Отворите главни мени

Промене

44 бајта уклоњена ,  пре 4 месеца
м
.; козметичке измене
{{bez_izvora}}
'''Руковођење''' или '''менаџмент''' у свим пословима и организационим активностима је понашање окупљања људи у циљу постизања одређеног циља ефектним коришћењем доступних [[Ресурси|ресурса]]. То обухвата [[планирање]], [[организовање]], [[вођење]], контролисање организације да се постигне одређени циљ.
 
 
Од појаве „теорије научног управљања“ до данас развило се више школа менаџмента. Најважније су следеће:
* класична школа менаџмента,
* школа људских односа,
* школа теорије одлучивања,
* школа науке о менаџменту,
* школа теорије система и
* ситуациона школа менаџмента
=== Класична школа менаџмента ===
Класична школа менаџмента представља први систематски приступ изучавању проблематике управљања. Темеље ове школе поставили су својим научним истраживањима аутори: Тејлор, Фајол, Вебер и њихови следбеници. Класична школа менаџмента обухвата три теорије:
# теорију научног менаџмента,
# административну теорију или теорију процеса менаџмента и
# бирократску теорију менаџмента.<ref>Јашко, Ондреј; Чуданов, Младен; Јевтић, Милош; Кривокапић, Јован (2014). Основи организације и менаџмента. Србија: Факултет организационих наука. ISBN 9788676802739.</ref>
'''Теорија научног менаџмента''' потиче од резултата истраживања чувеног америчког инжењера Тејлора који се сматра и творцем ове теорије.
Тејлор је настојао, да користећи сазнања из праксе, формира менаџмент као науку која се заснива на чврстим, добро постављеним принципима. ''Административну теорију'' или теорију процеса у оквиру класичне школе менаџмента, развио је Фајол. Главни циљ његових истраживања био је систематско разумевање целокупног менаџерског процеса. Бирократску теорију менаџмента развио је [[Макс Вебер]].
Ова теорија има велики утицај на развој менаџмента као научне дисциплине, али и на њену примену у пракси. Неке поставке бирократске теорије менаџмента још увек се користе приликом успостављања менаџерског система у одређеним организацијама. Поред својих несумњивих предности, класична школа менаџмента има и одређене слабости, па је често трпела и критике. Једна од најчешћих критика јесте занемаривање људског фактора организације. Присталице ове школе такође су сматрали да запослене интересује само плата, као и да се запослени увек понашају рационално (што је пракса демантовала). Класична школа, због мањкавости у приступу према одређеним проблемима, није адекватно решила многа значајна питања менаџмента, као што су: вођство, мотивација, комуникације, међуљудски односи.
 
 
=== Школа науке о Менаџменту ===
Школа науке о менаџменту спада у ред најстаријих школа и потиче још из далеке прошлости, али је свој највећи замах добила у време Тејлора и његових присталица „научног управљања“. Интензивирање настојања да се менаџмент претвори у науку нарочито је наглашено за време Другог светског рата.
Тада су менаџери владиних представника и научници настојали да успоставе ред и строгу рационалност у раду позадинских служби које су биле ангажоване у ратним операцијама. Школа научног менаџмента такође има своје слабости које се огледају, пре свега, у томе што све појаве тежи да квантификује и подведе под математичке формуле.
 
 
== Принципи ==
Принципи менаџмента представљају одређене захтеве у обављању менаџерске функције да би се остварили постављени циљеви.
Први аутори који су проучавали ову област били су зачетници теорије „научне организације рада“ или „научног управљања“. Тејлор је формулисао принцип „управљања путем изузетка“, који представља захтев или тежњу да менаџери усмеравају своју пажњу само на оне случајеве којима се постављене норме не остварују или се пребацују изнад одређене границе и у којима се не следе, или не могу да следе, прописане процедуре. Принцип ефикасности представља захтев да се одређени циљ оствари на најрационалнији начин (у смислу односа резултата и улагања); Принцип ефективности представља захтев да се одређеном активношћу постигне жељени ефекат.
 
Фредерик Фајол својим изучавањима дао је веома значајан допринос развоју теорије менаџмента. Он је формулисао 14 принципа менаџмента који су умногоме и данас актуелни. <ref>Јашко, Ондреј; Чуданов, Младен; Јевтић, Милош; Кривокапић, Јован (2014). Основи организације и менаџмента. Србија: Факултет организационих наука. стр. 4. ISBN 9788676802739.</ref>
# '''Повезаност овлашћења и одговорности.''' Овлашћења које има менаџер при обављању својих задатака проистичу из његове одговорности. У складу с тим, менаџеру не би требало давати овлашћења без преузимања одговорности, односно одговорност менаџера требало би да буде у складу са његовим овлашћењима.
# '''Јединство команде''' – своди се на захтев да запослени у предузећу треба да имају само једног шефа и да само од њега примају налоге. Са запосленима треба да комуницира само један (њихов) непосредни руководилац да се не би стварала конфузија око тога чији налог треба пре извршити.
# '''Јединство вођења''' – представља захтев да све менаџерске и друге активности у предузећу које имају исти циљ буду обједињене и вођене. Те активности треба да имају један план и једног руководиоца.
# '''Успостављеност скаларног ланца команде''' – представља захтев да командни систем организације, састављен од ланца надређених и подређених, буде постављен дуж читаве организације, од њеног врха до дна.
# '''Успостављеност поделе рада''' – представља захтев да се примени специјализација рада за све врсте посла, и менаџерске и техничке.
# '''Дисциплинованост''' – представља захтев да сви запослени обављају своје задатке и међусобно комуницирају сагласно правилима, нормама и обичајима организације.
# '''Подређеност индивидуалног општем интересу''' – представља захтев да интерес организације буде изнад интереса појединаца и група, а то се може постићи само ако топ менаџери дају пример поштења, праведности, интегритета итд.
# '''Праведност награђивања''' – представља захтев да награде буду успостављене у складу са тежњом и сложеношћу посла, квалитетом запослених, одговорношћу, радним условима и сл.
# '''Централизованост''' – јесте захтев да организациона структура предузећа буде високо централизована. При томе, то не значи да у одређеним доменима не треба примењивати децентрализацију.
# '''Заступљеност реда''' – подразумева захтев да прави човек буде на правом месту и да се све што му треба налази на његовом радном месту.
# '''Праведност''' – представља захтев да запослени буду третирани на праведан и љубазан начин. Заступљеност овог принципа представља услов лојалности и пожртвованости запослених.
# '''Стабилност запослења''' – јесте захтев да се код запослених створи осећај разумне сигурности посла. Запослени треба да буду убеђени да је отпуштање резултат добро осмишљене персоналне политике, а не каприца надређених.
# '''Подстицање иницијативе''' – представља захтев да менаџери креирају радни амбијент тако да он подстиче способност, довитљивост и предузимљивост запослених.
# '''Постојање тимског духа''' – представља захтев за подстицање кохезије и тимског духа међу запосленима.
 
=== Веберови принципи ===
Вебер је покушао да дефинише основне принципе менаџмента и они се могу свести на следеће, има их пет:
# '''Сталност правила''' – као захтев да постоји одређена стална група правила по којој се обавља сав менаџерски посао.
# '''Дефинисаност надлежности за одређена радна места''' – као захтев да се у предузећу утврде одређена надлежна места, извршиоце на тим местима, а затим и овлашћења за обављање одговарајућих послова.
# '''Изграђеност хијерархије позиција''' – као захтев да се обезбеди наџор сваке канцеларије од стране вишег ауторитета.
# '''Универзалност критеријума именовања и унапређења''' – јесте захтев да менаџери, чија је компетентност потврђена, приликом именовања и унапређења запослених користе универзалне критеријуме, који би омогућили праведност у доношењу датих одлука.
# '''Обавезност давања свих докумената у писменој форми''' – као захтев да све одлуке, акције и друга акта буду прослеђена писмено како би се омогућила провера (контрола) будућег перманентног извештавања.
 
== Врсте ==
Ако се посматра степен надлежности у процесу одлучивања и одговорности за остваривање циљева предузећа, теорија и пракса менаџмента разликују три основне варијанте управљачких активности и то:
* стратегијски менаџмент,
* оперативни менаџмент,
* менаџмент пословних подручја.
 
* Ране теорије
* Пост-ране теорије
* Класичне научне теорије - [[Хенри Фајол]]
* [[Бихевиоризам|Бихевиористичке]] теорије
* Квантитативне и системске теорије
144.570

измена