Брестач — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pravopis
мНема описа измене
Ред 19:
Према предању, Брестач је добио назив по три велика [[брест]]а, која су се видела са велике удаљености и служили су као оријентир.
 
== Историја ==
Тренутна основна школа у [[Пећинци]]ма је премештена баш из овог села. У центру села се налази споменик палим борцима у [[Други светски рат|Другом светском рату]], а такође се ту налази и бездан из ког је некад текла природно чиста изворска вода, али је извор пресушио. У центру Брестача се такође налази и [[Црква (грађевина)|црква]] посвећена [[Гаврило|Св. Архангелу Гаврилу]]. Подигнута је 1792, након што је порушена претходна, дрвена, саграђена 175о1750. године. Место је имало цркву још за време Бранковића, почетком 16. века. Након турске окупације, црква је регистрована у фискалном попису из 1566. Садашњи иконостас дело је дрворезбара Павла Бошњаковића из 1822. године. Иконе су радили сликар Константин Лекић и златар Димитрије Давидовић, 1834. године. Месни парох поп Петар Стефановић био је 1836. године пренумерант једне књиге. [[Стојан Аралица]], који је у Брестачу учитељевао од 1904-1909, осликао је патрона цркве, св. Архангела Гаврила, изнад улазних врата цркве са јужне стране. Осим ове цркве, село је имало и капелу посвећену св. Петки. Капела је задужбина мештана Павла Радивојевића. Саграђена је половином 19. века, а порушена 1948, кад су нове власти одлучиле да на њеном месту подигну тзв. Дом културе. (О цркви и капели, допунио Предраг Пузић).
 
Тренутна основна школа у [[Пећинци]]ма је премештена баш из овог села. У центру села се налази споменик палим борцима у [[Други светски рат|Другом светском рату]], а такође се ту налази и бездан из ког је некад текла природно чиста изворска вода, али је извор пресушио.
Претплатник мађарско-српске граматике био је 1833. године брестачки учитељ Василије Игњатијевић.<ref>Емерико Салај: "Мађарско-сербска граматика", Будим 1833. године</ref>
 
Претплатник мађарско-српске граматике био је 1833. године брестачки учитељ Василије Игњатијевић.<ref>Емерико Салај: "Мађарско-сербска граматика", Будим 1833. године</ref> Иларион Зорић се 1836. године јавља као арендатор у месту.
 
== Демографија ==