Масти — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{друго значење2|Масти}}
{{Масти}}
'''Масти''' су велика група једињења растворљивих у органиским растварачима, али не у води. Хемијски речено, масти су [[триглицериди]], уствариу ствари [[Естар|триестри]] [[глицерол]]а и било које од [[Масна киселина|масних киселина]]. У зависносни од хемијског састава, могу бити у чврстом или течном стању на собној температури. Мада се речи ''уље'', ''маст'' и ''липид'' често користе као синоними, таква употреба је погрешна, јер су масти уствариу ствари подгрупа [[липид]]а. Прецизније, оне уз [[Биљни восак|воскове]] чине групу простих липида.<ref>{{Cite book|last=Шербан|first=Нада М.|title=Биологија 1|year=2010|publisher=ЗУНС|location=Београд|page=11|isbn=978-86-17-17585-4|pages=}}</ref> [[Уље]] је, у прехрамбеном смислу, маст у течном агрегатном стању.<ref>{{Cite book|last=Maton|first=Anthea|title=Human Biology and Health|publisher=Prentice Hall|year=1993|location=Englewood Cliffs|isbn=978-0-13-981176-0|oclc=32308337}}</ref> Масти се од осталих липида издвајају према саставу и физичким особинама.
 
Све масти се категоришу у [[Засићене масти|засићене]] и [[Незасићене масти|незасићене]]. Друге опет могу бити [[Мононезасићене масти|мононезасићене]] и [[Полинезасићене масти|полинезасићене]], док се другом поделом деле на природне [[цис-маст|''cis''-масти]] и већином вештачке хидрогенизацијом настале [[транс-маст|''trans''-масти]]. Засићене масти су у чврстом агрегатном стању и у њиховим молекулима су све везе једноструке, док у незасићеним има и двоструких веза. Потребно је имати у виду да су масти ограничена група једињења и да, како је већ напоменуто, обухватају само триглицериде. Дакле, у ову групу не спадају остали липиди као што су [[холестерол]] и слични, иако се то често погрешно претпоставља, што је једна од последица мешања значења термина ''липид'' и ''маст''.
Ред 9:
[[Датотека:Trimyristin-3D-vdW.png|мини|350п|Тродимензионални молекул масти [[тримиристин]]а (-{C<sub>62</sub>H<sub>81</sub>O<sub>12</sub>}-)]]
[[Датотека:Triglyceride Structural Formulae V.1.png|мини|350п|Пример природног триглицерида са три различите масне киселине. Једна је <span style="color:blue;">'''засићена'''</span> и све везе су јој исте, засићене. Друга је <span style="color:green;">'''мононезасићена'''</span> и има једну незасићену двоструку везу, док је трећа <span style="color:red;">'''полинезасићена'''</span> и има више двоструких веза унутар угљениковог ланца. Све везе су обичне, те је у питању ''cis''-маст.]]
Постоји много врста масти, али свака је уствариу ствари варијација исте хемијске структуре. Све масти састоје се од [[Масна киселина|масних киселина]] и [[глицерол]]а. Такви молекули се називају триацилглицеролима, односно триглицеридима. Настају реакцијом која се назива [[естерификација]], а при којој се створи триестар глицерола ([[естар]] чије молекуле награђује реакција карбоксилне киселине и органског алкохола). Сем са глицеролом, масна киселина може реаговати са базом, [[натријум-хидроксид]]ом, на пример, и тако наградити [[сапун]].
 
Илустративно говорећи, када би се углови везе овог ланца исправили, молекул би попримио облик великог слова ''Е''. Према тој илустрацији, три краће, хоризонталне црте овог слова биле би масне киселине, док би највећа, вертикална црта био алкохол глицерол. Према том облику се ова веза назива естарском.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Масти