Отворите главни мени

Промене

Без промене величине ,  пре 4 месеца
нема резимеа измене
Ипак, за хиндуизам је карактеристична вера у низове утеловљења, сеобе душа или [[реинкарнација|реинкарнације]] и у томе је значајна разлика у односу на остале велике блискоисточне [[монотеизам|једнобожачке]] религије које [[човек]]ов живот виде као једнократан, мада на неки начин вечан, догађај. Хиндус мисли о току живота кроз многе егзистенције. То се крије иза појма ''самсара'', који означава ток живота од рођења до смрти, а затим до поновног рођења – животни циклус.
 
Повезан са појмом самсаре јесте и појам [[карма|карме]]. ''Карма'' дословно значи »дело« или »делатност«, а заправоуствари означава заслуге, кривицу и последице човекових деловања у једном животу. У којем ће се следећем утеловљењу душа наћи зависи од њене карме. Хиндуси верују да се карма скупља и расте, и да се преноси кроз многа утеловљења. Неки сматрају да се последице ранијих дела ипак могу поправити покајањима и обредима, »одрађивањем« кроз награде и казне, и да се на крају може постићи ''мокша'' или »ослобођење« од целог ланца самсаре и то кроз одустајање и одбацивање световних прохтева и жеља, ослобађање од непрекидног точка поновног рађања.
 
За све хиндусе света је и река [[Ганг]], која не напаја само њихову земљу ([[вода]] је и [[симбол]] бесконачног [[живот]]а). Стотине хиљада верника обредно се купају сваког дана на њеним обалама. Најзначајније такво средиште је град [[Варанаси|Бенарес]] на Гангу, који је уједно и најсветији индијски град – за хиндуса место на којем жели умрети. После спаљивања пепео се проспе по води свете реке и »живот се наставља«.
Иако су ђаинистичке и будистичке идеје имале велик утицај на развој хиндуизма, каснији хиндуистички учитељи сматрали су их неправовернима. Насупрот томе, постојао је други облик полутајног учења које се ширило преко учитеља на ученика унутар ведске баштине и оно је обликовало будући хиндуизам. То учење постало је познато као Упанишаде. Ти учитељи се нису бавили молитвама [[бог]]овима или обредним жртвовањем. Покушавали су докучити основе свемира, стварности (брамана) која претходи сваком постојању, истраживали су природу људске свести. Као и ђаинисти, и будисти су тежили превладавању темељних осећаја тескобе и фрустрираности који обележавају људски живот.
 
Упанишаде су заправоуствари свештенички приручници, теоријске расправе које параболама откривају своје виђење стварности, филозофске шпекулације које су се налазиле у пантеистичком учењу о ''браману'', неутралној души света која прожима све ствари али се у поједином бићу јавља као ''атман'', (индивидуална свест о самом себи). Сматрано је да је пут до спаса заправоуствари пут до знања и духовног увида, односно да се спасење индивидуалне душе не постиже обредним приношењем жртве, него |филозофско–мистичним понирањем у тајне бића и сједињење с Богом. Међутим њихова учења су била сувише апстрактна и неприступачна обичном народу па су стога остала доступна само веома малом кругу верника.
 
=== Ислам и бакти ===
Шива значи »повољан«, он је благ и лако га је умилостивити. Али у исто време он је и Рудра, страшни и лако се разгневи.
 
У уметничком приказивању од давнина се приказује као краљ плесача, што је заправоуствари симбол утеловљења космичке енергије. [[Плес]] говори о ритму у срцу свега постојећег – било у [[свемир]]у или у појединачној свести, вољи или осећајима, где су знање и привид (''маја'') у сукобу. Приказује се са много руку: један пар изражава равнотежу између [[живот]]а и [[смрт]]и, док други упућује на сукоб између добра и зла.
 
[[Датотека:Ravi Varma-Lakshmi.jpg|мини|170п|Лакшми]]
Морални закон изражавао је основу друштвеног поретка који је био под контролом приручника свештеника и загарантован од стране владара, али морални закони и деловања били су уско повезани са класном поделом друштва, па тако дарма никад није постала апсолутна вредност за све припаднике индијског друштва. Велику улогу при одређивању моралних вредности су одиграли староиндијски епови који наглашавају неке основне етичке врлине - дужности детета према родитељима, љубав и наклоност коју родитељи морају пружити деци, узајамно поштовање у [[брак]]у, љубав и склад као идеал.
 
Тежња за богатством и средствима за [[живот]], уживање у весељу или ритуалне побожности били су релативни за оне које живе у свету етичких настојања. Једина апсолутна етика била је повезана са ослобођењем појединца од циклуса поновног рађања. »Трагање за блаженством« заправоуствари значи поштовање основа моралности: уздржавање од убијања, крађе, полне нечистоће, лажи или употребе опојних средстава.
 
Ако се не придржава тих »забрана«, појединац не може стећи основну чистоћу која је потребна да се дође на пут према ''мокши'', на пут ка ослобођењу. У новије време више се наглашава напредак него циклуси времена, па данашњи Хиндус говори о општем добру као циљу који треба постићи.