Википедија

Инерција — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
.
Ред 15:
 
=== Рано разумевање кретања ===
Prior to the [[Renaissance]], the most generally accepted theory of motion in [[Western philosophy]] was based on [[Aristotle]] who around about 335 BC to 322 BC said that, in the absence of an external motive power, all objects (on Earth) would come to rest and that moving objects only continue to move so long as there is a power inducing them to do so. Aristotle explained the continued motion of projectiles, which are separated from their projector, by the action of the surrounding medium, which continues to move the projectile in some way.<ref>Aristotle, ''Physics'', 8.10, 267a1–21; [http://etext.library.adelaide.edu.au/a/aristotle/a8ph/ Aristotle, ''Physics'', trans. by R. P. Hardie and R. K. Gaye] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070129111002/http://etext.library.adelaide.edu.au/a/aristotle/a8ph/ |date=2007-01-29 }}.</ref> Aristotle concluded that such violent motion in a void was impossible.<ref>Aristotle, ''Physics'', 4.8, 214b29–215a24.</ref>
 
Пре [[Renaissance|ренесансе]], најчешће прихваћена теорија кретања у [[Western philosophy|западној филозофији]] била је заснована на [[Аристотел]]у који је око 335. пне до 322. пне изјавио да се покретни објекти (на Земљи) само крећу док постоји снага која их наводи да то учине. Аристотел је објаснио наставак кретања пројектила, који су одвојени од свог пројектора, деловањем околног медија, који наставља да покреће пројектил на неки начин.<ref>Aristotle, ''Physics'', 8.10, 267a1–21; [http://etext.library.adelaide.edu.au/a/aristotle/a8ph/ Aristotle, ''Physics'', trans. by R. P. Hardie and R. K. Gaye] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070129111002/http://etext.library.adelaide.edu.au/a/aristotle/a8ph/ |date=2007-01-29 }}.</ref> Аристотел је закључио да би такво насилно кретање у празнини било немогуће.<ref>Aristotle, ''Physics'', 4.8, 214b29–215a24.</ref>
Despite its general acceptance, Aristotle's concept of motion was disputed on several occasions by notable philosophers over nearly two [[millennia]]. For example, [[Lucretius]] (following, presumably, [[Epicurus]]) stated that the "default state" of matter was motion, not stasis.<ref>Lucretius, ''On the Nature of Things'' (London: Penguin, 1988), pp. 60–65</ref> In the 6th century, [[John Philoponus]] criticized the inconsistency between Aristotle's discussion of projectiles, where the medium keeps projectiles going, and his discussion of the void, where the medium would hinder a body's motion. Philoponus proposed that motion was not maintained by the action of a surrounding medium, but by some property imparted to the object when it was set in motion. Although this was not the modern concept of inertia, for there was still the need for a power to keep a body in motion, it proved a fundamental step in that direction.<ref>{{cite book|last=Sorabji|first=Richard|title=Matter, space and motion : theories in antiquity and their sequel|date=1988|publisher=Cornell University Press|location=Ithaca, N.Y.|isbn=978-0801421945|edition=1st |pages=227&mdash;228}}</ref><ref>{{cite encyclopedia |url=http://plato.stanford.edu/entries/philoponus/#2.1 |encyclopedia=Stanford Encyclopedia of Philosophy |title=John Philoponus |date=8 June 2007 |accessdate=26 July 2012}}</ref><ref name=Darling_2006>{{Cite book | last = Darling | first = David | title = Gravity's arc: the story of gravity, from Aristotle to Einstein and beyond | publisher = John Wiley and Sons | date = 2006 | pages = 17, 50 | url = https://books.google.com/books?id=Nh3zEV_2N4EC&pg=PA50 | isbn = 978-0-471-71989-2}}</ref> This view was strongly opposed by [[Averroes]] and by many [[Scholasticism|scholastic]] philosophers who supported Aristotle. However, this view did not go unchallenged in the [[Islamic Golden Age|Islamic world]], where Philoponus did have several supporters who further developed his ideas.
 
Упркос његовом општем прихватању, Аристотелов концепт кретања је више пута оспораван од стране угледних филозофа током скоро два [[миленијум]]а. На пример, [[Лукреције]] (следећи, вероватно, [[Епикур]]а) је изјавио да је „подразумевано стање” материје кретање, а не мировање.<ref>Lucretius, ''On the Nature of Things'' (London: Penguin, 1988), pp. 60–65</ref> У 6. веку, [[John Philoponus|Јан Филопон]] је критиковао недоследност између Аристотелове расправе о пројектилима, где медијум одржава пројектиле и његове расправе о празнини, где би медијум ометао кретање тела. Филопон је предложио да се кретање не одржава деловањем околног медија, већ неким својством које се преноси на објект када се покрене. Иако то није био савремени концепт инерције, јер је још увек постојала потреба за моћи да се тело одржи у покрету, показало се да је то фундаментални корак у том правцу.<ref>{{cite book|last=Sorabji|first=Richard|title=Matter, space and motion : theories in antiquity and their sequel|date=1988|publisher=Cornell University Press|location=Ithaca, N.Y.|isbn=978-0801421945|edition=1st |pages=227&mdash;228}}</ref><ref>{{cite encyclopedia |url=http://plato.stanford.edu/entries/philoponus/#2.1 |encyclopedia=Stanford Encyclopedia of Philosophy |title=John Philoponus |date=8 June 2007 |accessdate=26 July 2012}}</ref><ref name=Darling_2006>{{Cite book | last = Darling | first = David | title = Gravity's arc: the story of gravity, from Aristotle to Einstein and beyond | publisher = John Wiley and Sons | date = 2006 | pages = 17, 50 | url = https://books.google.com/books?id=Nh3zEV_2N4EC&pg=PA50 | isbn = 978-0-471-71989-2}}</ref> Овоме су се снажно противили [[Ибн Рушд]] и многи [[Схоластика|сколастички]] филозофи који су подржавали Аристотела. Међутим, ово гледиште није остало без оспоравања [[Zlatno doba islama|исламском свету]], где је Филопон имао неколико присталица који су даље развијали његове идеје.
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Инерција”