Бококоторска књижевност — разлика између измена

 

У другој половини [[17. век|XVII]], као и током [[18. век|XVIII]] и [[19. век|XIX века]], као једно од средишта Бококоторске књижевности јавља се и [[Будва]]. Први значајнији писац је [[Крсто Ивановић]], родом са [[Цетиње|Цетиња]], који пише ''„Анале“'' града Будве, а сматра се да су неке од његових песама на народном језику заступљене у зборнику под називом ''„Будвљанска пјесмарица“''. Након њега се, у другој половини [[18. век|XVIII века]], јављају браћа Зановићи ([[Стефан Зановић|Стефан]] и [[Мирослав Зановић|Мирослав]]). Стефананова дела су разнолика и по језику (италијански, [[Немачки језик|немачки]], [[Француски језик|француски]]) и по темама и по жанровима, а међу њима се истичу ''„Турска писма“'', као и дела о [[Шћепан Мали|Шћепану Малом]], [[Ђурађ Кастриот Скендербег|Скендербегу]] и друга везана за то поднебље. Сам Стефан је био пустолов ''европског ранга'', који је боравио по европским дворовима и дружио се са значајним интелектуалцима свога доба ([[Волтер]], [[Жан Жак Русо|Русо]], [[Кристоф Вилибалд Глук|Глук]] и други). Његов брат Мирослав је на народном језику објавио две збирке песама, око [[1785]]. године. Њихов савременик био је и [[Антун Којовић]], који водио дневник на италијанском језику и на локалном говору писао лаке [[комедије]] и пригодне песме. Он је био будвански парох и учитељ у приватној школи, коју је похађао и [[Стјепан Митров Љубиша|Стефан Митров Љубиша]], на чије је стваралаштво утицао.

 

== Види још ==

* [[Дубровачка књижевност]]

 

[[Категорија:Књижевност Боке которске| ]]