Демоним — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 4:
== Значење и употреба ==
Као посебна врста именица, демоними (односно ''етникони'' или ''етници'') се користе за означавање географске припадности или географског порекла. Именице-демоними пишу се почетним великим словом, док се из њих изведени придеви ([[ктетици]]) пишу малим словом. По правилу, демоними се јављају у оба рода и оба броја.
На пример, демоним „Београђанин” (мн. „Београђани”) означава становника [[Београд]]а. У женском роду, демоним „Београђанка” (мн. „Београђанке”) означава становницу Београда.
Појам демоним, одноно ''етникон'' или ''етник'' (према старијој терминологији), не треба мешати са појмом [[етноним]], који се односи на [[етницитет|етничку]] припадност. Ова разлика се на посебан начин испољава код оних именица које имају не само демонимско, већ и етнонимско значење. На пример, именица "[[Црногорци]]" може имати оба значења: Црногорци — становници Црне Горе, или [[Црногорци (народ)|Црногорци]] — припадници црногорског народа.
== Види још ==
Ред 34:
* {{Cite book|ref=harv|last=Roberts|first=Michael|chapter=The Semantics of Demonyms in English|title=The Semantics of Nouns|year=2017|location=Oxford|publisher=Oxford University Press|url=https://books.google.com/books?id=n0ypDgAAQBAJ|pages=205-220}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ћорић|first=Божо|title=Етник, ктетик и норма (поводом облика Козарчанин и козарачки)|journal=Наш језик|year=1984|volume=26|issue=2-3|url=https://books.google.com/books?id=LKFiAAAAMAAJ|pages=152-159}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Шипка|first=Милан Н.|authorlink=Милан Шипка|chapter=О пејоративној употреби етника и етнонима у српском језику|title=Наука и идентитет: Филолошке науке|year=2012|location=Пале|publisher=Филозофски факултет|pages=127-135|url=http://ff.ues.rs.ba/files/docs/users/Urednik/Nauka-i-stvarnost/zbornik-2012-filoloske-nauke.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Штасни|first=Гордана Р.|chapter=Етници у Вуковом Српском рјечнику (1852) и лексичко-семантичка норма|title=Српски језик и његове норме|year=2012|location=Београд|publisher=Међународни славистички центар|pages=309-318}}
{{refend}}
| |||