Риноскопија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Предња риноскопија: Stoney, P., Bingham, B., Okuda, I., Hawke, M. (1991) Diagnosis of rhinoliths with rigid endoscopy. J Otolaryngol, 20(6): 408-11
Ред 18:
Током прегледа носни спекулум се држи у левој а десна рука се ставља на теме испитаника. Спекулум се ставља у вестибулум у затвореном стању тако да је његов врх усмерен бочно, потом се лагано отвара, пазећи да не се не додирнете септум, јер то може да узрокује бол код пацијента.
 
Током преглед обраћа се пажња на изглед коже вестибулума и откривају евентуалне промене у том подручју.<ref>Stoney, P., Bingham, B., Okuda, I., Hawke, M. (1991) Diagnosis of rhinoliths with rigid endoscopy. J Otolaryngol, 20(6): 408-11</ref> Потом испитивач гледа проходнсот оба носна ходника и изглед и приуство секрета. Затим десном руком која је на темену пацијента, помера његову главу на гоире или на доле, у леву или десну страну и прати изглед септума и уочава његове евентуалне деформитетете. Онда се погледавајупогледава бочни зид носног ходника и носне шкољке.
 
Предња риносопија је одлична за визуализацију предњих делова носа, док задње партије није могуће видети, што захтева друге дијагностичке прегледе.
 
=== Задња риноскопија ===