Википедија

Митрополит црногорско-приморски Митрофан — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{Верски поглавар
| име = Митрофан Бан
Линија 5 ⟶ 4:
| опис_слике =
| датум_рођења = {{Датум рођења|1841|3|15}}
| место_рођења = [[Главати]] ([[Грбаљ]])
| држава_рођења = [[Црна ГораАустроугарска]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1920|9|30|1841|3|15}}
| место_смрти = [[Цетиње]]
| држава_смрти = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]
| сахрањен =
| звање = Митрополит црногорско-приморски
| године = 1885-1920
| редослед =
| претходник = [[Висарион Љубиша]]
| наследник = [[Гаврило Дожић]]
| звање1 = Предсједник Средишњег архијерејског сабора СПЦ
| године1 = (1919-1920)
| редослед1 =
| претходник1 =
| наследник1 =
| звање2 = Администратор Захумско-рашке епархије
| године2 = (1882-1908)
| редослед2 =
| претходник2 =
| наследник2 =
}}
'''Митрофан Бан''' ([[Главати]] ([[Грбаљ]]), [[15. март]] [[1841]] — [[Цетиње]], [[30. септембар]] [[1920]]) је био [[Митрополија црногорско-приморска|митрополит Црне Горе, Брда и Приморја]], од 1885. до 1920. године, а као предсједик ''Средишњег архијерејког сабора'' (1919-1920) учествовао је у спровођењу уједињења [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].{{sfn|Слијепчевић|1966|p=308-310, 611-612}}{{sfn|Вуковић|1996|p=321}}
 
== Биографија ==
[[Датотека:Митрополит Митрофан (Бан).JPG|мини|265px|десно|Митрополит Митрофан бан]]
 
Митрополит Митрофан је рођен 15. марта 1841. године као Марко Бан, од [[Срби|српских]] православних родитеља, оца Георгија и мајке Анастасије. Његово родно место [[Главати]] припадало је старој [[Грбаљ]]ској жупи, која се у то вријеме, заједно са читавом [[Бока которска|Боком которском]], налазила у саставу [[Аустријска Далмација|Аустријске Далмације]]. Основну школу учио је у селу [[Врановићи (Котор)|Врановићима]], а потом и у [[Котор]]у. Замонашио се [[1865]]. године у српском православном манастиру [[Манастир Савина|Савини]]. Далматински спископ [[Стефан Кнежевић]] га је 27. јуна 1865. године рукоположио у чин [[ђакон]]а, а 2. октобра [[1866]]. године и у чин презвитера. За настојатеља манастира [[Манастир Подластва|Подластве]] именован је [[1867]]. године.{{sfn|Слијепчевић|1966|p=308-310}}{{sfn|Вуковић|1996|p=321}}
Отац му се звао Георгије, а мајка Анастасија. Основну школу учио је у селу [[Врановићи (Котор)|Врановићима]] и у [[Котор]]у. Замонашио се у манастиру [[Манастир Савина|Савини]] [[1865]]. године. Епископ [[Стефан Кнежевић]] га је рукоположио у чин [[ђакон]]а 27. јуна 1865, а у чин презвитера 2. октобра [[1866]]. године. Именован је за настојатеља манастира [[Манастир Подластва|Подластве]] [[1867]], а [[1869]]. за настојатеља манастира [[Манастир Морача|Мораче]]. Постао је игуман манастира Мораче 7. септембра [[1870]], а архимандрит 7. септембра [[1877]]. године. У то вријеме веома се истакао у борби са Турцима. Као архимандрит је био администратор [[Митрополија црногорско-приморска|Црногорске митрополије]], а такође [[Захумско-рашка епархија|Епархије захумско-рашке]]. За митрополита Црне Горе, Брда и Приморја изабран је [[1884]], а хиротонисан 18. априла [[1885]]. године у [[Санкт Петербург]]у. Био је посланик у скупштини Књажевине и Краљевине Црне Горе. На његов предлог, књаз [[Никола Петровић-Његош]] је обнародовао ''Закон о уређењу Духовног савјета'', а истовремено је објавио и посебан указ којим је именовао прве чланове тог црквено-управног тела, на челу са митрополитом Митрофаном као председником. Поменути укази, који су се односили на проглашење закона о уређењу [[Духовни савјет Православне цркве у Црној Гори|Духовног савјета]] и именовање његових чланова, објављени су у службеном листу "[[Глас Црногорца]]" од 1. јануара 1904. године.<ref>[http://dlib.me/skenovi/glas-crnogorca-nedjeljni-list-za-politiku-i-knjizevnost1-1904/01-01-broj-1/001.jpg Глас Црногорца, год. 33 (1904), бр. 1, стр. 1.]</ref> У раздобљу од 1918. до 1920. године одиграо је значајну улогу у васпостављању јединствене [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Умро је 30. септембра [[1920]]. на Цетињу и сахрањен је у порти [[Цетињски манастир|Цетињског манастира]].▼
 
▲ОтацВелика мупрекретница се звао Георгије, а мајка Анастасија.у Основнуњеговом школуживоту учиоозначена је у селу [[Врановићи (Котор)|Врановићима]] ипреласком у [[Котор]]у.Књажевина ЗамонашиоЦрна се у манастиру [[Манастир СавинаГора|Савини]]Књажевину [[1865]].Црну године. Епископ [[Стефан КнежевићГору]], гагде је рукоположио у чин [[ђакон]]а 27. јуна 1865, а у чин презвитера 2. октобра [[18661869]]. године. Именован је за настојатеља манастира [[Манастир Подластва|Подластве]] [[1867]], а [[1869]].постављен за настојатеља манастира [[Манастир Морача|Мораче]]. Постао јеМорачки игуман манастираје Морачепостао 7. септембра [[1870]], а архимандрит 7. септембра [[1877]]. године. У то вријеме веома се истакао у борби са Турцима. КаоИако архимандритродом јеније био администраториз [[МитрополијаЦрне црногорско-приморска|ЦрногорскеГоре, митрополије]]стекао је велики углед међу Црногорцима, атако да је 1882. године постављен за такођеадминистратора [[Захумско-рашка епархија|Епархије захумско-рашке]], а након смрти митрополита [[Висарион Љубиша|Висариона Љубише]] (1884) постављен је и за администратора [[Митрополија црногорско-приморска|Црногорске митрополије]]. За митрополита Црне Горе, Брда и Приморја изабран је исте [[1884]]. године, а пошто у Црној Гори у то вријеме није било ни једног архијереја упућен је у Русију, где је и хиротонисан, дана 18. априла [[1885]]. године у [[Санкт Петербург]]у. По повратку у Црну Гору, задржао је и администрацију Захумско-рашке епархије, све до 1908. године, тако да је током пуне 23 године био једини владика у Црној Гори. Био је посланик у скупштини Књажевине и Краљевине Црне Горе. На његов предлог, књаз [[Никола Петровић-Његош]] је обнародовао ''Закон о уређењу Духовног савјета'', а истовремено је објавио и посебан указ којим је именовао прве чланове тог црквено-управног тела, на челу са митрополитом Митрофаном као председникомпредсједником. Поменути укази, који су се односили на проглашење закона о уређењу [[Духовни савјет Православне цркве у Црној Гори|Духовног савјета]] и именовање његових чланова, објављени су у службеном листу "[[Глас Црногорца]]" од 1. јануара 1904. године.<ref>[http://dlib.me/skenovi/glas-crnogorca-nedjeljni-list-za-politiku-i-knjizevnost1-1904/01-01-broj-1/001.jpg Глас Црногорца, год. 33 (1904), бр. 1, стр. 1.]</ref> У раздобљу од 1918. до 1920. године одиграо је значајну улогу у васпостављању јединствене [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Умро је 30. септембра [[1920]]. на Цетињу и сахрањен је у порти [[Цетињски манастир|Цетињског манастира]].
 
У раздобљу од 1918. до 1920. године одиграо је изузетно значајну улогу у васпостављању јединствене [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], као предсједик новоустановљеног ''Средишњег архијерејког сабора'' (1919-1920). Умро је 30. септембра [[1920]]. године на Цетињу и сахрањен је у порти [[Цетињски манастир|Цетињског манастира]].{{sfn|Слијепчевић|1966|p=611-612}}{{sfn|Вуковић|1996|p=321}}
 
== Види још ==
* [[Митрополија црногорско-приморска]]
* [[Захумско-рашка епархија]]
* [[Срби у Црној Гори]]
* [[Срби у Далмацији]]
 
{{Викиизворник|Писмо Митрофана Бана од 25. новембра 1918.}}▼
== Референце ==
{{reflist}}
Линија 34 ⟶ 48:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Алексић|first=Будимир|chapter=Православље на простору данашње Црне Горе од 1219. до 2006.|title=Православље у Црној Гори|year=2006|location=Цетиње|publisher=Светигора|url=https://books.google.com/books?id=leSQAAAAMAAJ|pages=13-38}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Вукић|first=Предраг|chapter=Православне епархије, цркве и манастири у Црној Гори|title=Православље у Црној Гори|year=2006|location=Цетиње|publisher=Светигора|url=https://books.google.com/books?id=leSQAAAAMAAJ|pages=87-128}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|location=Београд|publisher=Евро|url=https://books.google.rs/books?id=VBzkAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Дурковић-Јакшић|first=Љубомир|authorlink=Љубомир Дурковић-Јакшић|year=1991|title=Митрополија црногорска никада није била аутокефална|location=Београд-Цетиње|publisher=Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Митрополија црногорско-приморска|url=http://www.rastko.rs/istorija/durkovic-mitropolija_c.html}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ивановић|first=Филип|authorlink=Филип Ивановић|year=2006|title=Проблематика аутокефалије Митрополије црногорско-приморске|location=Подгорица-Цетиње|publisher=Унирекс, Светигора|url=http://books.google.com/books?id=mP6OAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Маркуш|first=Јован|chapter=Каталог-диптих епископа и митрополита зетских, црногорских и приморских од 1219. до 2006.|title=Православље у Црној Гори|year=2006|location=Цетиње|publisher=Светигора|url=https://books.google.com/books?id=leSQAAAAMAAJ|pages=39-86}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Микавица|first1=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Микавица|first1=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Маркуш|first=Јован|chapter=Каталог-диптих епископа и митрополита зетских, црногорских и приморских од 1219. до 2006.|title=Православље у Црној Гори|year=2006|location=Цетиње|publisher=Светигора|pages=39-86|url=https://books.google.com/books?id=leSQAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Слијепчевић|first=Ђоко М.|authorlink=Ђоко Слијепчевић|title=Историја Српске православне цркве|url=http://books.google.com/books?id=v7FrAAAAIAAJ|volume=књ. 2|year=1966|location= Минхен|publisher=Искра}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Џомић|first=Велибор|authorlink=Велибор Џомић|chapter=Канонско-правни и државно-правни статус Митрополије црногорско-приморске|title=Православље у Црној Гори|year=2006|location=Цетиње|publisher=Светигора|pages=129-157|url=https://books.google.com/books?id=leSQAAAAMAAJ}}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
▲{{Викиизворник|Писмо Митрофана Бана од 25. новембра 1918.}}
{{портал|Биографија}}
* [http://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/istorijat/index_c.html Александар Стаматовић: Кратка историја Митрополије црногорско-приморске (1219-1999)]
Линија 52 ⟶ 72:
|после= [[Патријарх српски Гаврило|Гаврило (Дожић)]]|
}}
{{Поглавари СПЦ}}▼
 
▲{{Поглавари СПЦ}}
{{DEFAULTSORT:Митрофан Бан, митрополит црногорско-приморски}}
{{DEFAULTSORT:Митрофан Бан}}
 
[[Категорија:Рођени 1841.]]
[[Категорија:Умрли 1920.]]
[[Категорија:Митрополити црногорско-приморски]]
[[Категорија:Срби у Далмацији]]
[[Категорија:Срби у Црној Гори]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Митрополит_црногорско-приморски_Митрофан”