Електромагнетна индукција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
|||
Ред 120:
* његове [[брзина|брзине]] -{''v''}-, јер што му је брзина већа, то ће бити и већи број пресечених [[магнет]]них [[силнице|силница]] у 1 секунди.
== Самоиндукција ==
Индукција која настаје у [[електрична завојница|завојници]] због промене њеног властитог магнетног поља при промени јачине струје кроз завојницу зове се '''самоиндукција'''.
Када завојницом тече [[електрична струја]], унутар завојнице ствара се магнетно поље које је пропорционално јачини струје -{''I''}-. Значи, ако се мења јачина струје кроз завојницу, мења се и магнетно поље унутар завојнице, па се тиме мења и магнетни ток кроз завојницу. Та промена магнетног тока узрокује појаву индукованог напона у завојници, чији је смер такав да делује супротно промени струје које га је узроковала (Ленцово правило). Будући да ту индукцију узрокује властито магнетно поље саме завојнице, она се назива самоиндукција. Израз за самоиндукцију је:
:<math>U=-L \cdot \frac{\Delta I}{\Delta t}</math>
У изразу за самоиндукцију јавља се величина -{''L''}-, која представља коефицијент пропорционалности који карактерише завојницу. Тај коефицијент се назива [[индуктивитет]]. Индуктивитет зависи од пресеека -{''S''}- и дужине -{''l''}- завојнице, од броја завоја -{''N''}- и од [[Магнетна пермеабилност|пермеабилности]] материјала који се налази унутар завојнице. Јединица индуктивитета се добија из израза за самоиндукцију:
:<math>[L]=[U] \cdot \frac{[\Delta t]}{[\Delta I]}=\mathrm V \cdot \frac\mathrm s\mathrm A=\mathrm H</math>
|