Рођен је [[8. јануар]]а [[1938]]. године у селу [[Брдарица]] код [[Шабац|Шапца]]. Завршио је богословију у [[Београд]]у (у генерацији са садашњим епископимаЕпископима [[Амфилохије Радовић|Амфилохијем]] и [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентијем]]). Уписао је [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословски факултет]] [[1958]], а замонашен је 3. децембра [[1960]]. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца [[1963]], а следеће [[1964]]. године одлази на Теолошку академију на Халки ([[Турска]]), а потом на Теолошки факултет у [[Атина|Атину]]. Ту је одбранио докторску тезудисертацију из догматике на тему ''„Еклсиологија апостолаАпостола Павла по Светом Јовану Златоустом“''. У јесен [[1968]]. године одлази у [[Париз]], гдегдје најпренајприје наставља богословске студије на [[Институт Светог Сергија|Институту Светог Сергија]] и даље усавршава знање француског језика. ПослеПослије проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и [[Патристика|Патрологију]] са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју црквеЦркве византијског периода. Вратио се из Париза [[1972]]. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске црквеЦркве, неко времевријеме Историју српске црквеЦркве, а [[1987]]. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословског факултета]] у периоду [[1980]]—[[1981]]. и [[1990]]—[[1991]]. године.
Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофскетеолошке и теолошкефилософске мисли и својом свестраношћу, остварујућиостварује дијалог за тадашњим заступницима марксизма и материјализма. Од 1991. био је [[Епархија банатска|епископЕпископ банатски]], а већ следећесљедеће године је одређен за [[епархија захумско-херцеговачка и приморска|епископаЕпископа захумско-херцеговачког]]. Изабран је за првог ректорадекана новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у [[Фоча|Србињу]], [[1994]]. године. УследУсљед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] ([[1999]]). Привремено је вршио дужност администратора [[Епархија рашко-призренска|Епархије рашко-призренске]], након разрешења епископа рашко-призренског [[Артемије Радосављевић|Артемија]]. Члан је [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]].<ref name="Атанасије Јевтић, интервју"/>
