Снег — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14) |
Нема описа измене |
||
Ред 34:
| title = Ice Physics| publisher = Oxford University Press
| edition =
|year=2010| location = Oxford|isbn=978-0199587711|pages=856}}</ref> Има отворену и меку структуру, док се не нађе под спољашњим притиском. Снег се формира када водена пара [[сублимација (физика)|сублимира]] високо у [[Земљина атмосфера|атмосфери]] на температури мањој од 0 °C (32-{[[фаренхајт|°F]]}-), и након тога падне на земљу. Снег такође може бити вештачки направљен коришћењем сњежних топова, који
Снег се задржава у облику замрзнуте кристалне воде током свог животног циклуса, почевши од времена кад се под подесним условима кристали леда формирају у атмосфери, увећају до милиметарске величине, преципитирају и акумулирају на површини, затим долази до метаморфозе у месту, и ултимативно до топљења, склизавања или [[Сублимација (физика)|сублимације]]. [[Мећава|Мећаве]] се формирају и развијају хранећи се на изворима атмосферске влаге и хладног ваздуха. [[Пахуља|Пахуљице]] [[Нуклеација|нуклеирају]] око честица у атмосфери привлачењем [[Потхлађење|потхлађених]] водених капљица, које се смрзавају у кристале хексагоналног облика. Пахуљице попримају мноштво облика, основни међу којима су плочице, игле, стубићи и [[иње]]. При акумулацији снега могу се формирати [[snowpack|снежни наноси]]. Током времена, долази до метаморфозе акумулираног снега, путем [[Синтерисање|синтерисања]], [[Сублимација (физика)|сублимације]] и [[Frost weathering|замрзавања-одмрзавања]]. Док је клима довољно хладна за акумулацију из године у годину, може доћи до формирања [[ледник]]а. У супротном, снег се обично сезонски топи, узрокујући одлив у потоке и реке и обнављање [[Подземне воде|подземних вода]].
| |||