Тимар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Serbian Nickmen је преместио страницу Timar (feud) на Тимар (феуд): Чланак значајно прошиен ћириличним писмом |
Нема описа измене |
||
Ред 11:
Порта тимарнику није остављала тимар на управу дуже од 3 године. Тимар, уз одређене изузетке, није био наследан, до 16. века, када је Порта прихватила да тимарник свој посед може да пренесе на свог сина. Тимарника је могао наследити син уколико овај погине у рату, и то у року од седам година. Кандидат би Порти послао захтев, а затим би чекао на додељивање у својству аспиранта, док тимар не буде на располагању. Тада га је добијао од беглербега.
Тимаре и зеамете добијали су заслужни ратници као неку врсту одликовања. У 15. веку многи тимарници били су хришћански поданици Царства, Срби, Грци, Румуни и Јермени. Основна сврха тимарског система била је у издржавању спахија као коњичких војника. Спахије су били витезови Османског царства, а њихове обавезе зависиле су од висине прихода тимара. Од висине прихода зависила је врста наоружања којим је спахија морао бити опремљен (да опреми коња, носи лук, штит, сабљу, копље, буздован и штит)
Постојала је разлика између хришћанске и муслиманске раје. Земљиште које је држала хришћанска раја обично је називано баштином, а земљиште муслиманске раје [[Читлук (имање)|чифтлуком]]. Хришћанска раја која је обрађивала земљу плаћала је свом тимарнику лични порез – [[испенџа|испенџу]]. Она је износила 25 акчи по мушкој глави и плаћала се почетком марта. Муслиманска раја плаћала је порез на свој чифтлук (22 акче годишње – ресми чифт). Без обзира на верску припадност, раја је плаћала ушур (десетину) на годишње производе жита, воћа, поврћа, воска, меда и др. Главни намет кога је немуслиманско становништво плаћало држави био је харал или џизија. Њега плаћају сви одрасли способни мушкарци, а њена висина се више пута мењала. Џизија је био главни порез кога је убирала држава.
| |||