Палеобалкански језици — разлика између измена

{{рут}}''' Палео-балкански језици''' су различити [[изумрли језик|изумрли]] [[индоевропски језици]] који су говорени на простору [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] у античкој доба. [[Хеленизација]], [[романизација]] и [[словенизација]] на балканском подручју узроковале су да су једини савремени насљедници модерни [[грчки језик]], који поријекло води од [[старогрчки језик|старогрчког]], и [[албански језик|албански]], који је еволуирао из палео-балканског језика, далида ли илирског, трачког или дакијског или неког другог сличног говора.<ref>{{cite web |title=Introduction to Albanian |url=https://lrc.la.utexas.edu/eieol/albol |website=lrc.la.utexas.edu |accessdate=29. 6. 2019 |language=en}}</ref>{{sfn|Quiles|López-Menchero|2009|p=89}}<ref>{{harvtxt|Wilkes|1995|p=280|ps=: "...the Albanian culture...is an inheritance from the several languages, religions and ethnic groups known to have inhabited the region since prehistoric times, among whom were the Illyrians."}}

Иако су сви ови језици дио шире индоевропске језичке породице, међусобна веза између њих је непозната. Класификација језика који су говорени у региону је озбиљно отежана, јер су извори веома оскудни. Штавише, многи појединци су објавили студије о овим језицима које имају снажне националистичке интересе, а што може угрозити научну вриједност њиховог рада. На примјер, током првог десетљећа 21. вијека [[Македонска академија наука и умјетности]] је промовисала обману да је [[египатско демотско писмо]] на [[Камен из Розете|Камену из Розете]] писанаписано раним словеним идионимом[[идионим]]ом, сроднимсродно данашњем [[македонски језик|македонском]], а то је био [[старомакедонски језик|изворни језик]] [[Антички Македонци|Античких Македонаца]].<ref>Tome Boshevski, Aristotel Tentov, Tracing the script of the Ancient Macedonians. This paper presents the results of research realized within the project "Deciphering the Middle Text of the Rosetta Stone", supported by Macedonian Academy of Sciences and Arts, 2003 – 2005.</ref><ref>Tome Boševski, Aristotel Tentov, Rosetta Stone - The Monument of Ancient Macedonian Pre-Slavic Script and Language. This paper presents the results of research realized within the project "Deciphering the Middle Text of the Rosetta Stone", supported by Macedonian Academy of Sciences and Arts, 2003 – 2005.</ref><ref>{{cite journal |last1=Boševski |first1=Tome |last2=Tentov |first2=Aristotel |title=COMPARATIVE ANALYSIS OF THE RESULTS OF DECIPHERING THE MIDDLE TEXT ON THE ROSETTA STONE |journal=Contributions, Section of Natural, Mathematical and Biotechnical Sciences |date=9. 3. 2017 |volume=31 |issue=1-2 |doi=10.20903/csnmbs.masa.2010.31.1-2.23}}</ref>

Илирски је група познатих индоевропских језика чија је повезаност са другим индоевропским језицима, као и са језицима палео-балканске групе, од којих многе могу бити изданци илирског, слабо схваћена због недостатка података и још се испитује. Илирски језици се често сматрају [[кентумски језици|кентумским]] дијалектима,{{citation needed|date=7. 2017}} али се ово не потврђује јер постоје назнака [[сатемски језици|сатемизације]]. Данас, главни извори ауторативних информација о илирском језику састоји се од неколико илирских ријечи цитираних у класичним изворима, као и у бројним примјерима илирских антропонима[[антропоним]]а, етнонима[[етноним]]а, топонима[[топоним]]а и хидронима[[хидроним]]а.

Груписање илирског са венетским и либурнским, који је говорен на подручју сјеверноисточне Италије и Либурније, такође је предложено. Сада постоји консензус да је илирски био потпуно другачији од венетског и либурнског,<ref>{{cite book |last1=Wilkes |first1=J. J. |title=The Illyrians |date=2000 |publisher=B. Blackwell |page=183 |url=https://books.google.ba/books?id=tUPBsgEACAAJ |accessdate=29. 6. 2019 |language=en |quote=We may begin with the Venetic peoples, Veneti, Carni, Histri and Liburni, whose language set them apart from the rest of the Illyrians...}}</ref> али блиски језички однос није искључен и још се истражује.

Друга хипотеза предлаже груписање илирског са дакијским и трачким у трачко-илирску грану,<ref>Cf. Paglia, Sorin (2002),"Pre-Slavic and Pre-Romance Place-Names in Southeast Europe." 'Proceedings of the 8th International Congress of Thracology', Sofia, Bulgarian Institute of Thracology – Europa Antiqua Foundation - Bulgarian Academy of Sciences, I, 219–229, who states: "According to the available data, we may surmise that Thracian and Illyrian were mutually understandable, e.g. like Czech and Slovak, in one extreme, or like Spanish and Portuguese, at the other."</ref> а конкурентна хипотеза предлаже уклањање илирског из дако-трачке групе у корист мизијског.<ref>Vladimir Georgiev (1960), Raporturile dintre limbile dacă, tracă şi frigiană, "Studii Clasice" Journal, II, 1960, 39-58.</ref> Класификација самог трачког је несигурна.

да су само повезани преко мјесног [[Језички савез|језичког савеза]].<ref name= OxfordCD1>{{cite encyclopedia | last = Masson | first = Olivier | title=[Ancient] Macedonian language|editor = Hornblower, S. |editor2=Spawforth A.| encyclopedia = [[Oxford Classical Dictionary|The Oxford Classical Dictionary]] | origyear = 1996 | edition = revised 3rd | year = 2003 | publisher = Oxford University Press | location = USA | isbn =0-19-860641-9 |pages =905–906}}</ref>

Фригијски, с друге стране, сматра се да је највјероватније уско повезан са грчким.<ref>Brixhe, Cl. "Le Phrygien". In Fr. Bader (ed.), ''Langues indo-européennes'', pp. 165-178, Paris: CNRS Editions.</ref>

Албански језик се сматра тренутни лингвистичким консензусом који се развио из негрчких, античких индоевропских језика региона. Поједини научници вјерују је изведен из илирског, док други сматрају да своје коријене има у трачког језику.<ref name=Austin>{{harvtxt|Austin|2005|p=698|ps=: "Some argue that the language has its origins in ancient Illyrian; others hold that it has its roots in ancient Thracian tongue."}}</ref>{{sfn|Quiles|López-Menchero|2009|p=89}}