|
}}
'''Шкотска''' ([[енглески језик|енгл.]]. и {{јез-шко|Scotland}}, {{јез-шкг|Alba}}, ''Каледонија'' на [[Латински језик|латинском]] и [[келтски језици|келтском]]) је област на северу острва [[Велика Британија (острво)|Велика Британија]]. Политички је једна одјесте [[Конститутивне земље Уједињеног Краљевства|конститутивних земаља]] [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства Велике Британије и Сјевене Ирске]]. ДелиНа југу дијели копнену границу на југу са [[Енглеска|Енглеском]], којана сесјеверу протежеи одзападу ушћаизлази рекена [[ТвидАтлантски (река)|Твидокеан]] до залива Солвеј, ана ограниченасјеверозападу јена [[Северно море|СевернимСјеверно моремморе]], на истоку, [[Атлантски океан|Атлантиком]]југу на северу и западу те [[Северни пролаз|Северним каналом]] и [[Ирско море|Ирским морем]], а на југоизападу.југозападу Административно јој припадају ина [[ОркнијскаСеверни острвапролаз|Оркнијска]]Сјеверни и [[Шетландска острва|Шетландска]] острва, као и архипелаг [[Хебридипролаз]]. [[КраљевинаПоред Шкотска|Краљевствокопненог Шкотска]]дијела јекоје биласе независнаналази [[држава]]на досјеверној [[1.трећини мај]]аВелике [[1707]]Британије, кадаШкотска јеиме [[Законипреко о790 Унијиострва, из 1707.|Законом о унији]] ушла у заједницу саукључујући [[КраљевствоСјеверна Енглеска|Краљевством Енглескомострва]] и створила [[Краљевство Велика БританијаХебриди|Краљевство Велику БританијуХебриде]]. На [[Референдум о независности Шкотске 2014.|референдуму о независности]] који је одржан [[18. септембар|18. септембра]] [[2014]]. већином гласова предлог о независности је одбијен.
[[Краљевина Шкотска]] је постојала као независна суверена држава од раног средњег вијека до 1707. године. [[Списак краљева Шкотске|Шкотски краљ]] [[Џејмс I Стјуарт|Џејмс IV]] је насљедним правом 1606. године постао [[Списак енглеских монарха|краљ Енглеске]] и [[Списак ирских монарха|краљ Ирске]], формирајући тако [[Унија Круна|персоналну унију три краљевства]]. Шкотска је након тога [[Закони о Унији из 1707.|1. маја 1707. године]] ступила у политичку унију са Енглеском, чиме је настала [[Краљевина Велика Британија]]. Уједињењем је створен и нови [[Парламент Велике Британије]], који је насљедник [[Парламент Шкотске|Парламента Шкотске]] и [[Парламент Енглеске|Парламента Енглеске]]. Краљевина Велика Британија и Краљевина Ирска су [[Закони о унији из 1800.|1801. године ступиле у политичку унију]] и тиме је створено [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске]]. Већина Ирске се [[Уставни закон о Ирској Слободној Држави 1922.|одвојила од УК 1922. године]].
Шкотска обухвата 77.180 km², а с унутарњим водама 78.764 km². Шкотска је [[2017]]. године имала 5.424.800 становника. Густина износи 67,5 становника на km². Најгушће је насељено средишње подручје. Политичко, индустријско и културно средиште је [[Единбург]] ([[1981]]. године - 419.200 становника). За Шкотску је керактеристична разуђеност обале, посебно западне, по чему се знатно разликује од Енглеске. На источној обали дубоко су се усекли заливи [[Ферт ов Форт]] и [[Moray Firth|Мори Ферт]]. Шкотска се углавном дели на јужни, средишњи и северни део. ''Јужни део'' обухвата Јужно височје с граничним горјем [[The Cheviot|Шевиот]], грађеним претежно од старих стена. ''Средишњи део'' састоји се од низа [[Депресија (геологија)|депресија]], које се настављају у [[Firth of Clyde|Ферт ов Клајд]], Ферт оф Форт и [[Firth of Tay|Ферт ов Теј]]. Њима је одвојено брдовито подручје на југу од [[гранит]]них равница горја [[Grampian|Грампијан]] на северу с највишим врхом британских острва [[Бен Невис]], 1343 м. Удолина [[Glen More|Глен Мор]] с низом језера раставља горје Грампијан од северног височја ([[Northern Highlands|Норден Хајландс]]). Северни део заприма [[Шкотско височје]], које на крајњем северу прелази у обалску равницу.
У Шкотској је британска монархија наставила да користи различите стилове, титуле и друге краљевске симболе државности који су били специфични за Краљевину Шкотску прије уједињења. [[Шкотско право|Правни систем у Шкотској]] је остао одвојен од оног у [[Енглеско право|Енглеској и Велсу]] и [[Сјеверноирско право|Сјеверној Ирској]]; Шкотска представља засебну јурисдикцију у јавном и приватном праву. Наставак постојања правних, образовних, религијски и других институција, које се разликују од оних у остатку Велике Британије, доприњео је одржавању шкотске културе и националног идентитета од уније са Енглеском 1707. године.
''Основне су привредне гране'' [[рударство]] и [[индустрија]]. Искориштавају се лежишта [[Угаљ|угља]], која дају око 10% укупне британске производње, [[гвожђе|жељезне]], [[Бакар|бакрене]] и [[Олово|оловне]] руде. Велике количине [[Електрична енергија|електричне енергије]] потичу из [[хидроелектрана]] и из [[Нуклеарна електрана|нуклеарних електрана]]. Уз металургију развила се метална индустрија с бродоградњом, производњом мапина и сл. Позната је добро развијена текстилна (памучна, вунена, прерада [[јута|јуте]]) и др., прехрамбена (производња [[Виски|вискија]]), хемијска и петрохемијска индустрија с великим рафинеријским средиштем у [[Grangemouth|Грејнџмауту]], до којег води [[нафтовод]] из лежишта [[Forties Oil Field|Фортис]] у подморју [[Северно море|Северног мора]] (преко [[Cruden Bay|Круден Беја]] и [[Абердин]]а). Важну привредну грану представља и сточарство, посебно узгој говеда и оваца. Око 25% обрађених површина налази се под житарицама ([[зоб]], [[пшеница]], [[јечам]]) и индустријским биљкама. У приобалним водама добро развијено је рибарство; познате су рибарске луке Абердин, [[Peterhead|Питерхед]] и Банф. Врло су атрактивне трговачке луке Глазгов и [[Данди]]. Главно прометно средиште јест Единбург. Све већу улогу има туризам.
Шкотски парламент, једнодомо је законодавно тијело са 129 заступника, успостављен је 1999. године и имао надлежност над питањима унутрашње политике које је [[деволуција у Уједињеном Краљевству|деволвирао]] [[Парламент Уједињеног Краљевства]]. Шеф [[Шкотска влада|Шкотске владе]], извршне власти деволвираног парламента, јесте [[Први министар Шкотске]]. Шкотска у [[Дом комуна|Дому комуна]] (доњи дом Парламента УК) има 59 заступника, а у [[Европски парламент|Европском парламенту]] 6. Шкотска је чланица [[Британско-ирски савјет|Британско-ирског савјета]], а шаље пет чланова Шкотске владе у [[Британско-ирска парламентарна скупштина|Британско-ирску парламентарну скупштину]]. Шкотска је подијељена на 32 административне јединице, познате као мјесне власти или савјети. Град [[Глазгов]] је највећа административна јединица у Шкотској по броју становника, а [[Хајленд]] је највећа по површини.
== Етимологија ==
|
