Изабран је [[1875]]. поново за посланика. На састанку Скупштине на коме се одлучивало о помагању [[БосанскохерцеговачкиСрпски устанак у Херцеговини и Босни (1875-1878)|БосанскохерцеговачкогаСрпског устанка у Херцеговини и Босни]] Адамови радикали су пристајали да помажу устанак под условом да ратом управља скупштина, а не влада. Тај предлог није усвојен, али усвојено је да један скупштински одбор надзире владу за време рата. Адам је сматрао да се не сме дозволити да се чиновници и богаташи окористе ратом, а да сав ратни терет пребаце на сељака. Покушао је да ратно стање искористи за уништење бирократскога система, па је тражио да се чиновници поделе на групу, која иде у рат и групу, која остаје, али да ниједна група чиновника за време рата не добија новац. Ипак неке Адамове идеје су биле деломично прихваћене, па је чиновницима плата ограничена на 300 талира, а онима испод одбијало се још 20%. Максимална месечна плата за време рата била је 120 динара или десет дуката. Због тога је Адам прихватио да гласа за одлуке владе о зајму и о рату.
