Анастас Боцарић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
мНема описа измене |
||
Ред 21:
Боцарић је рођен 1864. године у [[Будва|Будви]],<ref name="autogenerated1">"Гласник музеја Баната", Панчево, 13/14, 2009. године</ref> у српској трговачкој породици која води порекло из Тесалије у данашњој Грчкој. Презиме је у ствари потицало "из Албаније" где су стари Боцарићи (пре 250 година) били лончари, занатлије за израду посуђа од глине тзв. "бочари" или "боцари".<ref name="automatski generisano1">"Време", Београд 14. март 1929. године</ref> Предак Анастасов - [[Марко Боцарић]] је у своје време учествовао у ослобођењу Грчке, па су Грци волели и својатали и у 20. веку све Боцариће.
Анастас као дечак 14. година је својевољно отишао од куће, да би похађао уметничку академију у Атини. Учио је сликарство у [[Солун]]у (кратко) и [[Атина|Атини]]. После студија у Грчкој, вратио се у завичај где је постао дворски сликар црногорског књаза Николе, на Цетињу. После свађе са књазом отишао је у Далмацију. Боравио је најпре у Задру, па Загребу, а од 1896. године у Сарајеву и Мостару. Током живота срећемо га и у Рисну, Венецији, Истанбулу, Адис Абеби, Каиру, Скопљу, Солуну и Новом Саду. На позив српске владе 1900. године отишао је у Цариград да оснује српску школу, чији је био директор. Исте године у друштву са најистакнутијим српским уметницима излаже на Светској изложби у Паризу. Показао је публици своје познато дело "На развалинама српског царства".<ref>"Енциклопедија Новог Сада", Нови Сад 1995. године</ref> Као директор Балканског уметничког завода у Солуну (који је он основао 1908), Боцарић је осмислио и нацртао 1909. године грб афричке државе [[Етиопско царство|Абисиније]], који је и победио на конкурсу.<ref>"Политика", Београд 1909. године</ref> Анастас је увео у сликарство, учећи га цртању и рођеног млађег брата касније такође академског сликара [[Шпиро Боцарић|Шпиру]].<ref>"Српски сион", Карловци 1902. године</ref> И син Анастасов - [[Сава Боцарић|Сава]] је био такође уметник, а словио се за портретисту-скулптора који је имао великог успеха у иностранству.<ref name="automatski generisano1" />
Године 1893. иконописац је радио иконе иконостаса за православну цркву у малом месту [[Плавшинац|Плавшинцу]],<ref>"Српски сион", Карловци 1895. године</ref> код Копривнице. Нови уговор за црквени посао склапа 1894. године са црквеном општином у месту [[Блиња|Блињи]]. За украшавање темпла добио је 2400 ф. хонорар. Боцарић је октобра 1897. године завршио иконостас у православној цркви у Рогатици. Било је то на предлог Срба из Далмације.<ref>"Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1897. године</ref> Слику "Гуслар на збору" (или под именом "На развалинама царства српског")<ref>"Нова искра", Београд 1901. године</ref> коју је урадио Боцарић, дао је направити и умножити у виду квалитетне репродукције олеографије, загребачки трговац Петар Николић 1901.<ref>"Школски лист", Сомбор 1901. године</ref> године. Сликар је био пријатељ краља Петра I Карађорђевића, из времена кад још није ступио на српски престол. Учествује Анастас на [[Прва југословенска изложба|Првој југословенској изложби]] одржаној у Београду 1904. године. Његова слика "Чета Петра Мркоњића" је и откупљена за износ од 11.815 динара.<ref>"Срђ", Дубровник 1904. године</ref> Године 1907. уметник живи у Скопљу, где ради као професор "цртања и лепог писања" у Српској гимназији и Мушкој Учитељској школи.<ref>"Просветни гласник", Београд 1907. године</ref> Тада настају његова дела - рељефи са тематиком из националне историје: "Како је српски гуслар ослијепио".<ref>"Срђ", Дубровник 1907. године</ref> и "Онђе паде Орловићу Павле". Прва наведене слика је била изложена на Балканској изложби.
| |||