Змијар — разлика између измена

'''Змијар''' ({{јез-лат|Circaetus gallicus}}) птица је селица из реда [[Орлови и јастребови|орлова и јастребова]]. Име рода ''Circaetus'' се састоји из две старогрчке речи, ''kirkos'' која означава дневну птицу грабљивицу средње величине и ''aetos'' што значи орао. Друга реч латинског назива, ''gallicus'', одговара области [[Галија]] и значи „галски”, „онај из Галије”. <ref name=Jobling>{{cite book | last= Jobling | first= James A. | year=2010| title=The Helm Dictionary of Scientific Bird Names | publisher=Christopher Helm | location=London | isbn=978-1-4081-2501-4 | pages=108, 170}}</ref>

Дужина тела од врха репа до врха кљуна је од 62 до 70 центиметара, а распон крила је између 166 и 184 центиметара. Маса птице је од 1200 до 2300 грама. Као и код свих птица грабљивица, женке змијара су крупније од мужјака. Ово је велики светли орао, са дугим, релативно широким крилима. Реп је узак у бази и када је скупљен, равно је одсечен. Док једри има карактеристичну силуету: врат је кратак, глава масивна, а [[ручје|карпални део]] је усмерен ка напред. Посматран одоздо, прилично је светао што га одваја од осталих врста. Глава и горњи део груди су тамносмеђи, док су крила, стомак и реп сребрнобели са уздужним ретким пругама и тачкама. Прелаз смеђе боје са груди у белу боју на стомаку је оштар и јасан. Од [[орао рибар|орла рибара]] и светлих форми [[обични мишар|обичног мишара]] се разликује по недостатку тамних флека на [[ручје|карпалима]] и по шарама на репу. Наиме, реп змијара има 3-4 тамне, ретко распоређене пруге, док је реп претходно поменутих грабљивица прошаран многобројним, густим, танким линијама.<ref>{{Cite book | last = Svensson| first = Lars | title = Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe | year = 2010| publisher = Harper Collins | edition = 2 | isbn = 9780007268146978-0-00-726814-6| pages = }}</ref><ref>https://www.hbw.com/species/short-toed-snake-eagle-circaetus-gallicus</ref>

Пупулације које насељавају западну, јужну и источну Европу, Блиски Исток и централну Азију су селице и зиму проводе у државама [[Сахел]]а, [[Гвинејски залив|Гвинејског залива]] и Етиопији. Јединке индијске популације се не селе, већ су током целе године присутне на том подручју. Обично се посматрају појединачне јединке или у пару, а током једрења се може попети и на висину до 100 метара.

Станишта потребна змијару су: пашњаци, мозаичне пољопривредне површине, листопадне, четинарске и мешовите шуме, природне травне заједнице, шикаре и жбунасте заједнице, огољени камењари и литице. Насељава углавном мозаичне брдско-планинске пределе са састојинама лишћара и четинара, пре свега [[црни бор|црног бора]] и са отвореним теренима где лови. <ref>http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/short-toed-snake-eagle-circaetus-gallicus/text</ref> <ref>Rudić, B., Vučanović, M., Pantović, U. 2018. ''Circaetus gallicus''. In: Radišić, D., Vasić, V., Puzović, S., Ružić, M., Šćiban, M., Grubač, B., Vujić, A. eds. 2018. Crvena knjiga faune Srbije III – — Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. pp 415-418415—418.</ref>

Грабљивица средње величине сувих, сунчаних, отворених, каменитих или песковитих предела, испресецаних четинарским или листопадним шумама, шумарцима или шибљацима са топлом или умереном климом и са мало падавина, претежно у планинама и побрђу. Бира подручја која човек ретко посећује. Претежно се храни гмизавцима, нарочито змијама, нешто ређе крупнијим гуштерима, повремено лови и водоземце, ситне сисаре, инсекте и птице. Ловне територије су простране и парови су међусобно углавном доста удаљени. Гнездо гради обично ниско на дрвећу, скоро искључиво на четинарима.<ref>Rudić, B., Vučanović, M., Pantović, U. 2018. ''Circaetus gallicus''. In: Radišić, D., Vasić, V., Puzović, S., Ružić, M., Šćiban, M., Grubač, B., Vujić, A. eds. 2018. Crvena knjiga faune Srbije III – — Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. pp 415-418415—418.</ref>

Током 19. и 20. века ретка је и малобројна гнездарица Србије. Гнезди се у већем делу Србије јужно од Саве и Дунава, док је у Војводини гнездарица једино у југоисточном Банату. У периоду сеобе посматран је широм земље. Сматра се да од краја 20. века популација броји између 120 и 140 гнездећих парова, а тренд популације је оцењен као мали пораст уз ширење ареала.<ref>Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - — критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.</ref>

<ref>Rudić, B., Vučanović, M., Pantović, U. 2018. ''Circaetus gallicus''. In: Radišić, D., Vasić, V., Puzović, S., Ružić, M., Šćiban, M., Grubač, B., Vujić, A. eds. 2018. Crvena knjiga faune Srbije III – — Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. pp 415-418415—418.</ref>

* {{Cite book | ref = harv | last = Svensson| first = Lars | title = Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe | year = 2010| publisher = Harper Collins | edition = 2 | isbn=9780007268146978-0-00-726814-6}}