Прва државна штампарија у Србији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Додат шаблон. |
||
Ред 1:
{{ФФК42019}}
'''Прва државна штампарија у Србији''' основана је [[2. јун|2. јуна]] [[1831|1831.]] године, након одредба [[Хатишериф из 1830. године|хатишерифа]] турског султана [[Махмуд II|Махмуда II]] из 1830. године, када је Србија добила право да штампа књиге. Године [[1835|1835.]] из [[Београд|Београда]] је премештена у [[Крагујевац|Крагујевац,]] а назив под којим је управљала био је '''Књажеско-србска књигопечатња'''. Њено име је неколико пута било мењано, да би на крају остало име '''Државна штампарија'''.
Линија 4 ⟶ 6:
Штампарија је била добро опремљена, радила је са три штампарске машине од ливеног гвожђа. Словоливци су пристигли из [[Беч|Беча]] и дуго радили на изливању ћириличних слова.
[[Датотека:Praviteljstveni fiskal.jpg|мини|Један од примерака Новина србских]]
Штампано је све од уредби, закона, правилника, пасоша до црквених књига, а штампане су иностране књиге. Неке од првих градских и државних публикација били су изложени примерци књига, [[Новине србске|Новина србских]], [[Сретењски устав|
Након што је отпочела са радом, издате су [[Новине србске]] под уредништвом [[Димитрије Давидовић|Димитрија Давидовића]], који је од сваког издања одвајао ткзв. посебни примерак и од тога формирао библиотеку.
| |||