Митрополит црногорско-приморски Митрофан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 37:
Почетком [[1916]]. године, када је краљ Никола са дијелом државног и војог врха напустио Црну Гору, митрополит Митрофан је одлучио да остане у земљи. За вријеме [[аустроугарска|аустроугарске]] окупације (1916-1918), настојао је да сачува свештенство и народ, те је стога заузео помирљив став према окупационим властима, што му је омогућило да посредством [[Црвени крст Црне Горе|Црвеног крста Црне Горе]] развије хуманитарни рад у виду прибављања знатних средстава за помоћ угроженом народу. И поред његовог залагања, током окупације је пострадао знатан број свештеника, а опште стање цркве и народа у Црној Гори било је изузетно тешко.{{sfn|Стаматовић|2014|p=549-558}}{{sfn|Пузовић|2015|p=211-220}}
У раздобљу од 1918. до 1920. године одиграо је изузетно значајну улогу у васпостављању јединствене [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Предсједавао је историјском сједницом Светог синода, која је одржана 16. (29.) децембра 1918. године на Цетињу, а на којој је донета одлука о уједињењу Православне цркве у Црној Гори са [[Београдска митрополија (1831-1920)|Православном црквом у Србији]], и осталим српским црквеним областима.<ref>[http://www.njegos.org/past/rstanje.htm Одлука о уједињењу Српско-православне цркве у Црној Гори са Православном црквом у Србији и осталим српским епископским столицама (1918)]</ref> Такође је предсједавао и општом конференцијом свих српских епископа, која је засједала од 24. до 28. маја 1919. године у Београду. На том засједању је формиран и врховни управни орган, који је назван ''Средишњим архијерејким сабором'', а за његовог предсједника је изабран управо митрополит Митрофан (1919-1920). Умро је 30. септембра [[1920]]. године на Цетињу и сахрањен је у порти [[Цетињски манастир|Цетињског манастира]].{{sfn|Слијепчевић|1966|p=611-612}}{{sfn|Вуковић|1996|p=321}}
== Види још ==
| |||