Курасао — разлика између измена

| химна = -{[[Химна Курасаоа]]}-<br />{{small|-{([[папијаменто|пап.]] ''Himno di Kòrsou'')}-}} [[Датотека:National Anthem Curaçao - Himno di Kòrsou (Instrumental).ogg|centerцентар]]

| мото =

| воде =

| становништво = 152760

| независност =

| стоти део валуте =

| коментар =

'''Курасао''' ([[Португалски језик|порт.]] ''-{Curaçao}-'', [[папијаменто]] ''-{Kòrsou}-'') је острво у јужном делу [[Карипско море|Карипског мора]] близу северне обале [[Венецуела|Венецуеле]]. Курасао је једна од четири [[Конститутивна држава|конститутивне државе]] [[Краљевина Холандија|Краљевине Холандије]], поред [[Аруба|Арубе]], [[Холандија|Холандије]] и [[Свети Мартин (Холандија)|Острва Свети Мартин]]. Главни град острва Курасао је [[Вилемстад]].

Први становници Курасаа су били [[Аравак]] индијанци. Први европљани су стигли до острва у [[Шпанија|шпанској]] експедицији [[Алфонсо де Оједа|Алфонса де Оједе]] [[1499]]. Болести које су шпанци донели су уништили локално становништво. Острво су заузели [[Холандија|Холанђани]] [[1634]]. [[Холандска западноиндијска компанија]] је основала насеље Вилемстад које је постало трговачка лука. Вилемстад је био центар за трговину робовима. Богатство стечено трговином робљем обогатило је становнике острва и допринело изградњи импресивних [[Колонијална архитектура|архитектонских]] остварења.

Почетком 19. века острво је мењало господаре (Велика Британија, Француска, Холандија), да би се од 1815. вратило под Холандску власт. Трговина робљем је укинута [[1863]]. Крај трговине робљем створио је економске проблеме острвљанима и утицао на одлив становништва. Проналазак извора нафте [[1914]]. драматично је изменио економске прилике. На острву је изграђена рафинерија нафте која је постала велики послодавац.

Веће острва Курасао је [[1984]]. промовисало Националну заставу и химну острва.

Крајем [[2010]]. Курасао је постао аутономни конститутивни члан Краљевине Холандије, у складу са резултатима референдума из 2005.

Порекло имена острва још није сасвим јасно. Једно објашњење је да оно потиче од португалске речи за срце „корасао“ (-{''coração''}-), што би се односило на трговачки значај Курасаа. Друго објашњење је да су првобитни становници себе називали овим именом.

Клима на Курасау је полу-пустињска (клима [[савана|саване]]). Биљни свет острва се углавном састоји од [[кактус]]а, бодљикавог жбуња и [[четинари|четинара]]. Највиша тачка острва је на 375&nbsp;метара надморске висине. На Курасау постоје слане мочваре где се одмарају и хране јата [[фламинго]]са. Југоисточно од Курасаа налази се мало ненасељено острво Мали Курасао.

Народ на острву је мешавина [[африка|афричког]] (већина), [[Холанђани|холандског]], [[Источна Азија|источноазијског]] и [[Португалци|португалског]] становништва. У новије време на острво се досељавају имигранти из [[Доминиканска Република|Доминиканске Републике]], [[Хаити]]ја, [[Кариби|Кариба]] и [[Колумбија|Колумбије]].

Главни језици острва Курасао су [[papijamento|папјаменто]] и [[Енглески језик|енглески]], док се користе и [[Холандски језик|холандски]] и [[Шпански језик|шпански]]. Неки становници острва говоре сва 4 језика.

Привреда Курасаа се заснива на рафинисању нафте, туризму и финансијским услугама.

* [http://www.rinkes.com/curacao/ Архитектура на Курасау]