Инерција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м popunjavanje sablona page |
. |
||
Ред 1:
'''Инертност''' или '''тромост''' је једна од основних особина свих тела у свемиру које имају масу, тј. [[маса]] је мера инертности физичких тела. То се својство манифестује као противљење тела промени стања свога кретања, што је описано [[Њутнови закони|Првим Њутновим законом]] (законом инерције).<ref>Andrew Motte's English translation:{{Citation| last = Newton| first = Isaac| title = Newton's Principia : the mathematical principles of natural philosophy| publisher = Daniel Adee| year = 1846| location = New York| url = https://archive.org/details/newtonspmathema00newtrich| pages= 72}}</ref> У основи, то значи да би се телу променио интензитет, правац или смер [[брзина|брзине]], на то тело мора деловати [[сила]]. Уочимо да за промену смера кретања није потребна и промена интензитета брзине.
Противљење промени стања кретања испољава се у појави '''инерцијалне силе''' која делује у неинерцијалном референтном систему чврсто везаном за само тело (у систему у којем тело мирује). Пошто се у овом систему [[убрзање]] (промена брзине) тела не опажа ово противљање се опажа као сила која делује без видљивог узрока или извора, па се зато и назива фиктивном или инерцијалном силом. Најједноставнији и свима добро познати пример за ово је вожња у аутомобилу који мења своју брзину (убрзава, успорава или мења смер брзине). Дакле, као што добро знамо из искуства, приликом убрзавања у вожњи седиште притискује наша леђа, као да нас нешто вуче према назад, док приликом успоравања настављамо са кретањем према ветробранском стаклу, као да нас нешто вуче према напред. Ефекат је израженији што је већа маса тела и/или промена брзине у јединици времена, тј. [[убрзање]].
Линија 8 ⟶ 6:
Неке инерцијалне силе су од посебног значаја у анализи кретања па имају и посебно име: [[центрифугална сила]], [[кориолисов ефекат|кориолисова сила]].
Маса тела је прикладна величина за меру инертности тела само код разматрања кретања које укључује једино транслацију, међутим, инерцијални ефекти се појављују и код чистог ротационог кретања (стална промена смера кретања). Сама маса у таквом случају није довољно добра величина па се уводи појам '''момента инерције'''. Момент инерције се дефинише као <math>\mathbf{}M=J\alpha</math> где је <math>\mathbf{}J</math> [[момент инерције]], <math>\mathbf{\alpha}</math> је [[угаоно убрзање]] у ['''rad/s<sup>2</sup>'''], а М је [[момент силе]]. Ова формула за ротационо кретање је потпуна аналогија формуле <math>\mathbf{}F=ma</math> која важи за транслаторно кретање (основна једначина динамике-други Њутнов закон). Момент силе, који је, дакле, за ротационо (кружно кретање) аналоган сили код транслаторног (праволинијског) кретања може се одредити и у векторској форми као векторски производ. <math>\mathbf{}M=r \times F</math> где је <math>\mathbf{}r</math> вектор најкраће удаљености [[Нападна тачка силе|нападне тачке силе]] од осе ротације, усмерен од ове осе према [[Сила|сили]].
{{rut}}
In common usage, the term "inertia" may refer to an object's "amount of resistance to change in velocity" (which is quantified by its mass), or sometimes to its [[momentum]], depending on the context. The term "inertia" is more properly understood as shorthand for "the principle of inertia" as described by Newton in his [[Newton's laws of motion|First Law of Motion]]: an object not subject to any net external force moves at a constant velocity. Thus, an object will continue moving at its current [[velocity]] until some force causes its speed or direction to change.
On the surface of the Earth, inertia is often masked by the effects of [[friction]] and [[Drag (physics)|air resistance]], both of which tend to decrease the speed of moving objects (commonly to the point of rest), and [[Gravitation|gravity]]. This misled the philosopher [[Aristotle]] to believe that objects would move only as long as force was applied to them:<ref>{{Citation| last = Aristotle: Minor works| title = ''Mechanical Problems'' (''Mechanica'')| publisher = Loeb Classical Library Cambridge (Mass.) and London| year = 1936| location = [[University of Chicago Library]]| url = http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Aristotle/Mechanica*.html | pages= 407}}</ref><ref>Pages 2 to 4, Section 1.1, "Skating", Chapter 1, "Things that Move", Louis Bloomfield, Professor of Physics at the [[University of Virginia]], ''How Everything Works: Making Physics Out of the Ordinary'', John Wiley & Sons (2007), hardcover, {{ISBN|978-0-471-74817-5}}</ref> „...it [body] stops when the force which is pushing the travelling object has no longer power to push it along...”
== Историја и развој концепта ==
=== Рано разумевање кретања ===
Prior to the [[Renaissance]], the most generally accepted theory of motion in [[Western philosophy]] was based on [[Aristotle]] who around about 335 BC to 322 BC said that, in the absence of an external motive power, all objects (on Earth) would come to rest and that moving objects only continue to move so long as there is a power inducing them to do so. Aristotle explained the continued motion of projectiles, which are separated from their projector, by the action of the surrounding medium, which continues to move the projectile in some way.<ref>Aristotle, ''Physics'', 8.10, 267a1–21; [http://etext.library.adelaide.edu.au/a/aristotle/a8ph/ Aristotle, ''Physics'', trans. by R. P. Hardie and R. K. Gaye] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070129111002/http://etext.library.adelaide.edu.au/a/aristotle/a8ph/ |date=2007-01-29 }}.</ref> Aristotle concluded that such violent motion in a void was impossible.<ref>Aristotle, ''Physics'', 4.8, 214b29–215a24.</ref>
Despite its general acceptance, Aristotle's concept of motion was disputed on several occasions by notable philosophers over nearly two [[millennia]]. For example, [[Lucretius]] (following, presumably, [[Epicurus]]) stated that the "default state" of matter was motion, not stasis.<ref>Lucretius, ''On the Nature of Things'' (London: Penguin, 1988), pp. 60–65</ref> In the 6th century, [[John Philoponus]] criticized the inconsistency between Aristotle's discussion of projectiles, where the medium keeps projectiles going, and his discussion of the void, where the medium would hinder a body's motion. Philoponus proposed that motion was not maintained by the action of a surrounding medium, but by some property imparted to the object when it was set in motion. Although this was not the modern concept of inertia, for there was still the need for a power to keep a body in motion, it proved a fundamental step in that direction.<ref>{{cite book|last=Sorabji|first=Richard|title=Matter, space and motion : theories in antiquity and their sequel|date=1988|publisher=Cornell University Press|location=Ithaca, N.Y.|isbn=978-0801421945|edition=1st |pages=227—228}}</ref><ref>{{cite encyclopedia |url=http://plato.stanford.edu/entries/philoponus/#2.1 |encyclopedia=Stanford Encyclopedia of Philosophy |title=John Philoponus |date=8 June 2007 |accessdate=26 July 2012}}</ref><ref name=Darling_2006>{{Cite book | last = Darling | first = David | title = Gravity's arc: the story of gravity, from Aristotle to Einstein and beyond | publisher = John Wiley and Sons | date = 2006 | pages = 17, 50 | url = https://books.google.com/books?id=Nh3zEV_2N4EC&pg=PA50 | isbn = 978-0-471-71989-2}}</ref> This view was strongly opposed by [[Averroes]] and by many [[Scholasticism|scholastic]] philosophers who supported Aristotle. However, this view did not go unchallenged in the [[Islamic Golden Age|Islamic world]], where Philoponus did have several supporters who further developed his ideas.
== Референце ==
{{reflist|}}
== Литература ==
Линија 49 ⟶ 52:
== Спољашње везе ==
{{Commons category|Inertia}}
* [http://www.seop.leeds.ac.uk/entries/buridan/ Станфордска енциклопедија филозофије]
* [http://www.geom.uiuc.edu/education/calc-init/static-beam/mnt-derive.html Инерција]
* -{[https://www.youtube.com/watch?v=TQxeutcYP6I Why Does the Earth Spin? (YouTube)]}-
{{Authority control}}
[[Категорија:Класична механика]]
| |||