Угарски народи — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
 
== Угарски народи данас ==
* [[Мађари]] —- око 14.500.000
** [[Секељи]]
** [[Чанго]]
** [[Мађараби]]
** [[Палоци]]
* [[Ханти]] 30.943 <small>(2010)</small>
* [[Манси]] 12.269 <small>(2010)</small>
 
== Насеобине ==
[[Датотека:Flag of Yugra.svg|300п|мини|Југарска застава]]
Мађари већином живе у [[Мађарска|Мађарској]] а одређени број живи и у околним државама у [[Румунија|Румунији]] ([[Трансилванија]] - [[Земља Секеља]]), [[Србија|Србији]] ([[Војводина]]), [[Словачка|Словачкој]] ([[Округ Коморан|Коморан]] и [[Округ Дунајска Стреда|Дунајска Стреда]]), [[Хрватска|Хрватској]] ([[Барања]]), [[Украјина|Украјини]] ([[Закарпатска област|Закарпатје]]), [[Аустрија|Аустрији]] ([[Бургенланд]] и [[Беч]]).
 
Ханти (некада називани ''Остјаци'') већином живе у [[Русија|Руској Федерацији]] у [[Тјуменска област|Тјумењској области]] (29.277) од чега највише у [[Хантија-Мансија|Ханти-Мансијском аутономном округу Југри]] (19.068), затим [[Јамалија|Јамало-Ненецком аутономном округу]] (9.489) и најмање у ужој Тјумењској области (720). Одређени број живи и у [[Томска област|Томској области]] (718) као и [[Казахстан]]у (429), [[Украјина|Украјини]] (100) и [[Белорусија|Белорусији]] (14).
[[Дунав]]ски угарски народ Мађари говори [[мађарски језик|мађарским језиком]]. Користе [[латиница|латиницу]] (некада је коришћено [[ровашко писмо]]). Постоји 10 дијалеката.
 
[[Об]]ски угарски народи Ханти и Манси говоре [[хантијски језик|хантијским]] (9.584) и [[мансијски језик|мансијским језиком]] (938), као и [[руски језик|руским]]. Користе [[ћирилица|ћирилицу]]. Хантијски језик се дели на западне дијалекте, који се деле на северне (обдорски и дијалекти приобске групе: шуришкарски, березовски, казимски, средњеобски) и јужне (иртишки, кондински и демјански) и источне дијалекте (кантински и тром-агански, агански, југански и пимски говори). Хансијски је изучавао фински научник Куста Карјалајнен, као и руски научник Николај Терјошкин. Мансијски се дели на 4 дијалекатске групе: северна, западна, источна и јужна. Дијалекти су морфолошки слични али имају велике фонетске разлике. У северним дијалектима има туђица из ненецког језика, а на истоку из татарског језика. Књижевни мансијски је базиран на северном сосвинском дијалекту, док је источни кондински дијалект готово неразумљив осталим говорницима. Прво истраживање мансијског вршили су у [[19. век]]у мађарски научник Антал Регули и фински научник Аугуст Алквист а нешто касније и мађарски лингвиста Бернат Мункачи, који је истражио све дијалекте и превео материјал у четири тома на мађарски. Након њега је фински научник Артури Канисто вршио истраживање о фонетици, граматици и лексици мансијског. Његове необјављене радове као и сопствене радове о етимологији, граматици и лексици објавио се фински научник М. Лимолој. Средином 20. века северне дијалекте је подробније изучавао мађарски научник Д. Лако. У све светске језике, преко руског, доспела је мансијска реч ''мамут'' - ''манг онт (земљани рог)''.
 
== Вероисповест ==