Моравски стил — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
'''Моравски стил''' у [[Српска архитектура|српској архитектури]] током [[средњи вијек|средњег века]], обухвата временски период од седме [[десетлеће|деценије]] [[14. век|XIV]] (често се као преломни догађај узима [[Маричка битка]] [[1371]]) до [[1459]]. године односно до [[пад Српске деспотовине|пада Србије под османлијску власт]], док симболички почетак епохе означава [[Лазар Хребељановић|Лазарево]] подизање [[Манастир Раваница|Раванице]] (1375—1377) и [[Црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу|Лазарице]] (1377—1388).
Сам стил је назив добио по реци [[Велика Морава|Морави]] у чијем сливу су подизани сакрални објекти. Основну карактеристику овог стила представља основа цркве у ''облику тролиста'' односно [[триконхос]]а која је
Стил, сам по себи, представља аутентични [[Срби|српски]] стил, за разлику од [[Рашки стил|''Рашког'']] и ''Вардарског'' који су настајали под директним утицајем [[Романика|Романике]] односно [[Византијска архитектура|архитектуре у Византији]]. Исто важи и за поље фрескосликарства на коме је развијен нови српски стил за који [[Давид Талбот Рајс]] каже да је ''присан осећајан, можда ефемизиран, али допадљив''. Током овог периода, развијала се и [[тврђава|фортификациона архитектура]] у склопу које су настале две највеће [[списак тврђава у Србији|тврђаве на тлу Србије]]. Током прве четвртине [[15. век|XV века]] је [[стефан Лазаревић|деспот Стефан]] подигао [[Београдска тврђава|Београдску тврђаву]], да би током друге [[деспот]] [[Ђурађ Бранковић|Ђурађ]] подигао [[Смедеревска тврђава|Смедеревски Град]].
|