Павле Стаматовић — разлика између измена

Рођен је 23. априла 1805. године у сремском селу [[Јаково|Јакову]], где је похађао основну школу. Отац му је рано умро па је живео са мајком Витоком. Наставио је гимназијско школовање у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], па се уписао у архигимназију у Будиму. Више образовање је стекао у [[Сегедин]]у и [[Пешта|Пешти]]. На [[Сегедин|сегединском]] Лицеју покренуо је ђачку дружину „Младо Једиње”, које се залагало за промовисање словенских језика и словенске културе. Млади Стаматовић се 1830. године из Јакова јавља као члан-оснивач Матице српске у Пешти, са улогом од 80 ф. За време боравка у Пешти 1830. године, почео је да издаје годишњак "Српску пчелу", која је излазила све до 1841. године. Био је кратко уредник књижевног часописа "Летописа Матице српске" (бројеви 27. и 28), у периоду од 1831-1832. године. Истовремено је био деловођа Матице српске и коректор свих матичиних издања, у време уредника Теодора Павловића. Постављен је за [[ђакон]]а у Пешти 1832. године и кренуо свештеничким путем. Био је парох у Јегри и Сегедину, па се вратио у родни крај служећи при цркви у Голубинцима. Док је администрирао у Јегри, објавио је 1834. године књигу "Млади Сербљин у всемирном царству". Као протопрезвитер прешао је из Голубинаца у Сремске Карловце, где је провео неколико година (1843-1847).<ref>[https://archive.org/stream/pomenikznameniti00miliuoft#page/658/mode/2up М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.]</ref><ref>Д. Илић, Јаково, 2007.</ref> Током службовања у Сремским Карловцима догодила се породична трагедија. Набујали након велике кише Стражиловски поток, срушио је 1847. године њихову кућу и притом убио супругу и кћерку. Остао је само са сином Богољубом.