Заменице — разлика између измена

14.202 бајта уклоњена ,  пре 1 године
Називи чланака су у принципу у једнини
(.)
ознака: уклоњено преусмерење
(Називи чланака су у принципу у једнини)
ознака: ново преусмерење
 
#Преусмери [[Заменица]]
'''Заменице''' ({{Ијек|замјенице}}) представљају једну од [[Врсте речи у српском језику|променљивих врста речи]]. Оне се односе на лица, ствари, особине, односно замењују [[именице]] или [[придеви|придеве]]. Деле се на именичке и придевске.
 
Заменице су традиционално сматране једним од [[part of speech|делова говора]], али део модерних теоретичари их не сматра јединственом класом, с обзиром на разноврсност лингвистичких функција које обављају. Један пример заменице је „њихово”, што је и плурално и сингуларно. Подтипови обухватају [[Личне заменице|личне]] и [[possessive pronoun|посесивне заменице]], [[reflexive pronoun|рефлексне]] и [[reciprocal pronoun|реципрочне]] заменице, [[Pokazne zamjenice|демонстративне]] заменице, [[relative pronoun|релативне]] и [[interrogative pronoun|упитне]] заменице и [[indefinite pronoun|неодређене]] заменице.<ref name="Bhat">{{Cite book|title=Pronouns|last=Bhat|first=Darbhe Narayana Shankara|year=2007|publisher=[[Oxford University Press]] |isbn=978-0199230242|edition=Paperback|location=Oxford|pages=1}}</ref>{{rp|1–34}}<ref name=Borjars>{{cite book|last=Börjars |first=Kersti |title=Introducing English grammar |year=2010|publisher=Hodder Education |location=London |isbn=978-1444109870 |edition=2nd |last2=Burridge |first2=Kate |pages=50–57}}</ref>
 
Употреба заменица често укључује [[anaphora (linguistics)|анафору]], где значење заменице зависи од [[Антецедент|претходних]] речи. На пример, у реченици „''Онај јадни човек изгледа као да му је потребан нови капут''”, антецедент заменице „''он''” („му”) је зависан од „''онај јаднi човек''”.
 
[[Придев]] који се односи на заменицу је ''прономиналан''.{{efn-ua|Not to be confused with ''prenominal'', which means "before the noun". English adjectives are prenominal – ''the '''blue''' house'' — and most of the French adjectives are postnominal — ''la maison '''bleue'''''.}} Прономинална је такође реч или фраза која делује као заменица. На пример, у „''То није онај који сам ја хтео''”, израз „''онај''” је прономиналан.<ref>{{cite web|url=https://glossary.sil.org/term/pronominal |title=What is a pronominal? |publisher=SIL International |work=Glossary of linguistic terms |last=Loos |first=Eugene E. |last2=Anderson |first2=Susan |last3=Day |first3=Dwight H. Jr.|last4=Jordan |first4=Paul C.|last5=Wingate |first5=J. Douglas }}</ref>
 
== Теоријска разматрања ==
 
Заменице -{''(antōnymía)''}- су наведене као један од [[Врсте речи|осам делова говора]] у делу ''[[The Art of Grammar|Уметност граматике]]'', расправи о грчкој граматици која се приписује [[Dionysius Thrax|Дионисију Фракијском]] и потиче из 2. века п. н. е. Заменица се тамо описује као „део говора који је замењив за именицу и означен за особу”. Заменице су и даље сматране делом говора у [[Латински језик|латинској]] граматици (латински термине је {{јез-лат|pronomen}}, од чега потиче енглески назив, преко [[Middle French|средњефранцуске]] речи), и стога генерално у европској традицији.
 
У модернијим приступима, мање је вероватно да ће се заменице сматрати [[Врсте речи|класом]] једне речи, због много различитих синтактичких улога које играју, што је представљено различитим врстама заменица које су наведене у претходним одељцима.<ref>For example, Vulf Plotkin (''The Language System of English'', Universal Publishers, 2006, pp. 82–83) writes: "[...] Pronouns exemplify such a word class, or rather several smaller classes united by an important semantic distinction between them and all the major parts of speech. The latter denote things, phenomena and their properties in the ambient world. [...] Pronouns, on the contrary, do not denote anything, but refer to things, phenomena or properties without involving their peculiar nature."</ref>
 
== Именичке заменице ==
Именичке заменице замењују именице. У [[реченица|реченици]] су самосталне, а врше службу [[Субјекат (граматика)|субјекта]] или [[Објекат (реченични члан)|објекта]].
Именичке заменице се деле на:
* Личне
* Неличне
=== Личне именичке заменице ===
Личне именичке заменице имају род (мушки, женски или средњи) и број (једнина или множина).
 
Једнина:
* 1. ја
* 2. ти
* 3. он (мушки род), она (женски род), оно (средњи род)
 
Множина:
* 1. ми
* 2. ви
* 3. они (мушки род), оне (женски род), она (средњи род)
 
'''Повратна лична заменица''' за сва лица (промена по [[падеж]]има):
* Номинатив: -
* Генитив: себе
* Датив: себи
* Акузатив: себе/се
* Вокатив: -
* Инструментал: собом
* Локатив: себи
 
=== Неличне именичке заменице ===
Неличне именичке заменице не разликују лица и имају један облик који се користи за оба броја и сва три рода.
Деле се на:
* упитно-односне (ко, шта)
* неодређене (неко, нешто)
* одричне (нико, ништа)
* опште (свако, свашта)
 
== Придевске заменице ==
Придевске заменице замењују придеве. У реченици су несамосталне речи и имају функцију [[атрибут]]а или дела именског [[предикат]]а. Као и придеви, слажу се са именицом у роду, броју и [[падеж]]у.
 
Придевске заменице се деле на:
* Присвојне (посесивне)
* Показне
* Упитне - односне
* Неодређене
* Одричне
* Опште
 
=== Присвојне заменице ===
Присвојне (посесивне) придевске заменице означавају припадање бића и предмета појединим лицима.
 
Једнина:
* 1. лице: мој, моја, моје; моји, моје, моја;
* 2. лице: твој, твоја, твоје; твоји, твоје, твоја;
* 3. лице: његов, његова, његово; његови, његове, његова
Множина:
* 1. лице: наш, наша, наше; наши, наше, наша;
* 2. лице: ваш, ваша, ваше; ваши, ваше, ваша;
* 3. лице: њихов, њихова, њихово; њихови, њихове, њихова
Повратне присвојне заменице означавају да објекат припада субјекту:
* једнина: свој, своја, своје;
* множина: своји, своје, своја.
 
=== Показне заменице ===
[[Pokazne zamjenice|Овим заменицама]] се упућује на бића и предмете и њихове особине.
 
1. лице:
* ''за бића и предмете:'' овај, ова, ово; ови, ове, ова;
* ''за величину:'' оволики, оволика, оволико; оволики, оволике, оволика;
* ''за особину:'' овакав, оваква, овакво; овакви, овакве, оваква;
2. лице:
* ''за бића и предмете:'' тај, та, то; ти, те, та;
* ''за величину:'' толики, толика, толико; толики, толике, толика;
* ''за особину:'' такав, таква, такво; такви, такве, таква;
3. лице:
* ''за бића и предмете:'' онај, она, оно; они, оне, она;
* ''за величину:'' онолики, онолика, онолико; онолики, онолике, онолика;
* ''за особину:'' онакав, онаква, онакво; онакви, онакве, онаква;
 
=== Упитно - односне заменице ===
Упитне и односне заменице имају исте облике, али различита значења у реченици. Упитне заменице се користе у упитним реченицама, а односне се односе на неку другу реч у реченици.
 
Пример:
* '''Чија''' је ово књига? (упитна заменица у упитној реченици)
* Читам књигу '''коју''' је написао Бранко Ћопић. (односна заменица)
* ''за бића и ствари:'' који, која, које; који, које, која;
* ''за величину:'' колики, колика, колико; колики, колике, колика;
* ''за особину:'' какав, каква, какво; какви, какве, каква;
* ''за припадност:'' чији, чија, чије; чији, чије, чија;
 
=== Неодређене заменице ===
Неодређене придевске заменице указују на непознату личност или предмет, непознате особине именице уз коју стоје.
* ''за ствари и бића:'' неки, нека, неко; неки, неке, нека;
* ''за величину:'' неколик, неколика, неколико; неколики, неколике, неколика;
* ''за особину:'' некакав, некаква, некакво; некакви, некакве, некаква;
* ''за припадност:'' нечији, нечија, нечије; нечији, нечије, нечија;
 
=== Одричне заменице ===
Одричне придевске заменице одричу да се неког или нечег тиче оно што се износи у реченици.
* ''за ствари и бића:'' никоји, никоја, никоје; никоји, никоје, никоја;
* ''за особину:'' никакав, никаква, никакво; никакви, никакве, никаква;
* ''за припадност:'' ничији, ничија, ничије; ничији, ничије, ничија;
 
=== Опште заменице ===
Опште придевске заменице упућују на сва лица, предмете и особине о којима се говори.
* ''за ствари и бића:'' сваки, свака, свако; сваки, сваке, свака;
* ''за особину:'' свакакав, свакаква, свакакво; свакакви, свакакве, свакаква;
* ''за припадност:'' свачији, свачија, свачије; свачији, свачије, свачија;
* ма који, ма чији, ма какав, ма колики
* било који, било чији, било какав, било колико
* који год, чији год, какав год, колики год
 
== Види још ==
* [[Заменица]]
* [[Личне заменице]]
 
== Напомене ==
{{notelist-ua}}
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|title=Pronouns|last=Bhat|first=Darbhe Narayana Shankara|year=2007|publisher=[[Oxford University Press]] |isbn=978-0199230242|edition=Paperback|location=Oxford|pages=1}}
{{refbegin}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Wales|first=Katie|title=Personal pronouns in present-day English|year=1995|publisher=Cambridge University Press|location=New York|isbn=9780521471022|edition=Digital print.}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Simon|first=Horst J.|title=Pronouns - Grammar and Representation|year=2002|publisher=Linguistics Today|location=|isbn=9789027227737|edition=|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Bhat|first=Darbhe N.S.|title=Pronouns|year=2007|publisher=Oxford University Press|location=|isbn=978-0199230242|edition=|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Rödl|first=Sebastian|title=Categories of the Temporal|year=2012|publisher=Harvard University Press|location=Cambridge, Massachusetts|isbn=978-0-674-04775-4|pages=}}
{{Refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|}}
* [http://www.englishgrammar.org/category/pronouns/ English pronouns exercises], by Jennifer Frost
* {{Cite NIE|wstitle=Pronoun|short=x}}
 
{{врсте речи}}
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Врсте речи у српском језику]]
[[Категорија:Врсте речи]]