Бели двор — разлика између измена

34 бајта додата ,  пре 3 године
м
нема резимеа измене
м (pravopis)
мНема описа измене
Попут свог, старијег „суседа“ који је неми сведок историје и политике пре 1945. године, тако су одлуке доношене у Великом салону и Свечаној трпезарији, Белог двора имале пресудну улогу на новију историју Србије. Током председничког мандата [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] (1997—2000), објекат је коришћен за живу политичку активност, како на унутрашњем, тако и на међународном плану. Последњи шеф државе који је званично примљен у Белом двору био је Председник [[Белорусија|Белорусије]], [[Александар Лукашенко]] [[1999]]. године. У Свечаној трпезарији Белог двора, потписан је документ којим се отворио пут за потписивање војно-техничког споразума у [[Куманово|Куманову]], којим је окончан оружани сукоб НАТО-а и СРЈ отпочет 24. марта 1999. године.
 
Данас Бели двор, као и читав дворски комплекс на Дедињу користи принц [[Александар II Карађорђевић (престолонаследник)|Александар II]] са породицом. Објекат је пак, власништво Републике Србије.
 
Бели двор красе дела светских уметника међу којима су слике [[Никола Пусен|Николе Пусена]], [[Жан-Франсоа Мије|Франсоа Мијеа]], [[Јан Бројгел Старији|Јана Бројгела]], [[Паоло Веронезе|Паола Веронезеа]] и других, а ту је и портрет краља Александра I од [[Паја Јовановић|Паје Јовановића]].