Брашно — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м .; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Брашно''' је ситно самлевена и просејана [[пшеница]] ([[житарице|жито]]). Али брашно се прави (мељавом) и од [[кукуруз]]а, [[раж]]и, [[соја|соје]], [[јечам|јечма]]. Постоји и цементно брашно. Но у даљем тексту ће бити речи о већ поменутом брашну од пшенице.
== Производња ==
Брашно се некада добијало млевењем између два млинска камена од којих би се један окретао. Млин је био покретан слободним падом воде преко точка који би окретао, преко преносног механизма, млински камен. [[Млинар]] је био та особа која је имала [[млин]], која је посао мељаве радила најчешће за „ушур“ тј. део самлевеног брашна би остајао млинару.
Данас постоје парни и електрични млинови далеко већег капацитета. У млиновима се брашно и сеје и пакује у [[џак]]ове.
Линија 10 ⟶ 9:
У индустријској производњи брашна, брашно за купца се добија мешањем различитих врста брашна која се опет добијају од различитих врста жита. Проблем је у томе да квалитетнија „тврда“ жита имају мање приносе па су самим тим и скупља. Овако се брашно типизира, као што се и [[млеко]] типизира на одређен проценат масноће (на пример 2,8 %)
Брашно се производи целе године, жито се повлачи за мељаву из [[силос]]а, где се жито чува после жетве. Зато је најбоље куповати брашно пред [[жетва|жетву]] јер онда има најмањи проценат влаге, тј. од жетве је имало времена да се осуши.<ref>{{cite web|title=Брашно |url=https://www.tehnologijahrane.com/enciklopedija/brasno |website=Технологија хране |accessdate=19. 1. 2019}}</ref>
У Војводини, где постоји значајно искуство са брашном и његовим чувањем, оно се чува у дрвеним сандуцима, а ако се у брашну појаве инсекти (мољци и сл) то је само знак да је брашно добро.
Пре сваког мешења брашно треба поново просејати из напред наведеног разлога а и да ваздух „уђе“ у њега те да се хлеб или колачи боље дижу под утицајем [[квасац|квасца]].
Линија 22 ⟶ 21:
У зависности од величине рупа на ситу брашна су више бела или тамнија. Беље брашно је од језгра жита тј. у њему нема спољне кошуљице од зрна. То су брашна Тип-400 или Тип-500. Ова брашна немају [[витамин]]е и [[минерал]]е као црња брашна Тип-800 или Тип-1100. Зато је црни хлеб здравији.
Тип брашна се установљава спаљивањем истог у [[калориметар|калориметру]] и процентом [[пепео|пепела]] које остаје при [[сагоревање|сагоревању]]. Тип-400 је нпр 0,4 % пепела, Тип-500 је 0,5 % пепела и тд.
== Референце ==
| |||