имала преко 300 бродова дуге пловидбе и до 300 мањих, који су годишње зарађивали 200.000 млетачких златника. Пераштани су у [[16. век]]у имали поморску школу (Наутика) на гласу, а у њој су школовали морнаре и за руског цара [[Петар Велики|Петра Великог]].
| |||